Каја Панчић Миленковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Каја Панчић Миленковић
Kaja Pancic Milenkovic - promocija knjige u Pirotu 03.jpg
Каја Панчић Миленковић 2017. године (лево)
Датум рођења(1958-04-27)27. април 1958.(63 год.)
Место рођењаРагодеш код Пирота, ФНРЈ
Занимањеновинарка, књижевница

Каја Панчић Миленковић (27. април 1958.) је српска књижевница и новинарка пореклом из Рагодеша, села код Пирота.

Биографија[уреди | уреди извор]

Гимназију је завршила у Пироту а касније Филозофски факултет Универзитета у Нишу, одсек социологија.[1] Од 1987. до 1999. године живела је и радила у Урошевцу, а од 1999. године живи у Пироту и ради као новинарка у недељнику “Слобода”.

Чланица је Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије.

Дела[уреди | уреди извор]

Пише поезију и прозу.

Објавила је неколико збирки поезије: Први дан говора (1994), Божји цвет (1995), Мера (1996), Час новије историје (2016), Бескућник у излогу (2017), У два корака (2021), Лица љубави (2021.)

Награде[уреди | уреди извор]

Добитница је награда: Косовски божур, Златни печат правитељствујушчег совјета сербског, Драгојло Дудић, Венедикт Цреповић и Стојан Степановић.

Године 2017. примила је награду “Микина чаша” коју Нишки културни центар додељује у знак сећања на идејног творца Књижевне колоније Сићево, писца Михајла Игњатовића. [2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kaja Pančić Milenković - Književna radionica "Kordun". www.literaryworkshopkordun.com. Приступљено 3. 10. 2021. 
  2. ^ „Mikina čaša Kaji Pančić Milenković | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 3. 10. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Каја Панчић Миленковић, Бескућник у излогу, Пирот, 2017.