Филип V од Шпаније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Филип V од Шпаније
Felipe V de España.jpg
Филип V од Шпаније
Датум рођења(1683-12-19)19. децембар 1683.
Место рођењаВерсај
Француска
Датум смрти9. јул 1746.(1746-07-09) (62 год.)
Место смртиМадрид
Шпанија
ДинастијаБурбон
ОтацЛуј
МајкаМарија Ана од Баварске
СупружникМарија Лујза Савојска (1688—1714), Изабела Фарнзе од Парме
ПотомствоЛуис I од Шпаније, Фернандо VI од Шпаније, Карло III од Шпаније, Маријана Викторија од Шпаније, Филип, војвода од Парме, Infanta Maria Teresa Rafaela of Spain, Infante Luis, Count of Chinchón, Maria Antonia Ferdinanda of Spain, Infante Philip Peter Gabriel of Spain
Краљ Шпаније
Период1. новембар 1700 – 15. јануар 1724
ПретходникКарлос II од Шпаније
НаследникЛуис I од Шпаније
Период6. септембар 1724 – 9. јул 1746
ПретходникЛуис I од Шпаније
НаследникФернандо VI од Шпаније
ПотписSignature of Philippe of France, Duke of Anjou (future King of Spain) in 1695.png
Royal Monogram of King Philip V of Spain.svg
Монограм Краља Филипа V од Шпаније
Статуа Филипа V на врху споменичке групе назване "Мермерно позориште" у Палерму.

Филип V од Шпаније (шп. Felipe V; франц. Philippe de France; Версај, 19. децембар 1683[1]Мадрид, 9. јул 1746) био је краљ Шпаније, од 1. новембра 1700. до 15. јануара 1724, када је абдицирао у корист свога сина Луја, и од 6. септембра 1724, када се вратио на трон, после синовљеве смрти, па све до своје смрти. Деда му је био Луј XIV, француски краљ, а родитељи француски пријестолонаследник Луј и Марија Ана Викторија од Баварске.[2] Био је познат као Смеони.

Наследио је шпанско престоље након смрти Карлоса II, последњег владара из куће Хабсбург на шпанском престољу, који није имао потомака. Карлос II именовао га је 1700. у опоруци својим наследником, те је тако постао први владар из династије Бурбон на шпанском престољу и утемељитељ њене шпанске лозе. У опоруци је такође стајао услов да се шпанска династија не сме спојити с француском. Године 1701, постао је шпански краља пред кастиљским Кортезом.

Ово именовање није се свидело Аустрији која је сматрала да надвојвода Карло, син цара Леополда, има више права на престоље. То је довело до сукоба француског краља Луја XIV, аустријског цара и држава савезница обе стране. Овај рат, познат и као Рат за шпанску баштину (1701—1714),[3] завршио је с Уговором из Утрехта 1713, којим је Филип V признат за шпанског краља, али заузврат је Шпанија изгубила поседе у Италији, Холандији, изгубила је Менорку, Гибралтар који је присвојила Велика Британија, те је Португалији препустила колонију Сакраменто.

До средине друге деценије 18. века, политика Филипа V била је обилежена снажним француским утицајем. За време његове владавине започела је културна обнова Шпаније, развој науке, књижевности, филозофије, уметности, политике, религије и економије. Године 1712, иако није завршио Рат за шпанску баштину, утемељена је Национална библиотека, годину дана касније Академија за језик, те касније медицинска академија, историјска, итд. Све су оне биле имитација француске Академије.

У унутарњој политици, настојао је да приведе крају централизацију и управну унификацију са својим Декретима о новој основи (Decretos de Nueva Planta), чиме је настојао да укине арагонске и валенцијске привилегије.

Након смрти своје прве жене, Марије Луизе Савојске, Филип је склопио нови брак 1714. са Елизабетом Фарнезе, с којом је имао седморо деце. Нови је брак донео и превласт италијанског утицаја над француским, што је резултирало политиком која је желела да ревидира Утрешки мир и врати италијанске поседе. Кардинал Алберони водио је једно време такву политику, међутим алијанса Велике Британије, Француске, Холандије и Аустрије је то окончала. Такође је доживео неуспех у покушају повратка Менорке и Гибралтара.

У јануару 1724. Филип V изненада је абдицирао у корист свога сина Луиса I, прворођеног из његовог првог брака са Маријом Луизом Савојском, међутим након преране смрти Луиза I (владао је само седам месеци), у августу се исте године вратио на престоље.

Савез с Француском довео је до тога да је шпанска војска помогла француској у ратовима за пољску и аустријску баштину.

С временом је Филип постао све више подложан живчаним поремећајима и неспособнији за обављање владарских дужности. Углавном се бавио ловом, молитвама и музиком. Државну политику је водила углавном његова супруга Елизабета Фарнезе, која је 1714. стекла са своја два сина, Карлом и Филипом, Напуљско краљевство и Парму. Карло је касније постао Карлос III, шпански краљ.

Дана 9. јула 1746. Филип V је умро у Мадриду. Наследио га је син Фернандо VI. По његовој изричитој жељи, сахрањен је у палати Ла Грања у Сан Илделфонсу (Сеговија).

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Анри IV
 
 
 
 
 
 
 
Луј XIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марија Медичи
 
 
 
 
 
 
 
Луј XIV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Филип III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
Ана од Хабзбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Маргарета Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
Луј Велики Дофен од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Филип III од Шпаније (=18)
 
 
 
 
 
 
 
Филип IV од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Маргарета Аустријска (=19)
 
 
 
 
 
 
 
Марија Терезија од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Анри IV (=16)
 
 
 
 
 
 
 
Елизабета од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марија Медичи (=17)
 
 
 
 
 
 
 
Филип V од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Вилијам V, војвода баварски
 
 
 
 
 
 
 
Максимилијан I, изборник Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Рената од Лорејна
 
 
 
 
 
 
 
Фердинанд Марија, изборник Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Фердинанд II Штајерски
 
 
 
 
 
 
 
Марија Ана Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марија Ана Баварска
 
 
 
 
 
 
 
Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Карло Емануел I
 
 
 
 
 
 
 
Виторио Амедео II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Катарина Михаела од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
Хенријета Аделаида Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Анри IV (=16)
 
 
 
 
 
 
 
Кристина Француска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марија Медичи (=17)
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ The New International Encyclopædia, p. 14. Published by Dodd, Mead and Company, 1903.
  2. ^ Kamen, Henry (2001). Philip V of Spain: The King who Reigned Twice. Published by Yale University Press. ISBN 978-0-300-08718-5. 
  3. ^ John B. Wolf, The Emergence of the Great Powers: 1685–1715 (1962)

Литература[уреди]

  • Kamen, Henry (2001). Philip V of Spain: The King who Reigned Twice. Published by Yale University Press. ISBN 978-0-300-08718-5. 
  • Armstrong, Edward (1892). Elizabeth Farnese: "The Termagant of Spain". London: Longmans, Green, and Co. 
  • Kamen, Henry (2001). Philip V of Spain: The King Who Reigned Twice. New Haven, Conn.: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08718-5. 
  • Lynch, John. Bourbon Spain 1700–1808 (1989)
  • Petrie, Sir Charles (1958). The Spanish Royal House. London: Geoffrey Bles. 
  • Agustin Gonzalez Enciso: Philip V – Economic and Social Reform in Spain. Lambert Academic Publishers (LAP) , Saarbrücken. 2012. ISBN 978-3-8484-9470-5.
  • Calvo, José (1988). La guerra de Sucesión. Madrid: Anaya. 
  • Fayard, Janine (1980). La Guerra de Sucesión (1700—1714)». En Jean-Paul Le Flem; Joseph Pérez; Jean-Marc Perlorson; José Mª López Piñero y Janine Fayard. La frustración de un Imperio. Vol. V de la Historia de España, dirigida por Manuel Tuñón de Lara. Barcelona: Labor. ISBN 978-84-335-9425-9. 
  • Graullera, Sanz Vicente (1987). Los notarios de Valencia y la guerra de Sucesión. Valencia: Colegio Notarial de Valencia y Universitat de Valencia. 
  • Kamen, Henry (1974). La guerra de Sucesión en España, 1700–1715. Barcelona: Ediciones Grijalbo. 
  • León, Sanz Virginia (1993). Entre Austrias y Borbones. El archiduque Carlos y la Monarquía de España (1700–1714). Madrid: Sigilo. 
  • Voltes, Pedro (1990). La guerra de Sucesión. Barcelona: Planeta. 
  • Antonio, Béthencourt (1954). Patiño en la política de Felipe V. Valladolid: CSIC. 
  • Fernández, Durán Reyes. Gerónimo de Uztáriz (1670–1732). 
  • García, Cárcel Ricardo (2002). Felipe V y los españoles. Una visión periférica del problema de España. Barcelona: Plaza & Janés. ISBN 978-84-01-53056-2. 
  • Gómez, Molleda, D. (1953). Gibraltar: una contienda diplomática en el reinado de Felipe V. Madrid: CSIC. 
  • Kamen, Henry Felipe V (2000). El rey que reinó dos veces Madrid: Editorial Temas de Hoy. 
  • John, Lynch (1989). El siglo XVIII, Crítica. Barcelona. 
  • Voltes, Pedro (1998). La vida y la época de Fernando VI. Barcelona: Planeta. ISBN 978-84-08-02617-4. 

Спољашње везе[уреди]