Водени часовник

Два водена сата из старе Грчке

Стари Персијски часовник

Реконструкција управљања пешчаним сатом, Иран

Модел у правој величини Су Сонгове Астрономске сатне куле.

Водени часовник из доба Античког Рима, поставка Народног музеја у Пожаревцу

Водени сат или клепсидра (грчки: κλέπτειν клептеин, 'украсти'; ὕδωρ худор, 'вода') је направа за мерење времена уз помоћ протока воде из посуде, обично кроз узани отвор. Иако никад нису постигли такав степен тачности према савременим стандардима мерења времена, водени сат је био најтачнији инструмент у широкој употреби миленијумима, све док није замењен много прецизнијим сатовима с клатном у 17. веку.

Према истраживачу Џиму Мацјејевском, водени сатови су били први мерачи времена које је створило човечанство. Иако не постоји сагласност око тога где и када је први водени сат направљен, зна се да су водени сатови постојали на подручју Месопотамије у (Сумеру, вавилону, Асирији), и у Индији и Кини. Сматра се да је настао између 3000. п. н. е. - 1500. п. н. е., а можда и раније. Неки нацрти водених сатова развили су се независно, а нека знања су преношена развојем трговине. У најранијим временима, водени сатови су коришћени за потребе астрономије и астрологије. Ови рани водени сатови су подешавани помоћу сунчаног сата. Кроз векове, водени сатови су коришћени за мерење дужине говора адвоката, за рад проститутки, као ноћни сатови стражара, за беседе и службе у црквама.

Једно од најранијих открића воденог сата било је у гробници египатског фараона Аменхотепа I (1525. – 1504. п. н. е.). Овај сат је у част Аменхотепа I направио Аменемхет, великодостојник 18. династије. Грци су их касније назвали клепсидре ("крадљивци воде"), који су почели да их употребљавају од 325. п. н. е., биле су то камене посуде са стрмим странама које су омогућавале да вода уједначено капље из мале рупе при дну. Друге клепсидре су биле цилиндричне или купасте посуде које су се лагано и уједначено пуниле водом. Ознаке на унутрашњости посуде мериле су „сате“. Ови сатови су коришћени да мере сате ноћу, али су коришћени и дању. Друга верзија се састојала од металног пехара с рупом на дну; када би се поставио у већу посуду с водом пехар би се пунио и тонуо у одређеном времену. Овакви водени сатови користили су се у северној Африци у 20. веку.

Много развијенији и импресивнији механизовани водени сатови развили су између 270. п. н. е. и 500. Грци (Ктесибије, херој Александрије, Архимед) и римски часовничари и астрономи. Они су додали делове који су уз помоћ регулисања притиска омогућавали константан проток воде, а мерење времена било је живописније. Неки водени сатови су звонили или користили гонгове; други су отварали врата и прозоре с малим фигурама људи, или су покретали показиваче, бројчанике и астролошке моделе свемира.

Крли астроном, Андроник из Кира, надгледао је изградњу свог хоролога, који је данас познат као Кула ветрова, а налазио се на атинском тргу (агора) у првој половини 1. века п. н. е. Ова осмоугаона кула показивала је учењацима и трговцима и сунчано механичко време. Имала је механизовану клепсидру која је радила 24 сата и показиваче осам ветрова, по чему је кула добила име, а показивала је и годишња доба и астролошке датуме и периоде. Римљани су такође развили механичке клепсидре, мада је њихова сложеност показала мали напредак у односу на једноставније методе одређивања времена.

У источној Азији, водени сатови су били од велике важности у астрономији и астрологији. Кинеске клепсидре из 3. века покретале су различите механизме које су илустровале астрономске феномене. Једну од најразвијенијих сатних кула изградио је Су Сонг (蘇頌) са сарадницима 1088. Су Сонгов механизам имао је успињач који је покретала вода који је откривен око 725. Су Сонгова сахат кула, преко 30 стопа висока, имала је бронзани сферични астролаб (модел небеске сфере) који је служио за посматрања, аутоматски ротирајући небески свод и пет предњих плоча с вратима на којима су се појављивали патуљци који су ударали у звона или гонгове и држали табле које су показивале сате или друго време. Од најранијих времена, кинеске справе за мерење времена прешле су и на корејско полуострво.

У Кореји, мерење времена било је истовремено и краљевска дужност и повластица од периода Три краљевства (око 37. п. н. е.) наовамо. Чанг Јонгсил, главни инжењер у време Чосон династије Dynasty је 1434. конструисао „Чагјонгну“ (водени сат с одбројавањем за краља Сеџонга. Овај сат је одбројавао часове помоћу механизма с чекрцима, помоћу кога су три дрвене фигуре откуцавале часове. „Чагјонгну“ је био потпуно аутоматизована направа којој није била потребна помоћ „човека петла“ да га подешава. Од 554. водени сат се проширио из Кореје на Јапан. Водени сатови су се користили и унапређивали широм Азије си 15. века.

Данас има мало водених сатова. Бернард Гитон је 1979. године почео да прави своје водене сатове, који су модеран приступ у изради водених сатова. Његов јединствени дизајн се може наћи на неколико места у Сједињеним Државама и преко 30 локација широм света. Постоје и други модерни нацрти водених сатова, али уопштено говорећи, вештина израде водених сатова је данас изгубљена.

Литература

Преглед водених сатова и других временских инструмената

• Barnett, Jo Ellen. Time's Pendulum: From Sundials to Atomic Clocks, the Fascinating History of Timekeeping and How Our Discoveries Changed the World. Plenum Press, NY. 1998. ISBN 978-0-15-600649-1.
• Bruton, Eric. The History of Clocks and Watches. 1979. ISBN 978-0-8478-0261-6.
• Cowan, Harrison J. (1958). Time and Its Measurement: From the stone age to the nuclear age. Ohio: The World Publishing Company. Bibcode:1958tmfs.book.....C. 
• Dohrn-van Rossum, Gerhard (1996). History of the Hour: Clocks and Modern Temporal Orders. Trans. Thomas Dunlap. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-15510-4. OCLC 33440282. 
• K. Higgins, D. Miner, C.N. Smith, D.B. Sullivan (2004), A Walk Through Time (version 1.2.1). [Online] Available: http://physics.nist.gov/time [2005, December 8]. National Institute of Standards and Technology, Gaithersburg, MD.
• Jespersen, James and Fitz-Randolph, Jane. "From Sundials to Atomic Clocks: Understanding Time and Frequency." Second Revised Edition. 1999. ISBN 978-0-486-40913-9.
• „Towards a History from Antiquity to the Renaissance of Sundials and Other Instruments for Reckoning Time by the Sun and Stars H<SCP>ESTER</SCP> H<SCP>IGTON</SCP>, Sundials—An Illustrated History of Portable Dials . London: Philip Wilson, 2001. Reviewed by D<SCP>AVID</SCP> A. K<SCP>ING</SCP>, Institute for the History of Science, Johann Wolfgang Goethe University, D‐60054 Frankfurt am Main, Germany H<SCP>ESTER</SCP> H<SCP>IGTON</SCP>, with contributions from S<SCP>ILKE</SCP> A<SCP>CKERMANN</SCP>, R<SCP>ICHARD</SCP> D<SCP>UNN</SCP>, K<SCP>IYOSHI</SCP> T<SCP>AKADA</SCP> and A<SCP>NTHONY</SCP> T<SCP>URNER</SCP>, Sundials at Greenwich—A Catalogue of the Sundials, Horary Quadrants and Nocturnals in the National Maritime Museum, Greenwich . Oxford: Oxford University Press, and Greenwich: National Maritime Museum, 2002”. Annals of Science. 61 (3): 375—388. 2004. doi:10.1080/00033790310001642795. .
• Landes, D. Revolution in Time. Harvard University Press (1983).
• McNown, J.S. "When Time Flowed: The Story of the Clepsydra." La Houille Blanche, 5, 1976, 347-353. ISSN 0018-6368
• Milham, Willis I. Time & Timekeepers including The History, Construction, Care, and Accuracy of Clocks and Watches. The Macmillan Company, NY 1945.
• Rees, Abraham. "Rees's Clocks, Watches, and Chronometers 1819-20." Charles E. Tuttle Company, Inc. 1970.
• Richards, E.G (1998). Mapping Time: The Calendar and Its History. Oxford University. .
• Toulmin, Stephen; Goodhead, J. (1999). The Discovery of Time. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-80842-0. 
• Turner, Anthony J. (1984). The Time Museum. I: Time Measuring Instruments; Part 3: Water-clocks, Sand-glasses, Fire-clocks. Rockford, IL: The Museum. ISBN 978-0-912947-01-3. OCLC 159866762. 

Арапски и исламски водени сатови

• Hill, Donald Routledge (ed. & trans.) (1976). Archimedes "On the Construction of Water-Clocks" Turner & Devereux, Paris.
• Hill, D.R. (1981). „Arabic Water - Clocks”. Syria: University of Aleppo. 
• al-Hassan, Ahmad Y.; Hill, Donald R. (1986). Islamic Technology: An Illustrated History. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-26333-7. OCLC 13332728. 
• Hill, Donald Routledge. "Studies in Medieval Islamic Technology: From Philo to Al-Jazari - from Alexandria to Diyar Bakr." (Collected Studies Series, 555)
• King, D. Mikat. "Astronomical Timekeeping." The Encyclopaedia of Islam. 7, Brill, (1990) Reprinted as Chapter V in King, D. "Astronomy in the Service of Islam Variorum." (1993)

Вавилонски водени сатови

• Englund, R.K. "Administrative Timekeeping in Ancient Mesopotamia." Journal of the Economic and Social History of the Orient, V. XXXI, 31 (1988) 121-185.
• Fermor, John, & Steele, John M. "The design of Babylonian waterclocks: Astronomical and experimental evidence." Centaurus. International Journal of the History of Mathematics, Science, and Technology. Vol. 42 Issue 3, pp. 210–222. July 2000. Blackwell Publishing.
• Høyrup, J., "A Note on Waterclocks and the Authority of Texts." Archiv für Orientforschung, 44/45 (1997/98), 192-194 (*).
• Michel-Nozières, C. "Second Millennium Babylonian Water Clocks: a physical study." Centaurus, Vol. 42, Issue 3, pp. 180–209. July 2000.
• Neugebauer, Otto (1947). „Studies in Ancient Astronomy. VIII. The Water Clock in Babylonian Astronomy”. Isis. 37 (1/2): 37—43. PMID 20247883. S2CID 120229480. doi:10.1086/347965. . Reprinted in Neugebauer (1983), pp. 239–245 (*).
• Price, Derek deSolla. Science Since Babylon. Yale University Press, New Haven 1976.
• Teresi, Dick. "Lost Discoveries: The Ancient Roots of Modern Science - from the Babylonians to the Maya." Simon & Schuster, NY 2002.
• van der Waerden, Bartel Leendert, "Babylonian Astronomy: III. The Earliest Astronomical Computations." Journal of Near Eastern Studies, 10 (1951), 20-34 JSTOR link.

Кинески водени сатови

• Lorch, Richard P. "Al-Khazini's Balance-clock and the Chinese Steelyard Clepsydra." Archives Internationales d'Histoire des Sciences, June 1981, 31: 183-189.
• Needham, J.; Ling, W; de Solla Price, D.J. (1986). Heavenly Clockwork: The Great Astronomical Clocks of Medieval China (2nd изд.). CUP Archive. ISBN 978-0-521-32276-8. .
• Needham, Joseph (1995). Science & Civilisation in China. III: Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-05801-8. OCLC 153247126. 
• Needham, Joseph (2000). Science & Civilisation in China. IV:2: Mechanical Engineering. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-05803-2. OCLC 153247141. 
• Quan, He Jun. "Research on scale and precision of the water clock in ancient China." History of Oriental Astronomy, pp. 57–61. (Proceedings of the International Astronomical Union Colloquium No. 91 held in New Delhi, November 13–16, 1985). G. Swarup, A. K. Bag and K. S. Shukla, ур. (1987). History of Oriental Astrony. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 57–61. ISBN 978-0-521-34659-7. .
• Walsh, Jennifer Robin. "Ancient Chinese Astronomical Technologies." American Physical Society, Northwest Section. May, 2004. Meeting, 21–22 May 2004. Pullman, WA.

Египатски водени сатови

• Clagett, Marshall (1995). Ancient Egyptian Science. II: Calendars, Clocks, and Astronomy. стр. 457—462. ISBN 978-0-87169-214-6. 
• Cotterell, B., Dickson, F.P., and Kamminga, J. "Ancient Egyptian Water-clocks: A Reappraisal." Journal of Archaeological Science. Vol. 13, pp. 31–50. 1986.
• Cotterell, Brian and Kamminga, Johan. "Mechanics of pre-industrial technology." Cambridge University Press, Cambridge. 1990.
• Fermor, John (1997). „Timing the sun in Egypt and Mesopotamia”. Vistas in Astronomy. 41 (1): 157—167. Bibcode:1997VA.....41..157F. doi:10.1016/S0083-6656(96)00069-4. .
• Neugebauer, Otto & Parker, Richard A. "Egyptian Astronomical Texts: Iii. Decans, Planets, Constellations, and Zodiacs."
• Pogo, Alexander. "Egyptian water clocks", Isis, vol. 25, pp. 403–425, 1936. Reprinted in Philosophers and Machines, O. Mayr, editor, Science History Publications, 1976. ISSN 0021-1753
• Sloley, R.W., "Ancient Clepsydrae", Ancient Egypt, 1924, pp. 43–50.
• Sloley, R.W., "Primitive methods of measuring time", JEA 17, 1931, pp. 174–176.

Европски водени сатови

• Bedini, S.A. . (1962). „The Compartmented Cylindrical Clepsydra.”. Technology and Culture. 3 (2): 115—141. JSTOR 3101437. S2CID 112844914. doi:10.2307/3101437. . ISSN 0040-165X
• Drover, C.B. "A Medieval Monastic Water Clock", Antiquarian Horology, Vol. I, No. 5 (1954), pp. 54–58.
• Hill, Donald Routledge. "A History of Engineering in Classical and Medieval Times." La Salle, Ill., Open Court Pub. 1996. ISBN 978-0-415-15291-4.
• Hill, D.R. "The Toledo Water-Clocks of c.1075." History of Technology, vol.16, 1994, pp. 62–71
• Scattergood, John. "Writing the clock: the reconstruction of time in the late Middle Ages." European Review, Issue 4 (Oct, 2003), 11: pp. 453–474 Cambridge University Press (School of English, Trinity College, Dublin 2, Ireland. jscatter@tcd.ie)

Грчки и александријски водени сатови

• Hill, D.R. (ed. & trans.) (1976). Archimedes "On the Construction of Water-Clocks" Turner & Devereux, Paris.
• Lepschy, Antonio M. (1992). „Feedback Control in Ancient Water and Mechanical Clocks.”. IEEE Transactions on Education. 35 (1): 3. Bibcode:1992ITEdu..35....3L. doi:10.1109/13.123411. 
• Lewis, Michael (2000). „Theoretical Hydraulics, Automata, and Water Clocks”. Ур.: Wikander, Örjan. Handbook of Ancient Water Technology. Technology and Change in History. Leiden. 
• Noble, J.V. & de Solla Price, D. J. "The Water clock in the Tower of the Winds." American Journal of Archaeology, 72, 1968, pp. 345–355.
• Woodcroft, Bennet (translator). "The Pneumatics of Hero of Alexandria." London, Taylor Walton and Maberly, 1851.
• Vitruvius, P., The Ten Books on Architecture. (M.H. Morgan, translator) New York: Dover Publications, Inc., 1960.

Индијски водени сатови

• Achar, N. "On the Vedic origin of the ancient mathematical astronomy of India." Journal of Studies on Ancient India, vol 1, 95-108, 1998.
• Fleet, J. F., "The ancient Indian water clock." Journal of the Royal Asiatic Society, 213-230, 1915.
• Kumar, Narendra (2004). Science in Ancient India. Anmol Publications. ISBN 978-81-261-2056-7. .
• Pingree, D. "The Mesopotamian origin of early Indian mathematical astronomy." Journal for the History of Astronomy, vol. 4, 1-12, 1973.
• Pingree, D. "The recovery of early Greek astronomy from India." Journal for the History of Astronomy, vol 7, 109-123, 1976.

Јапански водени сатови

• Kiyoyasu, Maruyma. "Hoken shakai to gijutsu - wadokei ni shuyaku sareta hoken gijutsu." Kagakushi kenkyu, September 1954, 31:16-22.

Корејски водени сатови

• Hahn, Young-Ho and Nam, Moon-Hyon. (1997). „Reconstruction of the Armillary Spheres of Mid-Chosun: The Armillary Clocks of Yi Minchol.”. Hanguk Kwahaksa Hakhoeji (Journal of the Korean History of Science Society). 19 (1): 3—19. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). (in Korean)
• Hahn, Young-Ho, et al. "Astronomical Clocks of Chosun Dynasty: King Sejong's Heumgyonggaknu. Kisulgwa Yoksa (Journal of the Korean Society for the History of Technology and Industry). . 1 (1). 2000: 99—140.  . (in Korean).
• Hong, Sungook (јул 1998). „Book Review: Korean Water-Clocks: "Chagyongnu", the Striking Clepsydra, and the History of Control and Instrumentation Engineering”. Technology and Culture. 39 (3): 553—555. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Nam, Moon-Hyon (1990). „Chagyongnu: The Automatic Striking Water clock.”. Korea Journal. 30 (7): 9—21. .
• Nam, Moon-Hyon. Korean Water Clocks: Jagyongnu, The Striking Clepsydra and The History of Control and Instrumentation Engineering. . Seoul: Konkuk University Press. 1995. . (in Korean)
• Nam, Moon-Hyon. On the BORUGAKGI of Kim Don—Principles and Structures of JAYEONGNU. Hanguksa Yeongu (Studies on Korean History). . 101 (1998): 75—114.  (in Korean)
• Nam, Moon-Hyon. Jang Yeong-Shil and Jagyeongnu - Reconstruction of Time Measuring History of Choseon Period. . Seoul National University Press. 2002. . (in Korean)
• Nam, Moon-Hyon and Jeon San-Woon. "Timekeeping Systems of Early Choson Dynasty." Proceedings of First International Conference on Oriental Astronomy, From Guo Shoujing to King Sejong, Seoul, October 6–11, 1993. . Seoul: Yonsei University Press. 1997. pp. 305–324. .
• Needham, Joseph, Major, John S., & Gwei-Djen, Lu. "Hall of Heavenly Records: Korean Astronomical Instruments and Clocks, 1380-1780." Cambridge [Cambridgeshire] ; New York. The Hall of Heavenly Records: Korean Astronomical Instruments and Clocks, 1380-1780. Cambridge University Press. 1986. ISBN 978-0-521-30368-2. 
• Hyeonjong Shillock (Veritable Records of King Hyeonjong), 1669
• Jungjong Shillok (Veritable Records of King Jungjong), 1536.
• Sejong Shillock (Veritable Records of King Sejong), Chapter. 65, AD 1434 and Chapter. 80, AD 1438.

Мезопотамијски водени сатови

• Brown, David R., Fermor, John, & Walker, Christopher B.F., "The Water Clock in Mesopotamia." Archiv für Orientforschung, 46/47 (1999/2000)
• Chadwick, R. "The Origins of Astronomy and Astrology in Mesopotamia." Archaeoastronomy. BULL. CTR ARCH. V. 7:1-4, P. 89, 1984. KNUDSEN Bibliographic Code: 1984BuCAr...7...89C
• Fermor, John (1997). „Timing the sun in Egypt and Mesopotamia”. Vistas in Astronomy. 41 (1): 157—167. Bibcode:1997VA.....41..157F. doi:10.1016/S0083-6656(96)00069-4. .
• Walker, Christopher and Britton, John. "Astronomy and Astrology in Mesopotamia." BMP, 1996 (especially pp. 42–67)

Руски древни водени сатови

• Vodolazhskaya, Larisa N.; Usachuk, Anatoliy N.; Nevsky, Mikhail Yu. [http://aaatec.org/documents/article/vl6.pdf „Clepsydra of the Bronze Age from the Central Donbass” (PDF). Archaeoastronomy and Ancient Technologies. 3 (1): 65—87. 2015. .]

Данашњи водени сатови

• Gitton, Bernard. "Time, like an everflowing stream." Trans. Mlle. Annie Chadeyron. Ed. Anthony Randall. Horological Journal 131.12 (June 1989): 18-20.
• Taylor, Robert. "Taiwan's Biggest Cuckoo Clock?: Recreating an Astronomical Timepiece". Sinorama Magazine. 3-15-2006
• Xuan, Gao. "Principle Research and Reconstruction Experiment of the Astronomical Clock Tower in Ancient China." Proceedings of the 11th World Congress in Mechanism and machine Science. August 18–21, 2003. Tianjin, China.

Остале теме о воденим сатовима и сродним материјалима

• Goodenow, Jennifer; Orr, Richard; Ross, David (2007), Mathematical Models of Water Clocks (PDF), Rochester Institute of Technology 
• Landels, John G. . (1979). „Water-Clocks and Time Measurement in Classical Antiquity.”. Endeavour. 3 (1): 32—37. doi:10.1016/0160-9327(79)90007-3. . ISSN 0160-9327
• Mills, A. A. (1982). „Newton's Water Clocks and the Fluid Mechanics of Clepsydrae”. Notes and Records of the Royal Society of London: 35—61. JSTOR 531476. S2CID 145355791. doi:10.1098/rsnr.1982.0004.  ISSN 0035-9149
• Neugebauer, Otto (1969) [1957]. The Exact Sciences in Antiquity (2 изд.). Dover Publications. ISBN 978-0-486-22332-2. 
• Sarma, S.R., "Setting up the Water Clock for Telling the Time of Marriage." in Studies in the History of the Exact Sciences in Honour of David Pingree, éd. Ch. Burnett, J.P. Hogendijk, K. Plofker, M. Yano, Leiden-Boston, 2004, pp. 302–330.
• Snell, Daniel (јануар 1997). Life in the Ancient Near East, 3100-332 B.C.E. Yale University Press. ISBN 978-0-300-07666-0. CS1 одржавање: Формат датума (веза).

Неенглески ресурси

• Bilfinger, Gustav, Die babylonische Doppelstunde: Eine chronologische Untersuchung (Wildt, Stuttgart, 1888).
• Borchardt, Ludwig. 1920. "Die Altägyptische Zeitmessung." (Old Egyptian time measurement). Berlin/Leipzig.
• Daressy, G., "Deux clepsydres antiques", BIE, serie 5, 9, 1915, pages 5–16
• Ginzel, Friedrich Karl, "Die Wassermessungen der Babylonier und das Sexagesimalsystem", Klio: Beiträge zur alten Geschichte, 16 (1920), 234-241.
• Planchon, "L'Heure Par Les Clepsydres." La Nature. pp. 55–59.
• Thureau-Dangin, François, "La clepsydre chez les Babyloniens [Notes assyriologiques LXIX]", Revue d’assyriologie et d’archéologie orientale, 29 (1932), 133-136.
• Thureau-Dangin, François, "Clepsydre babylonienne et clepsydre égyptienne", Revue d’assyriologie et d’archéologie orientale, 30 (1933), 51-52.
• Thureau-Dangin, François, "Le clepsydre babylonienne", Revue d’assyriologie et d’archéologie orientale, 34 (1937), 144.

Спољашње везе

• http://www.marcdatabase.com/~lemur/dm-gitton.html#iw-time-flow-clocks Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2011)
• https://web.archive.org/web/20060206181901/http://www.perseus.tufts.edu/GreekScience/Students/Jesse/CLOCK1A.html
• http://physics.nist.gov/GenInt/Time/time.html
• http://www.ubr.com/clocks/pub/clep/clep.html
• The Clock of Flowing Time in Berlin Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2019)
• NIST: A Walk Through Time
• Bernard Gitton's Time-Flow Clocks Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2011)
• Egypt's Water Clock Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2011)
•  „Clepsydra”. Encyclopedia Americana. 1920. 
• A Brief History of Clocks: From Thales to Ptolemy Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2006)
• The Indianapolis Children's Museum Water Clock
• Nanaimo, BC Water Clock
• Shockwave-Applet: Ctesibius Waterclock
• Rees's Universal Dictionary article on Clepsydra, 1819
• The Royal Gorge Bridge Water Clock
•  „Clepsydra”. New International Encyclopedia. 1905. 
• The Mechanical Water Clock Of Ibn Al-Haytham