Шековићи
| Шековићи | |
|---|---|
 Шековићи под снијежним прекривачем | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Шековићи |
| Становништво | |
| — 2013. |  1.519 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°17′52″ СГШ; 18°51′16″ ИГД / 44.29776° СГШ; 18.85457° ИГДКоординате: 44°17′52″ СГШ; 18°51′16″ ИГД / 44.29776° СГШ; 18.85457° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Шековићи Шековићи на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75450 |
| Позивни број | 056 |
Шековићи су насељено мјесто и сједиште општине Шековићи у источном делу Републике Српске. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Шековићи укупно је пописано 1.519 лица.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Удаљени су 40 км Зворника, 50 км од Тузле и 100 км од Сарајева.
Историја[уреди | уреди извор]
Шековићи су једно од ретких мјеста у бившој Југославији које није имало дан ослобођења. Наиме, од самог почетка народноослободилачког устанка Шековићи су били слободно мјесто.
Култура[уреди | уреди извор]
У општини се налазе два манастира: Ловница (Манастир Светог Ђорђа, крај 13. века) и Папраћа (15. век). Овде се налази и Народна библиотека Шековићи.
Спорт[уреди | уреди извор]
Насеље је сједиште омладинског фудбалског клуба Шековићи.
Најтрофејнији клуб је Теквондо клуб (ИТФ Таеквон-до клуб "Шековићи") са преко 600 освојених медаља од свог оснивања 1994. године. На такмичењу у Кикинди 1999. године, клуб је забиљежио највећи успјех, поставши првак СР Југославије. Редовни су учесници међународних такмичења, гдје често остварују запажен успјех, те ову општину представљају у најбољем свјетлу.
Становништво[уреди | уреди извор]
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Шековићи је имала 9.629 становника, распоређених у 34 насељена места.
| Националност[2] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 1.606 (92,56%) | 1.059 (86,09%) | 520 (96,11%) | 268 | |
| Југословени | 80 (4,61%) | 90 (7,31%) | 7 | ||
| Муслимани | 17 (0,97%) | 32 (2,60%) | 10 (1,84%) | 1 | |
| Црногорци | 22 | 3 | 2 | ||
| Хрвати | 5 (0,28%) | 12 (0,97%) | 5 (0,92%) | 4 | |
| Албанци | 12 | 2 | |||
| Македонци | 1 | 1 | |||
| Мађари | 1 | 1 | 1 | ||
| Словенци | 1 | ||||
| остали и непознато | 27 (1,55%) | 1 | |||
| Укупно | 1.519 | 1.735 | 1.230 | 541 | 285 |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 285 | |
| 1971. | 541 | |
| 1981. | 1.230 | |
| 1991. | 1.735 | |
| 2013. | 1.519 | |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
- ↑ 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Шековићи на Викимедијиној остави. |
- Званична интернет презентација општине Шековићи (језик: српски)
| Насељена мјеста | Акмачићи, Ашћерићи, Башићи, Бетањ, Бобари, Велика Њива, Видаковићи Врела, Врело, Добрић, Доле, Ђурићи, Зупци, Јавор, Јелачићи, Калабаче, Каштијељ, Коријен, Мајдан, Марковићи, Миловановићи, Папраћа, Пелемиши, Петровићи, Плазаче, Победарје, Подпола, Рашево, Селиште, Стрмица, Ступари, Сучани, Тепен, Трново, Тупанари, Удбина, Чанићи, Џанојевићи, Шековићи | .svg) |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Жељезник, МЗ Каштјељ, МЗ Папрача, МЗ Тишча, МЗ Центар | |
| Цркве и манастири | ||