Кировград

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кировград
рус. Кировград
Кировград - panoramio (1).jpg

Административни подаци
Држава Русија
ОбластСвердловска област
Основан1661
Статус града1932
Становништво
Становништво
 — 2010.21.035
 — густина2.103,5 ст./km2
Географске карактеристике
Координате57°25′59″ СГШ; 60°04′01″ ИГД / 57.433° СГШ; 60.067° ИГД / 57.433; 60.067Координате: 57°25′59″ СГШ; 60°04′01″ ИГД / 57.433° СГШ; 60.067° ИГД / 57.433; 60.067
Временска зонаUTC+6
Ндм. висина290 м
Површина10 км2
Кировград на мапи Русије
Кировград
Кировград
Остали подаци
Позивни број(+7) 34357
ОКАТО код65453

Кировград (рус. Кировград) град је у Русији у Свердловској области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 21006 становника.

Историја[уреди]

На предлог Јована Хорвата комаданта српске војне области "Нове Србије", руска царица Јелисавета Петровна је одобрила подизање тврђаве. Нова тврђава никла је око 200 километара јужније од Нове Србије и требало је да ојача одбрамбени појац пред Татарима и Турцима. Посао је надзирао лично Хорват на основу даровне повеље издате 11. јануара 1752. године. Сама градња је текла од 18. јуна 1754. до 1757. године, а Хорват је тврђави дао име по владарки - тврђава Свете Јелисавете. У њој је приређен 14. јула 1754. године први сајам (вашар), који је постао традиционалан и познат, и назива се "Петро-Павловски". Утврђење је 1775. године добило статус града са именом Елисаветград.[1]

Између 1751-1764. године у тврђави је било седиште Административно-територијалног и војног округа Нове Србије.[2] Главни командир истог био је артиљеријски генерал лајтант Рус, Иван Федорович Глебов (1752-1756). Затим их се сменило неколико других све Руса, међу којима и његов син бригадир Алексеј (1757).

Од 1934. (тачније 1939) године град се назива Кировград, у част совјетског комунистичког политичара Кирова.

У тврђави је било седиште команде Новослободског пука, у којем је било око 3000 Срба. Рус, бригадир Александар Иванович Глебов је био први комадант тврђаве и успостављеног гарнизона са 2000-3000 украјинских козака. Када је 1759. године команду преузео Хорват, бунили су се Украјинци, и од 1761. године дошли су поново под руску команду, под Мурављова. Ту су боравиле руске восковође током својих похода, попут Потемкина, Суворов, Кутузов, Петар Текелија и други. Тврђава је сасвим укинута 1784. године, због државне реорганизације и стварања цивилних губернија.

Сава Текелија је 1811. године записао да је Елисаветград ујездна и варош највећа у Новој Србији. Дочекао га је по доласку градоначелник Стратимирович, син "наравног кнеза" Стратимировича, Црногорца. То је прилична варош гди има трговаца доста богати.[3]

Духовни живот[уреди]

Православна црква Успенска подигнута је 1755. године. Била је то једнопрестолна дрвена црква купљена и превезена из села Тедоровке. За време руско-турског рата 1788. године је пострадала. Направљена је онда нова камена црквена богомоља на истом месту.[4]

Друга православна црква звана Светотројичка, дрвена, грађена је 1755. године од новца из српске (насељеничке) касе. била је до 1784. године градска саборна црква.

Трећа градска православна црква посвећена Владимирској Богородици изграђена је 1757. године. Назива се још и "Грчка" јер су оснивачи били Грци. Доказ за то је стари иконостас на којем су све грчки натписи и богослужбене књиге. У храму су три црквена престола: средњи посвећен Владимирској Богородици, десни - Св. Великомученици Катарини а леви - Св. Праведног Симеона Српског "новог мироточца".[5]

Становништво[уреди]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
27.73522.71323.03124.03125.598[6]23.197[7]21.006

Референце[уреди]

  1. ^ Љубивоје Церовић: "Јован Хорват - вођа прве сеобе Срба у Руско царство",
  2. ^ http://www.reenactor.ru/ARH/PDF/Makidonov_00.
  3. ^ Церовић, наведено дело
  4. ^ Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848
  5. ^ Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848
  6. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]