Комирић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Комирић
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Колубарски
Општина Осечина
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 734
Положај
Координате 44°24′48″ СГШ; 19°33′20″ ИГД / 44.4133° СГШ; 19.5556° ИГД / 44.4133; 19.5556Координате: 44°24′48″ СГШ; 19°33′20″ ИГД / 44.4133° СГШ; 19.5556° ИГД / 44.4133; 19.5556
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 283 m
Комирић на мапи Србије
Комирић
Комирић
Комирић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 14254
Позивни број 014
Регистарска ознака VA

Комирић је насеље у Србији у општини Осечина у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 734 становника.

Демографија[уреди]

У насељу Комирић живи 818 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,9 година (43,8 код мушкараца и 48,3 код жена). У насељу има 304 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Међу значајније личности Комирића убрајају се: [1]

  • Драгић Муцић (1858-1938), народни посланик, у његовој кући је 1890. отворена прва школа у Комирићу,
  • Милисав Николе Вуковић (1879-1929), правник и дугогодишњи судија, а после пензионисања адвокат у Ваљеву.
  • Властимир Степана Вуковић, рођен 1901, добровољац у Првом светском рату, правник, радио као судија и председник суда у Прокупљу и Охриду.
  • Степан Милоша Вуковић, (1872-1960), каплар, испалио је први српски пуцањ у Првом светском рату. Степана је одликовао руски цар Николај Романов орденом за храброст (додељена су само три таква одликовања), а потом је добио Карађорђеву звезду са мачевима. Као пипадник чувеног Петог пука Дринске дивизије, до краја рата Степан је добио још петнаестак високих одликовања.
  • Борисав Николе Вуковић, рођен 1895, учесник у Првом светском рату, одликован.
  • Петар В. Јовановић (Пера Комирићанац) (1911-1944), народни херој,
  • Момчило Ђурић (1912-1980), генерал-мајор, доктор права, предавао на Универзитету Ломоносов,
  • Војислав Коларић (1920), доктор економије, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду,
  • Борка Вучић (1926-2009), банкарка, народни посланик, министар,
  • Смиља Милановић Лазаревић (1948), доктор наука, професор механике на Математичком факултету Универзитета у Београду.
График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.111
1953. 2.151
1961. 1.829
1971. 1.533
1981. 1.387
1991. 1.122 1.111
2002. 954 978
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
952 99,79 %
Македонци
  
1 0,10 %
непознато
  
1 0,10 %


Референце[уреди]

  1. Гроздана Н. Шимић: „Комирић, некад и сад“, Културни центар Шабац, 2009. године. ISBN 978-86-84045-12-8. (COBISS.SR)
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]