Корисник:Domatrios/Потонули градови

У пар наврата сам идиректно писао о подводној археологији, углавном везано за Црноморско подручје. Та тема је за мене још веома актуелна, јер нисам нашао задовољавајуће одговоре. Проблем је везан за Босфор, кад је и због чега пробијен, да ли је море ушло или изашло, који је био претходни ниво мора и још безброј других питања који су везани за тему. У најновијем издању Енциклопедије Британике, а на основу руских истраживања то се десило 6000 г. пне. Чак је и приказан цртеж могућег обима Црног мора који је био за трећину мањи. Овом приликом немам намеру да изнесем све податке до којих сам дошао, као например хипотезе неких научника да је то било приликом ерупције Тере (нешто шире о томе у мом тексту "Тера"), већ да проширим тему на цело подручје Медитерана уколико се покаже интересовање.

Подводна археологија - морска, речна, језерска и да покушам бити духовит - бунарска, што може бити и те како озбиљно - се као и обична археологија некад углавном сводила на сакупљање златних предмета и других драгоцености из потопљених бродова.

Следећа фаза би могла добити име по амфорама и разним другим производима који су кориштени у трговини, а помоћу којих се све више сазнавало о времену из којег су потицали. У овој фази се на благо потонулих галија гледа са ширег аспекта - технички услови истраживања, економска исплативост и други разлози постају битни.

Последња фаза, која по мом мишљењу није још заживела, могла би да има назив "Геофизичко-урбанистичка подводна археологија". Можда овај мој назив није најсрећније одређен, али мислим да ће читалац схватити о чему се ради. Реч је о истраживању различитих насеобина, односно градова који се налазе под водом и утврђивање узрока који су довели до таквог стања.

Небројена богатства се посебно налазе на путевима морске трговине у античко доба, односно у приобаљу Шпаније, јужне Француске, Италије, Грчке, Сирије и северне Африке. Рониоци су до сада открили више од стотину неизмерно вредних археолошких налазишта. Међутим мене у оквиру ове теме занимају открића подводних градова. Тако су, на пример, близу обале Пелопонеза, у близини места Петрас, пронашли на морском дну антички град. Пешчано дно је прекривало мноштво стубова јонског стила, делови скулптура и комадићи глинених посуда. Археолози су закључили да су то остаци грчког града Феа, које је у VI в. пне., после стравичног земљотреса, прогутало море.

Како знамо за више оваквих потонућа градова услед потреса, можемо закључити да је потрес најчешћи, али не и једини узрок. И остали узроци имају природно порекло, али нису искључене ни интервенције људском руком: мењање токова река и слично. Наведимо пример Хераклеанума поред Александрије. Занимљив је случај пробијања канала Нил - Суез и последице које је то изазвало.

Једно од највећих открића начинио је ронилац-аматер Pietro Nicolao Gargallo. Док је ронио у мору, неколико километара северно од ушћа Тибра, наишао је на рушевине великог града. Призор који је угледао кроз замагљено плаветнило морске воде био је напросто бајковит. На дну, на дубини од двадесет метара, лежале су, обрасле воденим биљкама, рушевине кућа, делови мермерних стубова и статуа, тргови, поплочане улице и лучки моло. О величини потопљеног града говори чињеница да рушевине заузимају приближно двадесет јутара морског дна. Историчари су утврдили је да то етрурски лучки град Пирга, чији је положај вековима представљао неразрешиву историјску загонетку.

Gargallo је, поред тога, открио још преко тридесет подводних рушевина. Међу најважније спадају потопљени градови у околини Венеције, као и они северно од Напуља, где се подводне рушевине равномерно протежу до обале на простору од пет километара. Ниједна од тих потопљених рушевина није до сада историјски идентификована. Штавише, нико није, чак, ни претпостављао да постоје. Није познато, такође, зашто их је прекрило море.

Ниво Средоземног мора подигао се, по неким историчарима, од времена последњег леденог доба једва за два сантиметра, нису откривени никакви трагови неке природне катастрофе, на пример, земљотреса. О Етрурцима, који су пре Римљана у Италији створили предивну културу, знамо још увек веома мало. Из тог разлога, рушевине ових градова имају велики значај за археологију и историју. Муљ на морском дну има конзерваторске особине, те не можемо да искључимо да су се у њему сачували остаци који ће допринети разјашњењу многих тајни Етрураца.

Подстакнут открићима, Gargallo је основао научну институцију под називом "Средњоморски институт подводне археологије", која се превасходно бави претраживањем морског дна. Резултати института су импозантни. Пробна роњења у близини Хераклеје, Мотија и других сицилијских градова довела су до открића неколико грчких градова. Само је питање времена и новца када ће бити детаљно испитани.

Велика заслуга подводној археологији припада за одређивање граница рушевина илирског града Аполоније, где је цар Август, пре убиства Цезара, боравио на студијама. Овај веома важан град је готово у потпуности потонуо у море и зато није било могуће детаљно испитати његове рушевине. Раније сам писао о Пули - Поли, која се налазила на ушћу Бојане, на левој обали. Индикативна је и сличност имена Пола - Аполониа.

Совјетски археолози су у заливу у Сухумију, у источном делу Црног Мора, открили рушевине грчког града Диоскури, који су у VI в. пне, основали емигранти из Милета. Уз помоћ подводних фотографија, ронилаца и ехосонде, начињена је његова мапа са улицама, трговима и важним јавним грађевинама. На самој средини се уздизала снажна тврђава, а у њеном подножју шириле су се улице са занатским радионицама, дућанима и магацинима за чување робе. Диоскури је био значајан центар међународне трговине, и на његовим трговима су се окупљали купци из Грчке, Рима и Мале Азије.

Грчки географ Страбон пише како су се тамо састајали представници триста народа. Предмети за кућну употребу, који су пронађени у рушевинама, као што су керамичке посуде, камени жрвњеви и бронзани предмети, довели су до закључка да је град прекрила вода крајем IV в. пне. Шта је био узрок ове катастрофе? Научници се не слажу по овом питању, али претпоставља се да су га потопила снажна тектонска померања земље, које су у тој области, у подножју Кавказа, честа појава.

Следећи пример није везан за потонуле градове, али је везан за предтројанско време:

Амерички ронилац P. Тrokmorton, правећи подводну фоторепортажу о раду турских истраживача сунђера, открио је код рта Гилидонија у Турској најстарију до сада познату олупину брода. На дубини од тридесет метара испод површине мора, у слоју стврднутог кречњачког талога, одупрло се уништавајућем деловању мора једино неколико дасака и остаци кобилице брода. Сачувао се, ипак, товар брода: комади бакра тежине од преко једне тоне, различита оруђа и бронзано оружје. Осим тога, у кречњачком талогу пронађено је много других предмета, као што су печати цилиндричног облика, египатски скарабеји, амфоре пуне стаклених перли, тољаге од изглачаног камена, као и делови и предмети од врбовог прућа.

На основу тих проналазака амерички археолог проф. G. F. Bas непобитно је утврдио да је брод потонуо у XII в. пне., односно сто година пре избијања Тројанског рата. Према положају олупине може се закључити да је пловио са истока на запад, када га је изненадило морско невреме. Професор Бас у свом извештају пише шта из тога произилази: "То је први остатак брода из пред-хомеровог доба до којег смо дошли. Све што нам је до сада говорило о Тројанском рату, то су само била литерарна сведочанства. Пронашли смо остатке хране за посаду, коштице маслина конзервисане у кречњаку, кости козе или овна и неке птице, као и остатке разних риба."

Овај Бас је покушао да овим открићем брода на неки начин потврди положај и постојање Троје. Како правих доказа није могло ни бити, његова намера је помало болесна.

И на крају да закључим. Истраживање потонулих градова и разлога који су то изазвали може нам у будућности помоћи да боље схватимо многе данашње непознанице. Сами градови можда крију податке који ће помоћи да успоставимо јасније везе међу народима и земљама. За саме миграције у прошлости подаци о томе кад су постојали природни мостови међу већим копненим целинама ће свакако омогућити боље разумевање проблема. Ти природни мостови су, на пример, састављени Босфор, Гибралтар, веза Сицилија - Африка - Италија, копнени део северног Јадранског мора, Егејско море као језеро, а Крит можда полуострво, Мраморно море као језеро итд.

(оригинални текст)

.