Каја Панчић Миленковић
| Каја Панчић Миленковић | |
|---|---|
![]() Панчић Миленковић 2017. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. април 1958. |
| Место рођења | Рагодеш код Пирота, ФНРЈ |
| Занимање | новинарка, књижевница |
Каја Панчић Миленковић ( Рагодеш, код Пирота, 27. април 1958) српска је књижевница и новинарка.
Биографија
[уреди | уреди извор]Гимназију је завршила у Пироту а касније Филозофски факултет Универзитета у Нишу, одсек социологија.[1] Од 1987. до 1999. године живела је и радила у Урошевцу, а од 1999. године живи у Пироту и ради као новинарка у недељнику “Слобода”.
Пише поезију и прозу. Објавила је неколико збирки поезије.
Чланица је Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије.
Награде
[уреди | уреди извор]Добитница је награда: Косовски божур, Златни печат правитељствујушчег совјета сербског, Драгојло Дудић, Венедикт Цреповић и Стојан Степановић.
Године 2017. примила је награду „Микина чаша” коју Нишки културни центар додељује у знак сећања на идејног творца Књижевне колоније Сићево, писца Михајла Игњатовића.[2]
Дела
[уреди | уреди извор]- Први дан говора (1994)
- Божји цвет (1995)
- Мера (1996)
- Час новије историје (2016)
- Бескућник у излогу (2017)
- У два корака (2021)
- Лица љубави (2021)
Галерија
[уреди | уреди извор]- Промоција књиге у Народној библиотеци Пирот
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Kaja Pančić Milenković - Književna radionica "Kordun"”. www.literaryworkshopkordun.com. Приступљено 3. 10. 2021.
- ^ „Mikina čaša Kaji Pančić Milenković | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 3. 10. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Каја Панчић Миленковић, Бескућник у излогу, Пирот, 2017.
