Општина Осечина

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Осечина

Зграда скупштине општине Осечина

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Колубарски
Седиште Осечина
Становништво
Становништво Пад 9.951 (2022)[1]
Географске карактеристике
Површина 319 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт osecina.com

Општина Осечина је општина у Колубарском округу на западу Србије. По подацима из 2004. Општина заузима површину од 319 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 21100 ha, а на шумску 9151 ha). Општина захвата више од 300 km2 слива реке Јадар, која кроз општину пролази у дужини преко 20 km.[2] У општини се налази 14 основних и 1 средња школа.

Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 9.951 становник[1] (према попису из 2011. било је 12.536 становника).[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

Према последњој информацији о становништву за општину Осечина (Колубарска област, Регион Шумадије и Западне Србије) (2016. година), број становника износи 11 512, што је 0,16% од укупне популације Србије. Кад би се популација мењала као за последњи период од 2011-2016 (-1,69% годишње), број становника за општину Осечина у 2022. години би био 10 393

Табела са бројем становништва:

[4]

Годишња промена становништва у  %:

[1948-1953] +0,03 %/год.

[1953-1961] -0,72 %/год.

[1961-1971] -0,94 %/год.

[1971-1981] -0,68 %/год.

[1981-1991] -1,00 %/год.

[1991-2002] -0,91 %/год.

[2002-2011] -2,07 %/год.

[2011-2016] -1,69 %/год.


Административна подела[уреди | уреди извор]

Поглед од Максимовића
Пејзаж у околини Осечине

Седиште општине је насеље Осечина. Општина Осечина се састоји од 20 насеља. Друго насеље по величини је варошица Пецка са око 500 житеља. Остатак становништва живи у 18 села[5]:

Културно-туристичке манифестације[уреди | уреди извор]

Ликовна колонија[уреди | уреди извор]

Преко 15 година за редом у Осечини се у јуну одржава ликовна колонија и скуп радионица. Уметници имају недељу дана, колико траје колонија, да изведу своја дела. Уз помоћ организатора, уметници реализују и радионице на којима презентују свој концепт и активно учествују у разговорима са осталим учесницима колоније и локалним становништвом. Колонија омогућава реализацију уметничких радова од материјала који су пронађени у природи на датом простору.

Две обале једна Дрина[уреди | уреди извор]

Ивањдански сабор играчких ансамбала „Две обале једна Дрина” подразумева фолклорно дружење људи са обе стране Дрине, која кроз своје игре, песме, музику и обичаје наших предака. Одржава се 7. јула у варошици Пецкој. Основни мото овог нашег сабора је очување и неговање српске традиције, као и повезивање становништва са обе обале Дрине, не само на културном, већ и на привредном и туристичком плану.

Недеља у Подгорини[уреди | уреди извор]

Пројекат је намењен окупљању деце из расејања, повезивање младих и заједничка промоција српског идентитета. Одржава се у другој недељи јула. Мотив овог програма је да се кроз седмодневни програм окупе деца из расејања, а све са циљем очувања српског језика, православне вере, народне традиције и да се млади људи упознају са културном баштином подгорског краја.

Избор за харамбашу Подгорине[уреди | уреди извор]

Сваке године, 2. августа, на дан Светог Илије, у селу Братачићу, код Осечине обележава се годишњица Боја на Братачићу. Код спомен-обележја Топ на Братачићу, на месту, одакле су 1806. године српски устаници успешно напали шанац у коме се налазила Турска војска. У оквиру програма обележавања одржава се такмичење у народном вишебоју за избор харамбаше Подгорине, са циљем да се дочара живот предака, лепота некадашњег живота и старих обичаја. Победник такмичења носи титулу харамбаша Подгорине и добија поклон сабљу у трајно власништво.

Сајам шљива[уреди | уреди извор]

Промотивни плакат

Сајам шљива у Осечини одржава се сваке године у последњој недељи августа. Основан је 2006. године и свака нова манифестација је богатија и лепша. Сем промотивних и едукативних садржаја, ова манифестација се сваке године све више претвара у синтезу сајма и фестивала шљиве. Промотивни штандови у новој спортског хали, дегустација производа, предавања, такмичење, изложбе, концерти познатих извођача, велика парада, су садржаји који у овој малој вароши, тих дана, направе велики догађај посвећен шљиви. Свечарска атмосфера, радост и гостопримство домаћина, омогућавају хиљадама гостију да осете дух Западне Србије и незаборавну арому овог краја.[6]

Фестивал нових медија[уреди | уреди извор]

Фестивал се бави медијима, такмичарског је карактера, а првенствено је намењен младим људима, аматерима, заинтересованим за овакав вид изражавања. Младим учесницима, успешни и признати уметници, људи из медија, излажу како да путем мобилних телефона своју идеју представе преко медија, пласирају на друштвене мреже и јутјуб канал, односно како једну замисао да претворе у конкретан медијски производ који ће скренути пажњу јавности на актуелне друштвене проблеме.

Прело[уреди | уреди извор]

Са жељом и циљем да народно стваралаштво и обичаје краја сачува од заборава, а да младе људе упозна са начином живота наших предака, Народна библиотека Осечина сваке године у новембру организује Прело. Програм ове манифестације обухвата отварање тематске изложбе, креативне радионице намењене деци, као и дружење жена уз богат културно уметнички порограм и традиционалну трпезу.

Споменичко наслеђе[уреди | уреди извор]

На територији општине као непокретна културна добра евидентирани су следећи споменици културе:

Поред евидентираних и заштићених споменика културе, у насељеним местима општине постоји већи број спомен-обележја који су подигнути у спомен погинулим ратницима из Првог светског рата и бораца НОБ-а и пострадалом становништву у оба рата. Тако, у Осечини постоји Спомен-костурница, споменик борцима подгоричког среза и спомен-чесма погинулим у ратовима 1991—1999 код аутобуске станице, споменик Ратницима и цивилним жртвама код цркве и споменик браћи Недић у центру места.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ Водопривреда слива реке Колубаре, 11. 6. 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2015), Приступљено 16. 1. 2013.
  3. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  4. ^ Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji 2011, Knjiga 20: Uporedni pregled broja stanovnika 1948 – 2011. PDF, 56 Mb, Pristupljeno 02.08.2017.
  5. ^ Званична интернат презентација Општине Осечина, Приступљено 16. 1. 2013.
  6. ^ Осми сајам шљива у Осечини (Б92, 19. август 2013)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]