Нечистоћа (будизам)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Килеса)

Нечистоћа, штрока или отров (пал. kilesa, сант. क्लेश kleśa) је будистички појам који означава сваку страст која каља ум.

Нечистоће ума[уреди]

Три основне нечистоће ума су жудња (lobha), мржња (dosa) и заблуда (moha).[1] Поред три основне нечистоће, наводе се још и пожуда, грамзивост, зловоља, бес, освета, пакост, дволичност, потцењивање, надменост, завист, тврдичлук, непоштење, лукавство, хвалисавост, превара, тврдоглавост, насилност, дрскост, охолост, уображеност, таштина, опијеност и самољубље.[2]

ВикицитатиПретпоставимо да је тканина прљава и умрљана, а бојилац је потопи у једну или другу боју за бојење тканине, плаву, жуту, црвену или ружичасту. Она ће потом изгледати лоше обојена и флекава. А зашто? Због нечистоће на тканини. Исто тако, монаси, када је ум упрљан, може очекивати да стигне на несрећно одредиште. Монаси, претпоставимо да је тканина чиста и светла, а бојилац је потопи у боју за бојење тканине, плаву, жуту, црвену или ружичасту. Она ће потом изгледати добро обојена и уједначене боје. А зашто? Због чистоће тканине. Исто тако, монаси, када је ум неупрљан, може се очекивати да стигне на срећно одредиште.[2]

Буда је говорио да затрован ум није способан за расуђивање, истинско знање и увид:

ВикицитатиУ језеру пуном муља, прљавштине и блата човек доброг вида не би могао да види шкољке, шљунак и каменчиће на дну, нити јата риба како пливају. А зашто? Зато што је вода замућена. Исто тако монах замућеног ума не види шта је за њега добро, шта је за другог добро, шта је добро за обојицу, не може да оствари узвишено стање, истински племенито знање и увид.[3]
({{{2}}})

Такође, Буда је упозоравао да нечистоће ума узрокују разне менталне болести:

ВикицитатиПостоје две врсте болести. Физичка болест и ментална болест. Постоје људи који су лишени физичких болести током годину или две, чак и током сто година и више. Али ретки су они у овоме свету који су лишени менталне болести чак и за тренутак, сем оних који су се ослободили менталних нечистоћа.[4]

Чишћење ума[уреди]

Буда је говорио да је чишћење ума неодложна обавеза сваког подвижника:

ВикицитатиПостоје три неодложне обавезе сваког домаћина. Да своју њиву узоре и подрља. Пошто ју је узорао и подрљао, он баца семе. Пошто је бацио семе, он залива земљу и чека. Истина, домаћин нема моћ да каже: "Нека моје жито проклија данас, класа сутра, а сазри прекосутра." Али када дође време, жито ће проклијати, затим класати и потом сазрети. На исти начин, постоје три неодложне обавезе сваког монаха. Да чисти своју врлину, да чисти ум, да чисти увид. Истина, монах нема моћ да каже: "Нека мој ум буде ослобођен нечистоћа још данас, сутра или прекосутра." Али када дође време његов ум биће ослобођен нечистоћа захваљујући непријањању.[5]

За чишћење ума није довољна само жеља, већ је неопходна редовна пракса:

ВикицитатиПретпоставимо да постоји кокошка са осам, десет, двадесет јаја, која их није покривала, није на њима лежала и није добро заштитила. Чак и ако се у њој јави мисао: "Ах, кад би само моји пилићи успели да ноктима и кљуновима пробију љуску и излегу се!", ипак то не би било довољно да пилићи пробију љуску и излегу се. Исто тако, када се монах не труди да развија свој ум, чак и ако се у њему јави мисао: "Ах, кад би се мој ум уз помоћ невезивања ослободио нечистоћа!", ипак то није довољно да се његов ум ослободи нечистоћа.[6]
({{{2}}})

Нечистоће се из ума уклањају поступно и дуготрајно:

ВикицитатиКада дрводеља погледа дршку своје секире и види трагове својих прстију он не зна: "За оволико се дршка секире излизала данас, за оволико јуче, за оволико раније". Али када се дршка потпуно истањи он зна да се потпуно истањила. Исто тако, док се аскета труди да развија свој ум, он не зна: "Оволико је мојих нечистоћа уклоњено данас, оволико јуче, оволико раније", ипак када су оне уклоњене, тада он зна да су уклоњене.[7]
({{{2}}})

Извори[уреди]

Види још[уреди]