Фруктоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
D-Fructose
D-Fructofuranose
D-Fructose.svg
D-fructose CASCC.png
Називи
IUPAC назив
Fructose
Други називи
Воћни шећер
Левулоза
Идентификација
3D модел (Јмол)
ECHA InfoCard 100.000.303
MeSH Fructose
Својства
C6H12O6
Моларна маса 180.16 g/mol
Тачка топљења 103 °C [1][2]
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Фруктоза је угљени хидрат.[3] Спада у групу моносахарида. Позната је под називом и воћни шећер. Слађа је од сахарозе односно од белог шећера која је најкоришћенија у корекцији укуса у индустрији, али и домаћинствима. Има енергетску вредност, па не би требало да га користе гојазне особе, а захтева знатно мању количину инсулина од количине која је потребна за разградњу сахарозе (шећер који се користи у домаћинству), па се често препоручује особама које су оболеле од дијабетеса.[4] Особама које болују од дијабетеса се препоручује и коришћење и других заслађивача који не захтевају инсулин као што су сорбитол, манитол, ксилитол и аспартам.

D фруктоза се (кетоза, хексоза) назива још и левулоза. Налази се слободна у воћу и меду, а улази у састав дисахарида сахарозе.

Извори[уреди]

  1. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  2. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  3. David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  4. Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 629—635. ISBN 0781744431. 

Спољашње везе[уреди]