Ноћ вештица

Уреди везе
Ноћ вештица
Jack-o'-Lantern 2003-10-31.jpg
Резбарење Џек-о'-Лантерна је најчешћа традиција за Ноћ вештица
ТакођеНоћ свих светих
ОбележајуХришћани и многи нехришћани широм света
Датум31. октобар
Празновање„смицалица или посластица”, костимиране забаве, резбарење Џек-о'-Лантерна, паљење ломача, прорицање, хватање јабука устима, посећивање уклетих атракција
Традицијацрквене службе,[1] молитва,[2] пост и бдење[3]
Повезан саПлави Божић, Дан мртвих, Сви свети

Ноћ вештица (енгл. Halloween), позната и као Ноћ свих светих, прослава је која се у многим земљама обележава 31. октобра, уочи хришћанског празника Сви свети. Започиње период посвећен сећању на мртве,[4] као што су свеци, мученици и други преминули.[5][6]

Једна од теорија каже да су многе традиције за Ноћ вештица под великим утицајем келтских фестивала жетве, посебно гелског фестивала Самајн.[7][8][9][10] Други сматрају да је Самајн христијанизован као Дан свих светих од стране цркве.[11] Поједини академици верују да је Ноћ вештица настала искључиво као хришћански празник, тј. бдење пред Дан свих светих.[12][13][14][15] Слављен вековима у Ирској и Шкотској, ирски и шкотски мигранти донели су многе обичаје овог празника током 19. века у Северну Америку,[16] а затим се захваљујући утицају Америке проширио на друге земље крајем 20. и почетком 21. века.[17]

Активности за Ноћ вештица чине: „смицалица или посластица”, посећивање костимираних забава, резбарење бундева у Џек-о'-Лантерне, паљење ломача, хватање јабука устима, игре прорицања, шале, посете уклетим атракцијама, причање страшних прича, као и гледање хорор филмова.[18] Поједини хришћани овај празник славе посећивањем црквене службе и паљењем свећа на гробовима преминулих,[19][20][21] док га други сматрају секуларном прославом.[22][23][24] Поједини хришћани се уздржавају од уноса меса на Дан свих светих, те припремају искључиво вегетаријанску храну.[25][26][27][28]

Историја[уреди | уреди извор]

Порекло овог празника датира још од античке келтске светковине Самајн посвећене истоименом паганском божанству. Келти, који су живели на просторима данашње Ирске, славили су своју Нову годину 1. новембра. Ноћ пред Нову годину славили су Самајн.[29] Веровали су да се тада духови мртвих враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве. Келтски пагански свештеници градили су огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже. На ногама су носили папуче од мајмунове коже.

Легенда о Џек-о'-Лантерну[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Џек-о'-Лантерн

Обичај дубљења бундева заснива се на ирској легенди о ковачу Џеку, познатом по његовој домишљатости, али и шкртости. Једна од прича говори како је преварио Ђавола тако што му је понудио душу у замену за пиће и након што се Ђаво претворио у новчић како би платио пиће, Џек га је брзо ставио у џеп у којем је био крст, због којег се Ђаво више није могао вратити у свој облик. Тек након што је Џеку обећао да неће тражити његову душу још десет година, Џек га је извадио из џепа. Након десет година опет је преварио Ђавола тако што га је замолио да му дода јабуку са стабла, али је на кори стабла брзо нацртао крст, тако да га Ђаво поновно није могао дохватити. Када је Џек умро, није био примљен због свог грешног живота у Рај, а на вратима Пакла дочекао га је Ђаво и послао натраг у мрак, а да га се реши дао му је комад угља. Џек је у џепу имао репу, коју је издубио и ставио у њу угаљ и од тада Џек, који никада није пронашао пут кући лута мраком носећи издубљену репу у руци. Тако је Џек О’Лантерн (Џек Фењер) постао симбол душе која је проклета и која лута између светова.[30]

Широм света[уреди | уреди извор]

Изложба за Ноћ вештица у Кобеу

Традиција и значај Ноћи вештица веома се разликују међу земљама које је поштују. У Шкотској и Ирској, традиционални обичаји за Ноћ вештица су костимирање, приређивање забава, док се у Ирској организује паљење ломача и пуштање ватромета.[31][32] У Бретањи би деца збивала шале, постављајући свеће у изрезбарене бундеве на гробљима како би уплашила посетиоце.[33] Масовна трансатлантска имиграција у 19. веку је популаризовала Ноћ вештица у Северној Америци, а њена прослава у САД и Канади имала је значајан утицај на сам празник. Све већи утицај Северне Америке, посебно у култним и комерцијалним елементима, проширио се на места као што су Еквадор, Чиле,[34] Аустралија,[35] Нови Зеланд,[36] Европа, Финска,[37] Јапан и други делови источне Азије.[38]

Србија[уреди | уреди извор]

Ноћ вештица се донедавно није славила у Србији, те је 31. октобар радни дан. Данас је веома популарна међу млађим генерацијама. Многе школе (углавном основне) у Србији организују посебне журке поводом Ноћи вештица, те деца и тинејџери носе костиме и маске. Барови, ноћни клубови и забавни паркови организују забаве за одрасле и младе.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Service for All Hallows' Eve”. The Book of Occasional Services 2003. Church Publishing, Inc. 2004. стр. 108. ISBN 978-0-89869-409-3. »This service may be used on the evening of October 31, known as All Hallows' Eve. Suitable festivities and entertainments may take place before or after this service, and a visit may be made to a cemetery or burial place.« 
  2. ^ Anne E. Kitch (2004). The Anglican Family Prayer Book. Church Publishing, Inc. ISBN 978-0-8192-2565-8. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2017. Приступљено 31. 10. 2011. »All Hallow's Eve, which later became known as Halloween, is celebrated on the night before All Saints' Day, November 1. Use this simple prayer service in conjunction with Halloween festivities to mark the Christian roots of this festival.« 
  3. ^ The Paulist Liturgy Planning Guide. Paulist Press. 2006. ISBN 978-0-8091-4414-3. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2017. Приступљено 31. 10. 2011. »Rather than compete, liturgy planners would do well to consider ways of including children in the celebration of these vigil Masses. For example, children might be encouraged to wear Halloween costumes representing their patron saint or their favorite saint, clearly adding a new level of meaning to the Halloween celebrations and the celebration of All Saints' Day.« 
  4. ^ „Tudor Hallowtide”. National Trust for Places of Historic Interest or Natural Beauty. 2012. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014. »Hallowtide covers the three days – 31 October (All-Hallows Eve or Hallowe'en), 1 November (All Saints) and 2 November (All Souls).« 
  5. ^ Hughes, Rebekkah (29. 10. 2014). „Happy Hallowe'en Surrey!” (PDF). The Stag. University of Surrey. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 11. 2015. Приступљено 31. 10. 2015. »Halloween or Hallowe'en, is the yearly celebration on October 31st that signifies the first day of Allhallowtide, being the time to remember the dead, including martyrs, saints and all faithful departed Christians.« 
  6. ^ Davis, Kenneth C. (29. 12. 2009). Don't Know Much About Mythology: Everything You Need to Know About the Greatest Stories in Human History but Never Learned (на језику: енглески). Harper Collins. стр. 231. ISBN 978-0-06-192575-7. 
  7. ^ Smith, Bonnie G. (2004). Women's History in Global Perspective. University of Illinois Press. стр. 66. ISBN 978-0-252-02931-8. Приступљено 14. 12. 2015. »The pre-Christian observance obviously influenced the Christian celebration of All Hallows' Eve, just as the Taoist festival affected the newer Buddhist Ullambana festival. Although the Christian version of All Saints' and All Souls' Days came to emphasize prayers for the dead, visits to graves, and the role of the living assuring the safe passage to heaven of their departed loved ones, older notions never disappeared.« 
  8. ^ Nicholas Rogers (2002). Halloween: From Pagan Ritual to Party Night. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516896-9. Приступљено 31. 10. 2011. »Halloween and the Day of the Dead share a common origin in the Christian commemoration of the dead on All Saints' and All Souls' Day. But both are thought to embody strong pre-Christian beliefs. In the case of Halloween, the Celtic celebration of Samhain is critical to its pagan legacy, a claim that has been foregrounded in recent years by both new-age enthusiasts and the evangelical Right.« 
  9. ^ Austrian information. 1965. Приступљено 31. 10. 2011. »The feasts of Hallowe'en, or All Hallows Eve and the devotions to the dead on All Saints' and All Souls' Day are both mixtures of old Celtic, Druid and other pagan customs intertwined with Christian practice.« 
  10. ^ Merriam-Webster's Encyclopædia of World ReligionsНеопходна слободна регистрација. Merriam-Webster. 1999. стр. 408. ISBN 978-0-87779-044-0. Приступљено 31. 10. 2011. »Halloween, also called All Hallows' Eve, holy or hallowed evening observed on October 31, the eve of All Saints' Day. The Irish pre-Christian observances influenced the Christian festival of All Hallows' Eve, celebrated on the same date.« 
  11. ^ Roberts, Brian K. (1987). The Making of the English Village: A Study in Historical Geography. Longman Scientific & Technical. ISBN 978-0-582-30143-6. Приступљено 14. 12. 2015. »Time out of time', when the barriers between this world and the next were down, the dead returned from the grave, and gods and strangers from the underworld walked abroad was a twice- yearly reality, on dates Christianised as All Hallows' Eve and All Hallows' Day.« 
  12. ^ O’Donnell, Hugh; Foley, Malcolm (18. 12. 2008). Treat or Trick? Halloween in a Globalising World (на језику: енглески). Cambridge Scholars Publishing. стр. 91—92. ISBN 978-1-4438-0265-9. »Hutton (1996, 363) identifies Rhys as a key figure who, along with another Oxbridge academic, James Frazer, romanticised the notion of Samhain and exaggerated its influence on Halloween. Hutton argues that Rhys had no substantiated documentary evidence for claiming that Halloween was the Celtic new year, but inferred it from contemporary folklore in Wales and Ireland. Moreover, he argues that Rhys: "thought that [he] was vindicated when he paid a subsequent visit to the Isle of Man and found its people sometimes called 31 October New Year's Night (Hog-unnaa) and practised customs which were usually associated with 31 December. In fact the flimsy nature of all this evidence ought to have been apparent from the start. The divinatory and purificatory rituals on 31 October could be explained by a connection to the most eerie of Christian feasts (All Saints) or by the fact that they ushered in the most dreaded of seasons. The many "Hog-unnaa" customs were also widely practised on the conventional New Year's Eve, and Rhys was uncomfortably aware that they might simply have been transferred, in recent years, from then Hallowe'en, to increase merriment and fundraising on the latter. He got round this problem by asserting that in his opinion (based upon no evidence at all) the transfer had been the other way round." ... Hutton points out that Rhy's unsubstantiated notions were further popularised by Frazer who used them to support an idea of his own, that Samhain, as well as being the origin of Halloween, had also been a pagan Celtic feast of the dead—a notion used to account for the element of ghosts, witches and other unworldly spirits commonly featured within Halloween. ... Halloween's preoccupation with the netherworld and with the supernatural owes more to the Christian festival of All Saints or All Souls, rather than vice versa.« 
  13. ^ Barr, Beth Allison (28. 10. 2016). „Guess what? Halloween is more Christian than Pagan”. The Washington Post (на језику: енглески). Приступљено 15. 10. 2020. »It is the medieval Christian festivals of All Saints’ and All Souls’ that provide our firmest foundation for Halloween. From emphasizing dead souls (both good and evil), to decorating skeletons, lighting candles for processions, building bonfires to ward off evil spirits, organizing community feasts, and even encouraging carnival practices like costumes, the medieval and early modern traditions of “Hallowtide” fit well with our modern holiday. So what does this all mean? It means that when we celebrate Halloween, we are definitely participating in a tradition with deep historical roots. But, while those roots are firmly situated in the medieval Christian past, their historical connection to “paganism” is rather more tenuous.« 
  14. ^
    • Moser, Stefan (29. 10. 2010). „Kein 'Trick or Treat' bei Salzburgs Kelten” (на језику: немачки). Salzburger Nachrichten. Архивирано из оригинала на датум 17. 3. 2014. Приступљено 11. 8. 2017. »Die Kelten haben gar nichts mit Halloween zu tun", entkräftet Stefan Moser, Direktor des Keltenmuseums Hallein, einen weit verbreiteten Mythos. Moser sieht die Ursprünge von Halloween insgesamt in einem christlichen Brauch, nicht in einem keltischen.« 
    • Döring, Alois; Bolinius, Erich (31. 10. 2006), Samhain – Halloween – Allerheiligen (на језику: немачки), FDP Emden, »Die lückenhaften religionsgeschichtlichen Überlieferungen, die auf die Neuzeit begrenzte historische Dimension der Halloween-Kultausprägung, vor allem auch die Halloween-Metaphorik legen nahe, daß wir umdenken müssen: Halloween geht nicht auf das heidnische Samhain zurück, sondern steht in Bezug zum christlichen Totengedenkfest Allerheiligen/ Allerseelen.« 
    • Hörandner, Editha (2005). Halloween in der Steiermark und anderswo (на језику: немачки). LIT Verlag Münster. стр. 8, 12, 30. ISBN 978-3-8258-8889-3. »Der Wunsch nach einer Tradition, deren Anfänge sich in grauer Vorzeit verlieren, ist bei Dachleuten wie laien gleichmäßig verbreitet. ... Abgesehen von Irrtümern wie die Herleitung des Fests in ungebrochener Tradition ("seit 2000 Jahren") ist eine mangelnde vertrautheit mit der heimischen Folklore festzustellen. Allerheiligen war lange vor der Halloween invasion ein wichtiger Brauchtermin und ist das ncoh heute. ... So wie viele heimische Bräuche generell als fruchtbarkeitsbringend und dämonenaustreibend interpretiert werden, was trottz aller Aufklärungsarbeit nicht auszurotten ist, begegnet uns Halloween als ...heidnisches Fest. Aber es wird nicht als solches inszeniert.« 
    • Döring, Dr. Volkskundler Alois (2011). „Süßes, Saures – olle Kamellen? Ist Halloween schon wieder out?” (на језику: немачки). Westdeutscher Rundfunk. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2011. Приступљено 12. 11. 2015. »Dr. Alois Döring ist wissenschaftlicher Referent für Volkskunde beim LVR-Institut für Landeskunde und Regionalgeschichte Bonn. Er schrieb zahlreiche Bücher über Bräuche im Rheinland, darunter das Nachschlagewerk "Rheinische Bräuche durch das Jahr". Darin widerspricht Döring der These, Halloween sei ursprünglich ein keltisch-heidnisches Totenfest. Vielmehr stamme Halloween von den britischen Inseln, der Begriff leite sich ab von "All Hallows eve", Abend vor Allerheiligen. Irische Einwanderer hätten das Fest nach Amerika gebracht, so Döring, von wo aus es als "amerikanischer" Brauch nach Europa zurückkehrte.« 
  15. ^ „All Hallows' Eve” (на језику: енглески). British Broadcasting Corporation. 20. 10. 2011. Приступљено 29. 10. 2020. »However, there are supporters of the view that Hallowe'en, as the eve of All Saints' Day, originated entirely independently of Samhain and some question the existence of a specific pan-Celtic religious festival which took place on 31st October/1st November.« 
  16. ^ Brunvand, Jan (editor). American Folklore: An Encyclopedia. Routledge, 2006. p. 749
  17. ^ Colavito, Jason. Knowing Fear: Science, Knowledge and the Development of the Horror Genre. McFarland, 2007. pp. 151–152
  18. ^ Paul Fieldhouse (17. 4. 2017). Food, Feasts, and Faith: An Encyclopedia of Food Culture in World Religions. ABC-CLIO. стр. 256. ISBN 978-1-61069-412-4. 
  19. ^ Skog, Jason (2008). Teens in Finland. Capstone. стр. 31. ISBN 978-0-7565-3405-9. »Most funerals are Lutheran, and nearly 98 percent of all funerals take place in a church. It is customary to take pictures of funerals or even videotape them. To Finns, death is a part of the cycle of life, and a funeral is another special occasion worth remembering. In fact, during All Hallow's Eve and Christmas Eve, cemeteries are known as valomeri, or seas of light. Finns visit cemeteries and light candles in remembrance of the deceased.« 
  20. ^ „All Hallows Eve Service” (PDF). Duke University. 31. 10. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 10. 2013. Приступљено 31. 5. 2014. »About All Hallows Eve: Tonight is the eve of All Saints Day, the festival in the Church that recalls the faith and witness of the men and women who have come before us. The service celebrates our continuing communion with them, and memorializes the recently deceased. The early church followed the Jewish custom that a new day began at sundown; thus, feasts and festivals in the church were observed beginning the night before.« 
  21. ^ „The Christian Observances of Halloween”. National Republic. 15: 33. 5. 5. 2009. »Among the European nations the beautiful custom of lighting candles for the dead was always a part of the "All Hallow's Eve" festival.« 
  22. ^ Hynes, Mary Ellen (1993). Companion to the Calendar. Liturgy Training Publications. стр. 160. ISBN 978-1-56854-011-5. »In most of Europe, Halloween is strictly a religious event. Sometimes in North America the church's traditions are lost or confused.« 
  23. ^ Kernan, Joe (30. 10. 2013). „Not so spooky after all: The roots of Halloween are tamer than you think”. Cranston Herald. Архивирано из оригинала на датум 26. 11. 2015. Приступљено 31. 10. 2015. »By the early 20th century, Halloween, like Christmas, was commercialized. Pre-made costumes, decorations and special candy all became available. The Christian origins of the holiday were downplayed.« 
  24. ^ Braden, Donna R.; Village, Henry Ford Museum and Greenfield (1988). Leisure and entertainment in AmericaНеопходна слободна регистрација. Henry Ford Museum & Greenfield Village. ISBN 978-0-933728-32-5. Приступљено 2. 6. 2014. »Halloween, a holiday with religious origins but increasingly secularized as celebrated in America, came to assume major proportions as a children's festivity.« 
  25. ^ Santino, стр. 85
  26. ^ All Hallows' Eve (Diana Swift), Anglican Journal
  27. ^ Mahon, Bríd (1991). Land of Milk and Honey: The Story of Traditional Irish Food & Drink (на језику: енглески). Poolbeg Press. стр. 138. ISBN 978-1-85371-142-8. »The vigil of the feast is Halloween, the night when charms and incantations were powerful, when people looked into the future, and when feasting and merriment were ordained. Up to recent time this was a day of abstinence, when according to church ruling no flesh meat was allowed. Colcannon, apple cake and barm brack, as well as apples and nuts were part of the festive fare.« 
  28. ^ Fieldhouse, Paul (17. 4. 2017). Food, Feasts, and Faith: An Encyclopedia of Food Culture in World Religions (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 254. ISBN 978-1-61069-412-4. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2017. Приступљено 13. 8. 2017. »In Ireland, dishes based on potatoes and other vegetables were associated with Halloween, as meat was forbidden during the Catholic vigil and fast leading up to All Saint's Day.« 
  29. ^ „Зашто се слави Ноћ вештица“ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013), Јасна Петровић, Политика, 23. октобар 2013. Приступљено 3. децембра 2013.
  30. ^ „Noć veštica: Slatkiši ili magija”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 10. 2017. 
  31. ^ Halloween fire calls 'every 90 seconds' Архивирано 2 новембар 2010 на сајту Wayback Machine UTV News Retrieved 22 November 2010
  32. ^ McCann, Chris (28. 10. 2010). „Halloween firework injuries are on the increase”. The Belfast Telegraph. Приступљено 22. 11. 2010. 
  33. ^ „Kalan -Goañv ha Marv”. Tartanplace.com. 12. 7. 2001. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2013. Приступљено 1. 11. 2012. 
  34. ^ „¿Cómo se introduce la fiesta de Halloween en Chile?”. noticias.universia.cl. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2016. Приступљено 11. 10. 2016. 
  35. ^ Paul Kent (27. 10. 2010). „Calls for Halloween holiday in Australia”. Herald Sun. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2020. Приступљено 7. 10. 2013. 
  36. ^ Denton, Hannah (30. 10. 2010). „Safe treats for kids on year's scariest night”. The New Zealand Herald. Приступљено 22. 11. 2010. 
  37. ^ „Usein kysyttyä (FAQ)” (на језику: фински). Helsingin yliopiston almanakkatoimisto. Приступљено 28. 9. 2020. 
  38. ^ Rogers, Nicholas (2002). Halloween: From Pagan Ritual to Party Night, p. 164. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-516896-8

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ноћ_вештица&oldid=25396997”