Корисник:Milk Enjoyer/песак

Косплејери на Јукикону, 2014. у Финској

Три косплејера на Комикону, 2014. у Лонг Бичу

Косплеј (енгл. Cosplay, скраћено од „costume-play“) представља активност као и уметност перформанса у којој се косплејери облаче, шминкају, користе реквизите и некад понашају као одређени лик кога представљају. Израз косплеј може да се односи на било које играње улога ван сцене одакле су изворни ликови/лик. Сваки ентитет из било којег извора који се може драмски интерпретирати може да буде подложан косплеју. Најчешћи извори укључују аниме, цртане филмове, стрипове, манге, телевизијске серије, филмове и видео игрице. Појам се састоји од сажетка двe речи – костим (енгл. Costume) и игра улога (енгл. Roleplay).

Косплеј је настао од праксе костимирања обожаватеља на конвенцијама научне фантастике, почевши од пионира косплеја Моројо, која је креирала „футуристичке костиме“ за 1. Светску конвенцију о научној фантастици, одржаној у Њујорку 1939. године. Јапански израз „косплеј“ (コスフレ, косупуре) је настао 1984. Почевши од тад, брзи раст броја људи који су се бавили косплејом као хобијем претворио га је у значајни аспект популарне културе у Јапану, као и у другим деловима источне Азије и у западном свету. Косплеј такмичења и догађаји су постали уобичајене карактеристике већине конвенција о поп култури, а данас постоје многе наменске конвенције и такмичења, као и друштвене мреже, веб странице и други облици медија посвећени косплеј свету. Косплеј је веома популаран међу свим половима, и није необично видети кросплеј, који се такође назива савијање полова (енгл. Gender-bending).

Етимологија

Термин "косплеј" је јапански портманто од енглеских израза костим и игра. Термин је креирао Нобојуки Такахаши из Студија Хард након што је био на Светској онвенцији научне фантастике (Ворлдкон - енгл. Worldcon) у Лос Анђелесу 1984. године и видео обожаваоце у костимима, о чему је касније писао у локалном јапанском чланку. Такахаши је одлучио да осмисли нову реч за ову активност уместо постојећег превода енглеског израза „маскарада“ јер се то на јапански преводи као „аристократски костим“, што се није подударало са оним што је видео на Ворлдкон-у. Термин је настао уобичајеном јапанском методом скраћеница у којем се прве две море (мерило дужине слично као слог) од пара речи користе за формирање независне сложенице: 'костим' постаје kosu (コス), а 'игра' постаје pure (フレ).

Историја

Пре 20. века

Маскараде су биле главна атракција сезоне карневала у 15. веку и укључивале су све сложеније алегоријске краљевске уласке, такмичења и тријумфалне журке којима су се прослављали бракови и други династички догађаји средњовековног дворског живота. Током ренесансе 16. века у Италији проширене су на костимиране јавне свечаности, које су се састојале од сложених плесова одржаваних за припаднике виших класа, а биле су нарочито популарне у Венецији.

Жил Верн је послао скоро 700 позивница за костимографски бал, где се појавило више гостију обучено као ликови из његовоих романа у априлу 1877. године.

Костимиране забаве постају све популарније од 19. века па надаље. У том периоду садрже углавном генеричке костиме као што су костими из тог периода, народна ношња, предмети или апстрактни концептима као што су „Јесен“ или "Ноћ". Већина специфичних костима који су описани у записима за овај период су за историјске личности, али је и било неких који потичу из фикције, попут Три мускетара или Шекспирових ликова.

Марта 1891. године, Херберт Тибит је огласио позив за оно што би данас било названо као "косплејери" за догађај који је одржан од 5. до 10. марта те године у Ројал Алберт Холу у Лондону, за такозвани догађај „Врил-Иа Базар и Фете“ према научно-фантастичном роману и његовим ликовима, објављеном две деценије раније.

Костимирање фанова

Господин Скајгек – један од првих косплеј костима, Вашингтон, 1912.

Лик из А.Д. Кондовог стрипа научне фантастике господин Скајгек (енгл. Mr. Skygack) је један од првих измишљених ликова којег су људи доводили у живот путем костима, a први пријављени случај је из 1908. године кад су господин и госпођа Вилијам Фел из Охајоа дошли на маскараду на клизалишту носећи костиме господина Скајгека и госпође Дилпиклс. Две године касније, неименована жена је победила прву награду на такмичењу на маскаради у Такоми у Вашингтону, такође носећи костим господина Скајгека.

Први људи који су дошли на конвенцију у костиму су били фанови Форест Ј. Акерман и Миртл Р. Даглас, познатија у заједници као Моројо. Присуствовали су првој Светској конвенцији научне фантастике у Њујорку обучени у „футуристичке костиме“, укључујући зелени плашт и гаће, инспирисани уметничким делом из магазина Франка Р. Паула и филмом „Ствари које ће доћи“, који је креирао Даглас.

Акерман је после изјавио да је мислио да сви требају да носе костиме на коневнцији научне фантастике а да су их носили само њих двојица. Већ од следеће године и другог Ворлдкон-а, многи фанови научне фантастике су почели да долазе у костимима и те године су се одржале и незванична маскарада у Дагласовој соби као и званична маскарада која ја била део програма на конвенцији.

Правила око костима су временом установљена због одређених костима и треднова. Први наги такмичар је био на Ворлдкон-у 1952. године, али врхунац овог тренда је био у 18. у 19. веку, са неколика такмичара сваке године. Ово је на крају довело до „Никакав костим није костим“ правила, које забрањује потпуну голотињу, али је делимична нагост још увек била дозвољена ако је легитиман део неког лика. Још једна забрана била на двадесетом Ворлдкон-у када је такмичар имао пуцаљку која је испаљивала прави пламен, што је довело да забране ватре. На тридесетом Ворлдкон-у уметник Скот Шаув је носио костим већински израђен од кикирики путера представљајући сопственог лика из стрипа под именом "Измет". Кикирики пуитер се већински истопио и уништио разни намештај и костиме осталих такмичара, и након тога је донета и забрана за храну и друге супстанце које су неуредне или производе мирисе.

Костимирање 1982. на Комикону у Сан Дијегу.

У наредним годинама костимирање се проширује са још конвенција и интеракцијама са заједницом. Неке од значајних конвенција су:

• Лондонска конвенција научне-фантастике - Велика Британија, 1953. година
• Комикон - Њујорк, 1964. годуна
• Стак Трек конвеција - 1969. година
• Комикет - Јапан, 1975. година

Извођење косплеја

Косплеј костими се широко разликују, и могу да варирају од сличне одеће и тематике неког лика до високо-квалитетно израђених детаљних костима. Већински се разликује од костима за Ноћ Вештица и сличних празника по томе што је у косплеју примарни циљ рекреирати специфичног лика, пре него дух празника и његову симболику и значај. Зато се многи косплејери труде да што више лике и одају утисак неког лика, користећи њихов манеризам, имитирајући говор тела, понашање, глас и слично. Неки од најпопуларнијих порекла су аниме, манге, видео-игрице, филмови, серије, музички бендови и књиге, али неки косплејери бирају и сопствене оригиналне ликове. Једна од главних привлачности косплеја је то што било ко може да глуми било ког лика, обзира на порекло, пол, и физички изглед, као код кросплеја.

Костими

Модел у косплеју Цири, главног лика из видео-игре „Witcher 3“

Косплејери долазе до својих костима на више начина. Произвођачи праве и продају готова одела и перике специфично за косплеј, са различитим новима квалитета и цене. Већина се продаје на интернету, али неки се могу наћи и на конвенцијама. Јапански произвођачи косплеј костима су пријавили зараду од 35 билиона јена у 2008. години. Многи чланови заједнице лично праве и продају костиме, перике и остале реквизите за продају, како за познате ликове тако и по наруџбини. Остали косплејери воле да праве сами своје костиме, користећи разне сирове материјале, нестилизоване перике, боје, тканине, накит, и слично.

„Monogatari series“ kosplejeri u Nipombaši uličnom festivalu, 2014.

Косплеј представља акт претварања у одређеног лика. Тачност косплеја се највише везије са сличношћу са тим ликом, што прави неке границе због физичког изгледа у том погледу, али је генерални став косплеј заједнице да свако може да буде шта год пожели и да интерпретира било ког лика на свој начин.

Многи косплејери креирају своје костиме према референци слика лика којег изаберу. Процес прављења костима захтева много времена и пажње за детаље, па се често вештина косплејера одгледа у томе колико су тешки детаљи који репликују и колико су слични у поређењу са оригиналом. Због тежине репликовања неких детаља, косплејери користе многе вештине и материјале да што боље репликују своје костиме и реквизите. Често се носе перике заједно са костимима како би више изгледали као изабрани лик. Ово је нарочито значајно за ликове који имају специфичну или препознатљиву косу, било то звог фризуре или боје косе, што је чест случај са косплејом ликова из видео-игрица, манги и аниме-а.

Остале модификације уклјучују, коришћење сочива у боји, шминке, боје за тело, привремених тетоважа, и слично. Неки ликови имају компликована оружија или друге реквизите који су тешки за репликовати, али многи косплејери уз костим праве и пратеће реквизите да би што више личила на изабраног лика. Већина конвенција забрањује права оружуја, тако да се често користе ева-пена, дрво, пластика, стиропор и многи други материјали како би се направила реалистична реплика неког реквизита.

Чести кретеријуми косплеј такмичења

Критеријум	Опис	Пример
Прецизност	Сличност према оригиналном лико према изгледу.	Боја/стилизовање косе или перике Шминка Костим Оружија или реквизити Реквизити на сцени
Мајсторство	Квалитет и детаљи реквизита и костима.	Колико добро је направљен костим Функционалност костима Квалитет материјала Ниво детаља Количина труда Проценат костима који је ручно израђен Техника
Презентација	Сличност и презензовању и понашању лика.	Глума Став Покрети Тоналитет и препознатљиви изарази Изрази лица Интеракција са другим ликовима Сличност причи
Утисак публике	Утисак на позорници и конекција са публиком.	Погледи Коришћење целе позорнице Интеракције са публиком

Погледајте такође

• Аниме
• Манга
• Маскенбал
• Комикон