Каштијељ (Шековићи)
Каштијељ | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Шековићи |
Становништво | |
— 2013. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 20′ 12″ С; 18° 46′ 32″ И / 44.336621° С; 18.775568° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 731 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 056 |
Каштјељ је насељено мјесто у општини Шековићи, Република Српска, БиХ.[1] Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 514 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се на око 800 метара надморске висине, површине 7,58 км2, удаљено око 12 км од општинског центра. Сједиште је истоимене мјесне заједнице. Разбијеног је типа, а засеоци су: Бара, Бијело поље, Калдрма, Млијечац, Подстражба, Ријека и Стари Каштијељ. Дејтонским мировним споразумом 1995, дио села припао је Републици Српској, а дио (6,05 км2) ФБиХ, општина Кладањ. Са сјевероисточне стране доминира висораван Равно брдо. Атар чине углавном пашњаци, ливаде и шуме. Богат је изворима, а значајнији је Ријека. На подручју села 2021. истражено је неколико јама (Стари Каштијељ, Обрадова и Просина јама) и пећина (Врело Ријека, Изнад врела Ријека и Пећина под креветом). Према предању, село је добило име по римској тврђави (лат. castellum – кастел), која се налазила на локалитету Градина.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Каштијељ је 1895. пописан као заселак села Бијело Поље; 1948. Каштијељ и Бијело Поље били су засебна села, а заједно су имали 72 домаћинства и 428 становника; 1971. Каштијељ, као јединствено село 1971. – 638 становника; 1991. – 514 (513 Срба и један Хрват); 2013. у дијелу села у Републици Српској била су 64 домаћинства и 125 становника (Срба), а у дијелу у ФБиХ није било становника. Породица Влачић, дио Милића славе Никољдан; Вукајловић, дио Милића – Јовањдан; Кораћ – Св. великомученика Климента Римског; Костић, Максимовић, Марковић, Мићић, Филипић – Ђурђевдан; Спречаковић – Аранђеловдан. Према породичним предањима, преци данашњих становника доселили су се из Херцеговине и сјеверне Црне Горе. Солунски добровољац био је Мићо Филипић. У Другом свјетском рату погинуло је 30 припадника ЈВО. Током Одмбрамбено-отаџбинског рата 1992–1995. страдало је шест бораца ВРС и два цивила, којима је 2016. подигнут споменик код цркве. Становништво се углавном бави пољопривредом, посебно сточарством. У напуштеном објекту рудника угља, 1946. почела је да ради основна четворогодишња школа, која је 1954. пресељена у нови објекат. У рату 1992–1995. школа се налазила у зони борбених дејстава, па је измјештена у сусједно село Јавор, а 2014. враћена је у село Каштијељ, у нови школски објекат у Старом Каштијељу. Године 2021. радила је као подручна петогодишња школа, у саставу ОШ „Јован Дучић“, Шековићи. Црква Свете Петке Параскеве саграђена је 2002, на мјесту гдје се, друге недјеље послије Ђурђевдана, одржава сеоска молитва. У атару постоје гробља Дебело брдо и Поље. Село је електрифицирано 1973. године. Мјештани се снабдијевају водом из локалног водовода, спроведеног са каптираних извора: Водице, Забој, Козјача ријека и Студенац. До села је 1971. изграђен макадамски пут од Живиница, а 1980. од Шековића. Каштијељ је 2019. и 2021. добио асфалтиране путеве.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]Насеље је на пописима становништва у Југославији забиљежено као „Каштијељ“.
Демографија[3] (Каштијељ) (Каштијељ) (Каштијељ) (Каштијељ) | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 564 | |
1971. | 638 | |
1981. | 686 | |
1991. | 514 | |
2013. | 126 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Општина Шековићи: Статут општине Шековићи[мртва веза] (језик: српски)
- ^ а б Енциклопедија Републике Српске. 5, К-Л. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2023. стр. 170—171. ISBN 978-99976-42-72-1.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.