Марио Геце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марио Геце

FIFA WC-qualification 2014 - Austria vs. Germany 2012-09-11 - Mario Götze 01.JPG

Лични подаци
Датум рођења 3. јун 1992.
Место рођења Меминген, Немачка
Висина 1,76 m
Позиција офанзивни везни
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
2009—2013
2013—
Борусија Д.
Бајерн Минхен
83 (22)
57 (19)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
2007
2007-2008
2008-2009
2009
2010—
Немачка до 15
Немачка до 16
Немачка до 17
Немачка до 21
Застава Немачке Немачка
2 (0)
8 (3)
13 (5)
2 (0)
45 (14)

* Датум актуелизовања: 16. мај 2015.
** Датум актуелизовања: 16. мај 2015.

Освојене медаље
Фудбал
Светско првенство
Злато 2014. Бразил Немачка

Марио Геце (нем. Mario Götze; Меминген, 3. јун 1992) је немачки фудбалер који тренутно наступа за Бајерн Минхен и репрезентацију Немачке.

Клупска каријера[уреди]

Борусија Дортмунд[уреди]

Геце је прошао омладинску школу Борусије из Дортмунда, а у клуб је дошао као осмогодишњак. Свој деби у Бундеслиги имао је 21. новембра 2009, у ремију 0:0 са Мајнцом, ушавши као замена у 88. минуту за Јакуба Блашчиковског.[1] Током зимске паузе у сезони 2009/10, тренер Борусије Јирген Клоп га је уврстио у први тим. Геце је искористио своју шансу и био важан играч тима који је освојио Бундеслигу у сезони 2010/11.

У јануару 2012. је доживео повреду препона због које је одсуствовао два месеца са терена.[2] Дана 27. марта 2012. Геце је продужио уговор са Борусијом до 2016. године. Његов уговор је имао клаузулу по којој може да оде ако неки тим понуди 37. милиона евра.[3] У априлу 2012. Геце је на мечу са Шалкеом први пут био у саставу тима од повреде препона, али није улазио у игру. Свој повратак на терен је имао на мечу са Борусијом из Менхенгладбаха.

Првог дана сезоне 2012/13, Геце је ушао као замена и дао гол за победу од 2:1 над Вердером. Дана 19. децембра 2012. постигао је хет трик, у победи свог тима од 5:1 над Хановером у трећој рунди немачког купа.[4]

Геце је пружао добре партије у Лиги шампиона 2012/13. али се повредио у другом мечу полуфинала против Реал Мадрида, па је морао да пропусти финале.[5] Његов тим је поражен у финалу од Бајерна са 2:1. Геце је у својој последњој сезони у клубу постигао 16. голова и имао 13. асистенција у свим такмичењима.[6]

Бајерн Минхен[уреди]

Дана 23. априла 2013. објављено је да ће се Геце придружити Бајерну из Минхена 1. јула 2013, након што је овај тим платио клазулу од 37. милиона евра.[7][8][9] Тај трансфер је у том моменту направио Гецеа најскупљим немачким играчем свих времена.[10][11] Месут Езил је тај рекорд оборио након што је у септембру 2013. отишао у Арсенал за 50 милиона евра.[12] Тренер Дортумнда Клоп је рекао да је Геце отишао у Бајерн због тренера Гвардиоле који је преузео тим тог лета.[13] Клоп је признао да је био бесан након што је трансфер Гецеа објављен само 36 сати пре полуфиналне утакмице Лиге шампиона са Реалом.[14] Клоп је касније рекао да није било никакве шансе да задржи Гецеа јер је он био велика жеља Гвардиоле.[15]

Дана 11. августа 2013. Геце је дебитовао за Бајерн ушавши као замена за Мичела Вајзера, на пријатељском мечу са мађарским шампионом Ђером. Постигао је два гола на том мечу у победи свог тима од 4:1.[16] Свој деби у Бундеслиги је имао 24. августа 2013. на мечу са Нирнбергом, који је Бајерн добио са 2:0.[17] Дана 19. октобра 2013. Геце је ушао као замена и наместио две асистенције за победу свог тима од 4:1 над Мајнцом.[18]

Дана 23. октобра 2013, Геце је постигао свој први гол у Лиги Шампиона за Бајерн, у победи од 5:0 над Плзењом на Алијанц арени. Такође је асиститрао Швајнштајгеру за један гол.[19] Дана 26. октобра 2013, Геце је ушао као замена за Тонија Кроса у 25. минуту и постигао свој први гол у Бундеслиги у дресу Бајерна у победи од 3:2 над Хертом.[20]

Репрезентација[уреди]

Након што је прошао све млађе селекције, Геце је свој деби у сениорској репрезентацији имао 17. новембра 2010. против Шведске. Ушао је као замена свом некадашњем саиграчу Кевину Гроскројцу у 78. минуту[21] и постао најмлађи немачки репрезентативац после Увеа Зелера.[22]

Свој први гол за репрезентацију је постигао 10. августа 2011. против Бразила. Тада је имао 19. година и 68. дана чиме је у дан изједначио рекорд Клауса Штирмера из 1954, као најмлађи стрелац у историји Немачке.[23]

Голови за репрезентацију[уреди]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 10. август 2011. Штутгарт, Немачка Застава Бразила Бразил 2-0 3-2 Пријатељска
2. 2. септембар 2011. Гелзенкирхен, Немачка Застава Аустрије Аустрија 6-2 6-2 Квалификације за Европско првенство 2012.
3. 7. септембар 2012. Хановер, Немачка Flag of the Faroe Islands Фарска Острва 1-0 3-0 Квалификације за Светско првенство 2014.
4. 22. март 2013. Астана, Казахстан Застава Казахстана Казахстан 2-0 3-0 Квалификације за Светско првенство 2014.
5. 26. март 2013. Нирнберг, Немачка Застава Казахстана Казахстан 2-0 4-1 Квалификације за Светско првенство 2014.
6. 15. октобар 2013. Солна, Шведска Застава Шведске Шведска 2-2 5-3 Квалификације за Светско првенство 2014.
7. 5. март 2014. Штутгарт, Немачка Застава Чилеа Чиле 1-0 1-0 Пријатељска
8. 6. јун 2014. Маинц, Немачка Застава Јерменије Јерменија 5-1 6-1 Пријатељска
9. 6. јун 2014. Маинц, Немачка Застава Јерменије Јерменија 6-1 6-1 Пријатељска
10. 21. јул 2014. Форталеза, Бразил Застава Гане Гана 1-0 2-2 Светско првенство 2014.
11. 13. јул 2014. Рио де Жанеиро, Бразил Застава Аргентине Аргентина 1-0 1-0 Светско првенство 2014.
12. 3. септембар 2014. Диселдорф, Немачка Застава Аргентине Аргентина 2-4 2-4 Пријатељска
13. 14. новембар 2014. Нирнберг, Немачка Застава Гибралтара Гибралтар 3-0 4-0 Квалификације за Европско првенство 2016.

Трофеји[уреди]

Борусија Дортмунд[уреди]

Бајерн Минхен[уреди]

Немачка[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Friedliches Wiedersehen zwischen Klopp und Mainz“. kicker.de. 22. 11. 2009. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  2. „Gece van terena dva meseca“. novosti.rs. 24. 1. 2012. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  3. „Trotz Ausstiegsklausel: Götze bleibt mindestens bis 2014 in Dortmund“. fussballtransfers.com. 1. 2. 2013. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  4. „Dortmund cruise through“. ESPN FC. 19. 12. 2012. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  5. „Borussia Dortmund prepared for Champions League final without Mario Götze — video“. The Guardian. 24. 5. 2013. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  6. „Mario Götze“. ESPN FC Приступљено 10. 12. 2013. 
  7. Röckenhaus, Freddie (23. 4. 2013). „Von Guardiola ins Paradies gelockt“. Süddeutsche Zeitung Приступљено 10. 12. 2013.. 
  8. „Götze wechselt für 37 Millionen zum FC Bayern“. Die Welt. 23. 4. 2013. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  9. „Mario Götze to join Bayern Munich from Borussia Dortmund“. Guardian. 23. 4. 2013. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  10. „Mario Gotze to join Bayern Munich from Borussia Dortmund“. BBC Sport. 23. 4. 2013. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  11. „Bayern confirm Gotze signing“. FIFA.com. 23. 4. 2013. Приступљено 23. 4. 2013.. 
  12. „Transfer-Hammer: Özil wechselt zu Arsenal“. Österreich. 2. 9. 2013. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  13. Maston, Tom (23. 4. 2013.). „Klopp: Guardiola signed Gotze“. goal.com Приступљено 10. 12. 2013.. 
  14. „Jürgen Klopp annoyed at timing of Mario Götze's Bayern Munich deal“. Guardian. 23. 4. 2013. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  15. Uersfeld, Stephan (29. 5. 2013.). „Bayern chose Gotze over Neymar“. ESPN FC Приступљено 10. 12. 2013.. 
  16. „Mario Gotze scores twice on debut“. ESPN FC. 11. 8. 2013. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  17. „Bei Robbery-Show: neuer Rekord für die Bayern“. t-online.de. 25. 8. 2013. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  18. Schrader, Matthias (19. 10. 2013.). „Mario Götze inspires Bayern to comeback win; more Bundesliga“. sportsillustrated.cnn.com Приступљено 10. 12. 2013.. 
  19. „Remorseless Bayern brush Plzeň aside“. UEFA. 23. 10. 2013. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  20. „Mandzu and Götze inspire winning fightback“. FC Bayern Munich. 26. 10. 2013. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  21. „Schweden – Deutschland“. kicker.de. 17. 11. 2010 Приступљено 10. 12. 2013.. 
  22. „Goldene Aussichten: Mit 18 schon Meister und Nationalspieler“. dfb.de. 25. 5. 2011. Приступљено 10. 12. 2013.. 
  23. „Youngest Debutants“. www.schwarzundweiss.co.uk Приступљено 10. 12. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :