Корисник:Planic7/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Тутоспорт су италијанске спортске новине објављене у Торину, Италији.

Историја и профил[уреди | уреди извор]

Ренато Касалборе

Тутоспорт је први пут објављен 30.07.1945.године. Ренато Касалборе (који је касније умро 1949.године у ваздушној несрећи[1] која се десила поред фудбалског клуба Торино) је основао новине да буду понедељник (излазе сваког понедељка). Током 1946, померио их је да буду три пута недељно, а од 13.03.1951.године почеле су да се објављују сваког дана. Лист је налазио у штабу у Торину. Објављен је у формату широког листа. Типично питање је било то да ли да садрже 28 или 32 странице и да се издају у четири издања, односно да се поделе у Торину, Риму, Милану и Ђенови.

Новине је правио Ксавиер Јакобели; његови петходници су укључивали Витторио Орегиа, Паоло Де Паола, Ђанкарло Падован, Антонио Гирели и Ђанпаоло Ормезано.

Опис часописа[уреди | уреди извор]

Тутоспорт
Типспортске новине
ВласникРоберто Амодеи
ИздавачНуова Едиториале Спортива
Оснивање1945. год.; пре 79 година (1945)
Језикиталијански
СедиштеCorso Svizzera 185, Торино, Италија
Тираж64,355 (2012)
Веб-сајтtuttosport.com

Већина новина је посвећена фудбалу. Торинске новине карактерише превласт тема везаних за центар-север и пре свега за два велика тима у граду, Јувентус и Торино, за које је резервисана већина страница. Такође се бави нижим лигама и другим спортовима, посебно кошарком, тенисом и Формулом 1.

Просечна фолијација је 28-32 странице. Поред седишта, има редакције у Риму, Милану и Ђенови. Тутоспорт има националну дистрибуцију, али је његова дифузија концентрисана у једној области земље: северозападној и северној тиренској области.

Лист је 2003. године установио европску награду Златни дечак, намењену младим фудбалерима Европе.

Од 8. јуна 2017. штампа се у таблоидном формату.

Међу водећим коментаторима су Виторио Фелтри (са његовом петком колумном „Фелтријеви портрети“), Тони Дамачели, Сандро Сабатини, Матео Марани и Лука Беатриче.

Мултимедијална издања[уреди | уреди извор]

22. септембра 2008. године пуштен је у рад нови сајт публикације који, између осталог, регистрованим корисницима нуди приступ издању дана по истој цени као и папирне новине. Од истог месеца, лист излази понедељком са додатком Тутокалцио Пиемонте, са извештајима и резултатима са регионалних фудбалских утакмица у Пијемонту.

Власничка структура[уреди | уреди извор]

  • У марту 1951. власништво над новинама преузео је Масимо Пјантели.
  • У децембру 1995. године новине је купила група индустријалаца на челу са Матијом Амато.
  • Породица Амодеи је власник новина од 1998. године.

Директори[уреди | уреди извор]

Ренато Казалборе (1945 - 4. мај 1949) Пјеро Дарданело (1. септембар 1982 - 1993)
Карло Бергољо (1949 - август 1959) Франко Коломбо (1993-1996)
Антонио Гхирелли (август 1959 - 10. јун 1960) Ђани Мина (1996-1998)
Бруно Роги (11. јун 1960 - 1962) Гзавије Жакобели (1998. - 7. октобар 2002.)
Ило Бианцки (1962) Ђанкарло Падован (10. октобар 2002 - 8. јануар 2008)
Гиглио Панза (1962 - 31. јул 1974) Паоло Де Паола (9. јануар 2008 – 31. мај 2012)
Ђанпаоло Ормецано (1. август 1974 – 7. април 1979) Виторио Оређа (1. јун 2012 – 13. новембар 2015)
Гиглио Панза (2. пут), (1979-1982) Паоло Де Паола (2. пут), (14. новембар 2015. - 21. април 2018.)
Пјер Чезаре Барети (1982 - 31. август 1982) Гзавије Жакобели (2. пут), (22. април 2018 - 21. април 2022)
Гвидо Вачијаго (22. април 2022 - на функцији)

Циркулација[уреди | уреди извор]

Тутоспорт је током 2004.године имао 123.921 примерака. Број примерака у 2008.години је износио 115.533. А у 2012 број продатих примерака је износио 64.355.791.

Награда златни дечко[уреди | уреди извор]

Награда златни дечко се додељује најбољем младом фудбалеру млађем од 21.године, који наступа у Европи.[2]

Награда за златног играча[уреди | уреди извор]

Двоструки освајач награде „Златни играч” - Роберт Левандовски

Награда за златног играча се додељује фудбалеру старијем од 21.године а који активно наступа у Европи.

2020 Роберт Левандовски Пољска ФК Бајерн Минхен
2021 Роберт Левандовски [3] Пољска ФК Бајерн Минхен
2022 Карим Бензема [4] Француска ФК Реал Мадрид

Златна награда за жене[уреди | уреди извор]

2021 Лиеке Мертенс[5] Холандија ФК Барселона
2022 Алексија Путељас[6] Шпанија ФК Барселона

Награда за златну девојку[уреди | уреди извор]

2022 Јуле Бранд[7] Немачка Волфсбург

Признања[уреди | уреди извор]

Почасти[уреди | уреди извор]

Застава златне награде Италијан Спорт Мерит

Златна звезда за спортске заслуге

Рим, 18. април 2018.

Златна огрлица за спортске заслуге

Рим, 23. фебруар 2021


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „NAJJEZIVIJA TRAGEDIJA ITALIJANSKOG FUDBALA Poginuli svi igrači: Dan kada je nestao jedan od najmoćnijih timova u istoriji Italije”. kurir.rs (на језику: српски). 2023-05-18. Приступљено 2023-05-18. 
  2. ^ „"ZLATNI DEČKO" JE BARSELONIN! (FOTO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-05-20. 
  3. ^ „Robert Levandovski - „Zlatni igrač. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-05-20. 
  4. ^ „Karim Benzema eletto Golden Player Man”. tuttosport.com (на језику: италијански). 2022-10-21. Приступљено 2023-05-20. 
  5. ^ „Martens, Golden Woman Player 2021”. www.fcbarcelona.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  6. ^ Ringier. „DAME I GOSPODO, POKLONITE SE Aleksija Puteljas je drugu godinu zaredom najbolja fudbalerka sveta”. Sportal (на језику: српски). Приступљено 2023-05-20. 
  7. ^ zippy86 (2022-11-13). „Jule Brand, Germany’s golden girl”. Bavarian Football Works (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]