Борка Вучић
| Борка Вучић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. април 1926. |
| Место рођења | Комирић, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 1. август 2009. (83 год.) |
| Место смрти | Лапово, Србија |
| Универзитет | Универзитет у Београду |
| Политичка каријера | |
| Странка | |
Борка Вучић (Комирић, 4. април 1926 — Лапово, 1. август 2009) била је српски банкар.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је у Комирићу као треће од петоро деце учитеља Војислава Муцића (1897) и Милице. Њен деда по оцу је био Драгић Муцић (1858–1938), народни посланик у време краља Александра Обреновића. Борка је одрастала у Комирићу, Крупњу, Врелу код Уба, Панчеву и Београду, према местима службовања свог оца. Прикључила се партизанском покрету као болничарка.[2]
Правни факултет завршила је у Београду 1951. године. Специјализовала је банкарство у САД, Холандији, и Енглеској.[1]
Радила је у Економском институту бивше СФРЈ, а затим је обављала дужности шефа кабинета савезног секретара за спољну трговину у тадашњем СИВ-у, шефа кабинета директора Савезног завода за планирање и савезног секретара за индустрију и грађевинарство у тадашњем СИВ-у.
Банкарством се почела бавити у Привредној банци Србије, од које је касније настала Београдска банка. Ту је радила заједно са Слободаном Милошевићем, под чијим ће режимом, током 1990-их, руководити Београдском банком (1997–2001) и њеном испоставом на Кипру. Са дужности председника Београдске банке смењена је након пада Милошевићевог режима, октобра 2000. године.[1]
Била је савезни министар за сарадњу са међународним финансијским организацијама (1999–2001).[1]
Јануара 2007. године изабрана је, на листи СПС-а, за посланика у Народној Скупштини Републике Србије. У периоду фебруар - мај 2007. године, председавала је седницама парламента као најстарији посланик.
Била је иницијатор и један од оснивача Фонда за младе пољопривреднике.[1]
Погинула је у саобраћајној несрећи 1. августа 2009. године на аутопуту Београд–Ниш, поред Лапова.[3][4] У Комирићу је 2011. године подигнут споменик њој у част.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Борка Вучић”. Отворени парламент. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г.
- ^ Шимић 2009, стр. 191,218-220.
- ^ „Погинула Борка Вучић”. Време. 1. 8. 2009. Архивирано из оригинала 18. 4. 2025. г.
- ^ „Оптужен возач „шкоде” у којој је погинула Борка Вучић”. Press Online. 2. 9. 2010. Архивирано из оригинала 3. 9. 2010. г.
- ^ „Дачић открио споменик Борки Вучић”. Новости. Танјуг. 28. 8. 2011. Архивирано из оригинала 18. 9. 2011. г.
Литература
[уреди | уреди извор]- Шимић, Гроздана Н. (2009). Комирић некад и сад. Шабац: Културни центар. ISBN 978-86-84045-12-8. COBISS.SR 158100236.
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Овај чланак о политичарки је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |