Корисник:DoraSta/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Саул Лајтер (eнгл. Saul Leiter; Питсбург, 3. децембар 1923 - Њујорк, 26. новембар 2013) био је амерички фотограф и сликар. Уврштава се међу пионире у историји фотографије у боји.[1]

Саул Лајтер
Лични подаци
Датум рођења3. децембар 1923.
Место рођењаПитсбург, Пенсилванија
Датум смрти26. новембар 2013.
Место смртиЊујорк, Њујорк
Занимањефотограф, сликар

Биографија[уреди | уреди извор]

Саул Лајтер рођен је у Питсбургу, Пенсилванији. Његов отац био је рабин и истакнути познавалац Талмуда. Лајтер креће очевим стопама и уписује студије теологије у Кливленду. Своју љубав према уметности, конкретно сликарству и фотографији, развија у раној младости. Први фото-апарат добија на поклон од своје мајке. 1946. године напушта студије и одлази у Њујорк и посвећује се фотографији.[2] Убрзо након доласка у Њујорк упознаје сликара апстрактног експресионизма и експерименталног фотографа Ричарда Паузета-Дарта. Пријатељство са Паузетом, касније и ca фоторепортером В. Јуџином Смитом инспиришу га у његовом раду.

Преминуо је 26. новембра 2013. године,[3] у Њујорку.

Дело[уреди | уреди извор]

До 1948. ствара црно-беле фотографије, када почиње да експериментише са фотографијама у боји. Инспирација и мотив његовог стваралаштва највећим делом су улице Њујорка, моменти свакодневице, као и портрети његових пријатеља[4]. Упоредо се бави и сликарством. Сарађује и са својим колегама Робертом Френком и Дајаном Арбус и са њима доприноси стварању Њујоршке школе фотографије четрдесетих и педесетих година.[5]

1953. Едвард Стајхен излаже Лајтерове црно-беле фотографије на изложби у Музеју модерне уметности. 1957. Стајхен поново излаже 20 Лајтерових фотографија, овај пут фотографије у боји. [6]

Уметнички директор Хенри Волф објављује Лајтерове радове у модним часописима Eсквајер" и Харпер Базар". Лајтер наставља да ради у модној индустрији[7] наредних двадесет година, за то време његови радови објављивани су у водећим модним часописима, као што су „Воуг" и Eл".

Осамдесетих година, услед финансијских потешкоћа, Лајтер напушта свој студио и следеће две деценије наставља свој рад далеко од јавности.[8]

2006. године објављена је монографија „Саул Лајтер: Рани радови у боји"(енгл. Saul Leither: Early Color).[9]

2008. године, у Паризу, одржана је прва у Европи изложба Лајтерових радова.

Лајтер је протагониста документарног филма „Без журбе- 13 животних лекција са Саулом Лајтером" (енгл. In no great hurry - 13 lessons in life with Saul Leither), редитеља Томаса Лича. [10]

Саул Лајтер остварио је велики допринос фотографији, упркос чињеници да његов рад није познат широј јавности. Његов стил који брише разлику између фотографије и сликарства и иновативна композиција боја унoси поетичност у његово стваралаштво и чине да се Лајтер истакне међу својим савременицима.[11]

Колекције (избор)[уреди | уреди извор]

Лајтерово стваралаштво укључено је у колекције светских музеја и галерија, међу којима су:[12]:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Saul Leiter | artnet”. www.artnet.com. Приступљено 2020-12-10. 
  2. ^ „Saul Leiter | artnet”. www.artnet.com. Приступљено 2020-12-12. 
  3. ^ Fox, Margalit (2013-11-27). „Saul Leiter, Photographer Who Captured New York’s Palette, Dies at 89 (Published 2013)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-12-13. 
  4. ^ „Saul Leiter | artnet”. www.artnet.com. Приступљено 2020-12-12. 
  5. ^ Magazine, Wallpaper* (2018-08-16). „All about Saul Leiter, the zen master of street photography”. Wallpaper*. Приступљено 2020-12-13. 
  6. ^ LensCulture, Saul Leiter |. „Saul Leiter: 1950-60s color and black-and-white - Photographs by Saul Leiter”. LensCulture. Приступљено 2020-12-10. 
  7. ^ LensCulture, Saul Leiter |. „Saul Leiter: 1950-60s color and black-and-white - Photographs by Saul Leiter”. LensCulture. Приступљено 2020-12-10. 
  8. ^ Magazine, Wallpaper* (2018-08-16). „All about Saul Leiter, the zen master of street photography”. Wallpaper*. Приступљено 2020-12-13. 
  9. ^ Adrien, Muriel (2015-06-07). „Saul Leiter : Rétrospectives 1950-1960”. Miranda (11). ISSN 2108-6559. doi:10.4000/miranda.7488. 
  10. ^ „Saul Leiter obituary”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-11-29. Приступљено 2020-12-10. 
  11. ^ Zoran, Piše:; rić. „Pionir fotografije u boji”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-13. 
  12. ^ „Saul Leiter”. Steidl Verlag (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

http://photographyinterviews.blogspot.com/2009/04/saul-leiter-quiet-iconoclast-saul.html

http://saulleiterfoundation.org/about-biography.html