Корисник:Milenkoziza/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Река Врело се налази на десној обали Дрине, у насељу Перућац, 13 км узводно од Бајине Баште и припада Националном парку Тара. Важи за једну од најкраћих река у Европи. Ток реке је дугачак онолико колико година има дана (тачно 365 м), па па је због дужине свога тока мештани овог места зову „Година“.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Река „Врело“ настаје од јаког крашког врела Перућац на надморској висини од 234 метра у подножју планине Таре. Вода „Врела“ потиче од дренираних падавина са пространог платоа Таре. Просечна издашност перућачког врела износи 330 l/s, док је просечна температура воде око 10 степени. Дужина њеног тока се не мења јер истиче из крашког терена, а на ушћу се такође налазе чврсте стене које вода не може да однесе. „Врело“ је бистра речица, кажу „бистра као око“. Својим водопадом висине 10 метара се улива у реку Дрину и прави велики и изузетно леп водопад. Вода се уз јак хук улива у Дрину и при томе се подиже прави облак од ситних капи, па је на овом месту, чак и у врелим летњим данима изузетно свеже и пријатно. Иако тако кратка, ова речица поседује све оно што имају и оне много веће светске реке - велики моћни извор, један рибњак на десној обали, воденицу на левој обали, једну леву притоку у виду бистрог поточића, насеље на левој обали, два моста.. Водопад реке „Врело“ привлачи огроман број туриста, нарочито у време Дринске регате, туристичке манифестације која се у летњим месецима одржава у овом крају.
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
„Врело“ је порибљено калифорнијском пастрмком(Oncorhynchus mykiss). По хумкама и обалама „Врела“ расту јова, јаребика, јасен, горски јавор, брест, црна зова, орах...[1]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- На „Врелу“ је 1927.године пуштена у рад мини хидроелектрана, са снагом од 60 kw и просечном годишњом производњом 300 000 kwh.
- „Година“ не мења дужину ни милиметар, због чега се верује да млади, пре него што ступе у брак, треба да дођу на њену обалу како би њихова љубав остала заувек непромењена. Кажу да је ова речица мистична и да је многима помогла да добију потомке и отклоне разне психофизичке тегобе. Како се верује, срећа лека сваког ко препешачи цео њен ток и притом јој дарује новчић који је преноћио под јастуком. Многи тврде да су им се жеље испуниле у року од 365 дана након што што су се први пут над „Годином“ помолили.[2]
Значај[уреди | уреди извор]
Дрина са реком „Врело“ је у акцији избора седам српских чуда у организацији Туристике агенције Србије проглашена за прву природну лепоту Србије.