Корисник:Petković Gorana/песак
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Парк природе Босутске шуме | |
---|---|
Мјесто | Србија |
Најближи град | Шид, Сремска Митровица |
Координате | 44° 57′ 55″ N 19° 12′ 43″ E / 44.96528° С; 19.21194° И |
Површина | 25.931 ha |
Босутске шуме представљају парк природе који се налази у непосредној близини Шида и Сремске Митровице.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Подручје се налази у западном Срему уз хрватску границу и представља највеће шумско пространство са храстом лужњаком у држави. Са југа је омеђено реком Савом, са севера аутопутем Београд-Загреб, док се на западу наслања на велики шумски комплекс Спачве. Обухвата површину од 25.931 ha.
Карактеристике подручја[уреди | уреди извор]
Главна карактеристика овог подручје су шуме храста лужњака, горостасних стабала, на тромеђи Србије, Хрватске и Републике Српске, најпространије су и јединствене југоисточној Европи и Панонској низији. Последњи остаци низијских прашума, које су у 18. веку у Посавини прекривале преко 700.000 ha, обухваћени су овим предлогом заштите. Са Спачванско – Босутским шумама у Хрватској и међународним водотоцима (Сава, Босут, Студва) чине јединствену и функционалну целину. То су данас највредније шуме у Војводини, а осим за производњу дрвета, користе се и за лов, као извориште за јавно снабдевање водом за пиће, те у врло малом обиму за риболов и туризам. Ово је једини простор у Србији на коме је још увек присутна жиропаша – традиционални тов свиња храном коју шума сама произведе, при чему се свиње током целе године држе у самој шуми.[1]
Значај подручја и заштићене врсте[уреди | уреди извор]
Подручјем доминирају природна станишта од огромног значаја за очување на националном и међународном нивоу, са бројним и врло разноврсним живим светом. Ту обитавају популације врста којима су за развој потребне баш старе, еколошки драгоцене шуме, испресецане барама и влажним ливадама. Покрајински завод за заштиту природе евидентирао је, међу бројним врстама, чак 156 строго заштићених врста птица. Регион Босутских шума представља једно од неколико најважнијих гнездилишта белорепана и црне роде у Србији. Обе врсте се гнезде у остацима старих шума унутар комплекса, где постоји одговарајући мир и сигурност. У шуми уз кривину Босута код Моровића већ деценијама постоји колонија сиве чапље на високом дрвећу, а птице за храном одлећу чак до акумулација Фрушке горе. Посебан значај ово подручје има за зимовање црног орла, који је бележен више пута, а сателитским одашиљачем је утврђено присуство јединки пореклом из прибалтичких земаља. У гнездилишном периоду бележен је орао кликташ код Рађеноваца. Остале вредне врсте су црна луња и беловрата мухарица, које се гнезде у значајном броју по старим шумама и у близини бара и влажних ливада. У старим шумским резерватима бројне су готово све врсте детлића (велики, мали, средњи) и жуна (црна, зелена, сива), које се могу видети у Србији.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Босутске шуме ускоро заштићено подручје”. Приступљено 9. 1. 2017.
- ^ „Босутске шуме”. Приступљено 9. 1. 2017.