Корисник:Lea Antanaskovic/песак
Жозеф Луис Пруст (Анже, Француска 26. септембар 1754 – Анже, 5. јул 1826) је био Француски хемичар. Био је најпознатији по томе што је доказао да релативне количине саставних елемената било ког чистог хемијског једињења остају непроменљиве, без обзира на извор једињења, познатије као Прустов закон или закон сталних односа маса (1794).[1] Данас је то основни принцип аналитичке хемије. Он је такође спровео истраживања у металургији, хемији исхране и експлозивима.
Живот[уреди | уреди извор]
Жозеф Пруст је рођен 26. септембра у Француском граду Анжеу као други од три сина апотекара Жосефа Пруста(? – 1792) и мајке Росалие Сарте(? – 1786) .[2] Пруст се спремао за исто занимање, прво са оцем у Анжеру а затим и у Паризу. Он је 1776. године постао фармацеут у Париској болници Салпетриере. Наиме, Пруст није сам постулирао него су неки његови пријатељи ставили његово име на листу, а комисија је једногласно гласала за њега. Ту се својевољно није дуго задржао јер је напустио болницу да би 1778 године постао професор хемије на ново основаном факултету у Вергари, Шпанија. Пруст се вратио 1780. године у Париз да би предавао хемију у приватној наставној установи „Musée” коју је основао Жан-Франсоа Пилатр де Розје. Заједно са Пилатром је 23. јуна 1784. године, у Версају у присуству краљевског двора, подстакао успон балона. Балон је био украшен француским и шведским грбовима и летео је отприлике 75 минута после чега се без инцидената спустио у шуму 52 километра даље од успона. Пруст поново одлази у Шпанију 1786. године у Мадрид а онда прелази 1788. године у Краљевску артиљериској школи у Сеговији. Жозеф се 1798 године оженио Аном Роуз Шателен Добиње која је била францускиња али је становала у Сеговији. Они су се 1806. године вратили у Француску у Краон. Када му је умрла жена 1817. године, Пруст се преселио у своје родно место где је 1820. године преузео апотеку свог болесног старијег брата Јоакима. Једну годину пре него што му је умрла жена наследио је место Луја Бернара Гитона де Морвоа у Француској академији наука. Он је 1819 проглашен за витеза легије части а пензију му уручује Луј XVIII 1820. године. Умро је 5. јула 1826. године у граду у ком је и рођен. Минерал прустит(Ag3AsS3) је назван по њему.
Образовање[уреди | уреди извор]
Жозеф Пруст је започео образовање под старањем кумова Мауноара и Росалие де Јоаннеаук, пријатељице његове мајке. Почео је своје студије на Ораторијском колеџу 1765. године. Када је завршио студије отишао је да студира фамрацију у апотеци свог оца и у исто време је похађао Анжеску школу медицине и фармације. Упркос противљењу својих родитеља, Пруст одлази у Париз 1774. године да настави обуку и ту је постао асистент у лабораторији апотекара Никола Франсоа Клерамбурга. Часове хемије су му држали Хилер Мартин Руел и Жак Александар Цезар Чарлс.
Научна открића[уреди | уреди извор]
Прустово највеће достигнуће у области хемије било је оповргавање Бертоле, законом сталних односа масе, познатији као Прустов закон. [3]Пруст је проучавао бакар карбонат, два оксида калаја и два гвожђа сулфида да би доказао овај закон. Урадио је то тако што је направио вештачки бакар карбонат и упоредио га са природним бакар карбонатом. Овим је показао да оба имају исти однос маса присутних елемената (Cu, C, O). Између два типа других једињења, Пруст је показао да међу њима не постоје никаква посредна једињења. Пруст је објавио овај рад 1794. године, али закон није био прихваћен све до 1812. године када му је шведски хемичар дао заслуге за то. Постоје, међутим, изузеци од Прустовог закона. Читава класа једињења не поштује ово правило. Једињења се по Бертолеу називају нестехиометријска једињења, или Бертолиди. Однос елемената присутних у једињењу може да варира у одређеним границама, као што је на пример оксид гвожђа. Идеална формула је FеО, али због кристалографских слободних места он је смањен на око Fе0,95O.
Пруст је такође био заинтересован за проучавање шећера који се налазе у слатком поврћу и воћу. Пруст је 1799. демонстрирао једном одељењу у Мадриду како је шећер у грожђу идентичан оном који се налази у меду
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Joseph-Louis Proust | French chemist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-05.
- ^ „Joseph Louis Proust”. Oxford Reference (на језику: енглески). doi:10.1093/oi/authority.20110803100351265;jsessionid=b1ef75290abd648332d167d125ec5cf1. Приступљено 2023-03-20.
- ^ „Atomic Theory: Joseph Proust”. staff.concord.org. Приступљено 2023-03-20.