Корисник:Petković Gorana/песак

Координате: 44° 57′ 55″ N 19° 12′ 43″ E / 44.96528° С; 19.21194° И / 44.96528; 19.21194
С Википедије, слободне енциклопедије
Парк природе Босутске шуме
Босутске шуме
Мапа са локацијом заштићене области Парк природе Босутске шуме
Мапа са локацијом заштићене области Парк природе Босутске шуме
Мјесто Србија
Најближи градШид, Сремска Митровица
Координате44° 57′ 55″ N 19° 12′ 43″ E / 44.96528° С; 19.21194° И / 44.96528; 19.21194
Површина25.931 ha

Босутске шуме представљају парк природе који се налази у непосредној близини Шида и Сремске Митровице.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Подручје се налази у западном Срему уз хрватску границу и представља највеће шумско пространство са храстом лужњаком у држави. Са југа је омеђено реком Савом, са севера аутопутем Београд-Загреб, док се на западу наслања на велики шумски комплекс Спачве. Обухвата површину од 25.931 ha.

Карактеристике подручја[уреди | уреди извор]

Главна карактеристика овог подручје су шуме храста лужњака, горостасних стабала, на тромеђи Србије, Хрватске и Републике Српске, најпространије су и јединствене југоисточној Европи и Панонској низији. Последњи остаци низијских прашума, које су у 18. веку у Посавини прекривале преко 700.000 ha, обухваћени су овим предлогом заштите. Са Спачванско – Босутским шумама у Хрватској и међународним водотоцима (Сава, Босут, Студва) чине јединствену и функционалну целину. То су данас највредније шуме у Војводини, а осим за производњу дрвета, користе се и за лов, као извориште за јавно снабдевање водом за пиће, те у врло малом обиму за риболов и туризам. Ово је једини простор у Србији на коме је још увек присутна жиропаша – традиционални тов свиња храном коју шума сама произведе, при чему се свиње током целе године држе у самој шуми.[1]

Значај подручја и заштићене врсте[уреди | уреди извор]

Подручјем доминирају природна станишта од огромног значаја за очување на националном и међународном нивоу, са бројним и врло разноврсним живим светом. Ту обитавају популације врста којима су за развој потребне баш старе, еколошки драгоцене шуме, испресецане барама и влажним ливадама. Покрајински завод за заштиту природе евидентирао је, међу бројним врстама, чак 156 строго заштићених врста птица. Регион Босутских шума представља једно од неколико најважнијих гнездилишта белорепана и црне роде у Србији. Обе врсте се гнезде у остацима старих шума унутар комплекса, где постоји одговарајући мир и сигурност. У шуми уз кривину Босута код Моровића већ деценијама постоји колонија сиве чапље на високом дрвећу, а птице за храном одлећу чак до акумулација Фрушке горе. Посебан значај ово подручје има за зимовање црног орла, који је бележен више пута, а сателитским одашиљачем је утврђено присуство јединки пореклом из прибалтичких земаља. У гнездилишном периоду бележен је орао кликташ код Рађеноваца. Остале вредне врсте су црна луња и беловрата мухарица, које се гнезде у значајном броју по старим шумама и у близини бара и влажних ливада. У старим шумским резерватима бројне су готово све врсте детлића (велики, мали, средњи) и жуна (црна, зелена, сива), које се могу видети у Србији.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Босутске шуме ускоро заштићено подручје”. Приступљено 9. 1. 2017. 
  2. ^ „Босутске шуме”. Приступљено 9. 1. 2017. 


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Занимљива туристичка понуда општине Шид