Корисник:Janatom19/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Шарене планине Националног геопарка Џангје, провинција Гансу, Кина

Национални геопарк Џангје (кинески: 张掖国家地质公园) познатији под називом Светски национални геопарк Џангје и Сликовито туристичко подручје Гансу се налази у граду Џангје, провинцији Гансу у Кини и простире се на 322км2 (124 ми2). Квалификације за изградњу Џангје дансиа геопарка у Национални геопарк су у априлу, 2012. године одобрене од стране Министарства за земљиште и ресурсе. У јуну, 2016. године, након личне посете, Министарство за земљиште и ресурсе се сложило да се локалитет званично преименује у Национални геопарк Џангје у провинцији Гансу. Ово место је од стране многих кинеских медија изабрано као једно од најлепших рељефа у Кини, захваљујући својим шареним стеновитим облицима. Сликовито подручје Сунан- Линзе обликовано дансиа геолошким формацијама је одобрено на провинцијиском нивоу од стране Народне владе провинције Гансу.

Подручје Џангје, са шареним дансиа формацијама је 7. јануара 2020. године усавршено на национални ниво туристичке атракције. На 209. састанку Извршног одбора УНЕСКО-а, у Паризу, Француска, 7. јула, 2020. године, кинеске номинације геопаркова Сјангси, провинција Хунан и Џангје, провинција Гансу су званично стављене под заштиту УНЕСКО-а као Светски геопаркови.   

Геогафска локација[уреди | уреди извор]

Парк се налази у северном подножју Ћиљен шан-а, на територији округа Сунан и Линзе. Оба округа се налазе уоквиру града Џангје, на нивоу префектуре провинције Гансу. Рељефне формације дансиа су углавном распрострањене у окрузима Кангле и Баијин.

Пејзажно подручје Линзе дансиа је језгро парка. Налази се на 30 км (19ми) западно од града Џангје и на 20 км (12ми) јужно од округа Линзе. Сматра се најразвијенијим сликовитим подручјем у читавом парку, са највећим бројем туриста. Друго по величини сликовито подручје, Бингоу, се налази на северној обали реке Лијуен и званичо је откривено 3. августа, 2014. године. Канал покрива укупну површину од 300км2 (120ми2) и налази се на надморској висини од 1500-2000 метара. Треће највеће сликовито пејзажно подручје је Сунан, уоквиру округа Линзе, провинција Гансу.

Пејзажне карактеристике[уреди | уреди извор]

Џангје је светски познат по својим аутентичним бојама стена- дансиа. Ове глатке и стрме стене су настајале преко 24 милиона година и високе су стотину метара. Формиране су падањем пешчара и других минерала и сматрају се вишеслојним планинским формацијама које су резултат дуготрајног геолошког процеса и померања тектонских плоча Хималаја. Године и временске непогоде попут ветра и кише су утицале на обликовање величанствених пејзажа, кула, стубова са увалама, живописних боја и разноликих облика.

Узроци формације стена[уреди | уреди извор]

Овај такозвани „црвени слој“ у црвеном слоју рељефа се односи на низ црвених стена формираних за време Јуре, од Мезозоика до терцијарног периода Кенозоика и познатији је као „црвени песковити конгломерат“.  Хоризонталне структуре рељефа су равне висоравни, углавном састављене од хоризонталних или скоро хоризонталних терцијарних дебелих црвених пешчаних конгломерата који су подељени услед снажне ерозије.

Развој дансиа рељефа је започет Хималајском орогенезом у касном терцијарном периоду. Овим покретом се створила црвена котлина и подручје излива јер су неки од црвених слојева нежно пресавијени. Текућа вода, која се концентрише у ниском подручју котлине, еродира дуж вертикалних спојева стена. Формира се дубоки ров са два усправна зида, који се назива долина увала. Када текућа вода не може да уклони сав колувијални материјал, од набацаног материјала се образује купа. Зид котлине се временом урушава, те купа добија на висини и стена се шири. Урушавање и повлачење предњег дела стене је постепено смањивало обим планинског врха, формирајући рељефне облике попут тврђава, камених зидова или камених стубова. Даљом ерозијом, преостали врхови, камени зидови и стубови ће нестати и настаће благо нагнута брда. Црвени слој рељефа је испуњен честицама кречњака и калцијум-карбонат цемента, који се раствара када дође у додир са водом. На тај начин настају увале и пећине, међутим, чак се могу оформити и танки слојеви калцификације и сталактити. Дуж спојева стена, развијају се левци, а у пешчару се преплитањем формира брокатни камен. Испресецане реком, дубоке стенске формације се могу обликовати у квадратне планине са равним врховима и стрмим зидовима, уз разнолике чудне врхове, налик тврђавама. У областима где стене имају висок угао нагиба, услед ерозије се стварају моноклински грабени, валовити попут змајева. Вишеструки моноклински грабени који су један до другог формирају групе моноклинских врхова. Урушавање великих слојева стена дуж вертикалних спојева ће проузроковати образовање високих, грандиозних падина литица. Стрма падина литице се развија дуж правца одређене групе великих спојева и на тај начин формира високе камене зидове, чија ерозија доводи до настанка камених прозора. Камени прозор је додатно проширен и претворен у камени мост. Уске и стрме долине су углавном обликоване између стенских блокова, а управо због њихове боје их називамо црвене литице, на чијим зидовима се често развијају пећине.

Медији и туризам[уреди | уреди извор]

Тридесет и четири новинара најпопуларнијих медија су 2005. године изгласали Џангје дансиа за најсликовитији пејзажни рељеф дансиа у Кини. 2009. године, часопис Кинеска национална географија је изабрала Џангје дансиа за један од „шест најлепших рељефа у Кини“, а подручје је постало најпознатија туристичка атракција овог града. Туристима су обезбеђенa шеталишта и стазе како би уз потпуни угођај истраживали чуда од стена. Влада је 2014. године уложила 100 милиона јуена за побољшање објеката у округу Бингоу.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]