Кајоко Јамасаки
Изглед
Кајоко Јамасаки | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. септембар 1956. |
Место рођења | Каназава, Јапан |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Torino tameni, Ubusuna, rodina, Скривено јутро, Сановник, река, Олујни брег |
Награде | Годишња награда за превод на инострани језик, Повеља за изузетан допринос превођењy српске књижевности, Повеља Мораве |
Кајоко Јамасаки (Каназава, 14. септембар 1956) јесте професорка јапанологије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, песникиња и књижевна преводитељка.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Дипломирала је на Филолошком факултету Хокаидо универзитета у Сапору (Јапан). Била је на специјализацији од 1979. до 1980. године на Филозофском факултету у Сарајеву. Године 1981. боравила је на специјализацији на Institutu za glasbeno narodopisje (SAZU) у Љубљани. Магистрирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду.[2]
Чланство
[уреди | уреди извор]- Члан Удружења књижевних преводилаца Србије
- Члан Српског књижевног друштва, потпреседница Управног одбора
- Члан Nihongo kyoiku renraku kaigi (Асоцијација наставника јапанског језика као страног, Токио)
- Члан AEJ (Асоцијација професора јапанског језика као страног у Европи)
- Сарадник Матице српске
Библиографија
[уреди | уреди извор]Поезија
[уреди | уреди извор]- Torino tameni, – Shoshi Yamada, Tokyo, 1995.
- Ubusuna, rodina, – Shoshi Yamada, Tokyo, 1999.
- Bara: mishiranu kuni, – Shoshi Yamada, Tokyo, 2001.
- Hisoyakana asa, Shoshi Yamada, Tokyo, 2004.
- Atosu, shizukana tabibito, Shoshi Yamada, Tokyo, 2008.
- Скривено јутро, Центар за културу, Паланка 2001.
- Родина, ubusuna, Студентски културни центар, Београд, 2004.
- Сановник, река, Рад, Београд, 2005.
- Олујни брег, Рад, Београд, 2008.
Збирка есеја
[уреди | уреди извор]- Kaitai jugosurabia, – Tokyo: Asahi shuppan, 1993.
- Aruhi mura wa senjo ni natta, – Tokyo: Shueisha, 1995.
- Sokokara aoi yami ga sasayaki, – Tokyo: Kawade shobo shinsha, 2003.
Студија
[уреди | уреди извор]- Јапанска авангардна поезија: у поређењу са српском поезијом, Филип Вишњић Београд, 2004.
Антологија
[уреди | уреди извор]- Четири годишња доба: савремена јапанска хаику поезија, 1. издање – Београд: Нова, 1994.
- Уводна студија; избор и коментари (заједно са Х. Јамасаки-Вукелићем и С. Митровићем), 2. допуњено издање, Студентски културни центар, Београд.
Текст за композицију
[уреди | уреди извор]- Torino tameni, за мешовити хор (композитор: Ko Matsushita) – Tokyo: Ongaku no tomo sha, 2000.
- Bara, mishiranu kuni, (композитор: Ko Matsushita) – Tokyo: Kawai, 2008.
- Hikari o mamoru mono tachi, за женски хор и клавир (композитор: Ko Matsushita), – Tokyo: Kawai, 2008.
- Miohayami, кантата за мешовити хор, клавир и удараљке (композитор: Ko Matsushita) – Tokyo: Kawai, 2009.
Превод
[уреди | уреди извор]- Wakaki hi no kanashimi/Danilo Kiš, превод дела Рани јади на јапански – Tokyo: Tokyo sogensha, 1995.
- Shisha no hyakka jiten/Danilo Kiš, превод дела Енциклопедија мртвих на јапански – Tokyo: Tokyo sogensha, 1999.
- Niwa, hai/Danilo Kiš, превод дела Башта, пепео на јапански – Tokyo: Kawade shobo shinsha, 2009.
Литература о писцу
[уреди | уреди извор]- SUGA, Atsuko: Tabi dewa nazeka yoku nemuri, Tori no tameni, Gojuso/Atsuko Suga //Hon ni yomarete (Knjige su me čitale). – Tokyo: 1998.
- Wada, Tadahiko: Venetsuiya, mizuno yume (Venecija, san o vodi). – Tokyo: Chikuma shobo, 2000. pp. 273-274; Koe, imidewa naku (Glanovi, ne značenje). – Tokyo: Heibonsha, 2004. pp. 25-36., 37-49.. pp. 127-139.
- GENDAISHI daijiten (Veliki rečnik savremene poezije):Yamasaki, Kayoko / Motoo Ando, Makoto Ooka, Minoru Nakamura //Gendaishi daijiten (Veliki rečnik savremene poezije): –Tokyo, 2008. pp. 676–677. – Речничка одредница.
- БОШКОВИЋ, Драган: (Без)утешно путовање / Драган Бошковић // Књижевни магазин: Месечник Српског књижевног друштва. – Београд : Српско књижевно друштво. – бр. 55 – 56 (јануар – фебруар 2006). pp. 39–40.
- Приказ књиге „Сановник, река“, Рад, Београд, 2005; Када се воде повуку / Драган Бошковић // Повеља: часопис за књижевнст, уметност и културу: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Краљево. – год. XXXIV, 3/2004. pp. 179–181. – Приказ књиге „Родина, ubusuna“, СКЦ, Београд, 2004.
- ВУЧКОВИЋ, Радован: Монографија о јапанској авангардној поезији// Књижевна историја. – Београд:за књижевност и уметност, XXVII, бр. 127 (2005). pp. 709–713. - Приказ књиге „Јапанска авангардна поезија у поређењу са српском“, Филип Вишњић, Београд, 2004.
- ВЕСЕЛИНОВИЋ, Соња: Песма испод прозирног света / Соња Веселиновић // Београдски књижевни часопис, Књижевно друштво „Хипербореја“ Београд. – год. II, бр. 5 (15. децембар 2006). pp. 212–214. – Приказ књиге „Сановник, река“, Рад, Београд, 2005.
- НЕНАДОВИЋ, Светлана: Кајоко Јамасаки-Вукелић: / Светлана Ненадовић //Дете је отац човека. књ.3. –Београд: Радио-телевизије Србије, 2008. pp. 88-93. – Интервју. (Библиотека Књига сећања)
- СТОЈАНОВИЋ – Пантовић, Бојана: Небески облици: Кајоко Јамасаки: „Родина, ubusuna“, поговор Драган Бошковић, СКЦ, 2004 / Бојана Стојановић – Пантовић //Оштар угао. –Зрењанин: Агора, 2008. pp. 139–141.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Добитник је годишње награде за превод на инострани језик за 1995/96. годину (Српски П.Е.Н. Центар).
- Повеље за изузетан допринос превођењу српске књижевности (Удружење књижевних преводилаца Србије), 2011.
- Повеља Мораве (УКС), 2011.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Политика/Култура
- ^ „Филолошки факултет у Београду/Кајоко Јамасаки”. Архивирано из оригинала 07. 11. 2014. г. Приступљено 07. 11. 2014.
- ^ б92/Награда Повеља Мораве