Корисник:Sofija0805/песак
Раса
Раса представља концепт који се примењује ради поделе неке етничке заједнице у велике и различите групе по културној,етничкој,језичкој,географској идт особености. Још у 17. веку почиње подела људи по физичким карактеристикама као су нпр боја коже. Таква употреба је довела до појаве расизма 1905. године. и од друге половине 20. века на основу биоантрополошких и антрополошких истраживања,долази до питања да ли појам расе уопсте постоји?
Првобитна теорија о томе да људе делимо по боји коже јесте врло позната данашњици. Биолози сматрају да људе можемо поделити на: европеидну (белу), монголоидну (жуту) и негроидну(црну) расу. Европеидна раса људи претежно насељава Европу, Англоамерику и Аустралију ; и чини чак око 42% укупног светског становништва. Монголоидна раса живи у источној Азији и чини 36% становништва,а на подручју Африке живи негроидна раса са својим постотком од 7,5% светског становништва. Када долази до мешања расних група долази до стварања групације људи по имену мелези. При месашу беле и црне расе настају мулати, при месашу беле и жуте настају местеци, а при мешању црне и жуте настају замбоси. Мешовите расе преовлађују у Латинској Америци , Африци , Југоисточној Азији И Океанији и чине 15% светског становништва.
Антрополози и антрополошкиње имају значајну улогу у истраживању [раса] и немају исто мишљење као и биолози о појму расе (Wade 2002,3)[1]. Људска бића истовремено личе и разликују се , а антрополози мисле да је погрешно наметати сваком човеку такво запажање, будући да су форме живота свуда различите ,а људска раса једна (Тодоров 1994,99)[2]. Раса није оно што карактерише као људе и да нема потребе осуђивати друге по њиховим различитостима (Тодоров 1994 100)[3]. Расе су формиране у односу на различита виђења у друштвеној заједници , оне не постоје , раса је створена како би човек направио расподелу на основу људских разлика. И по овим тврђењима долази се до друге дефиниције расе; а то је да је раса културна категорија која може да постане део људског искуства (Wade 2002,125)[4],што би значило да раса нема везе са људском природом и биолошком теоријом.
Биасутијева класификација[уреди | уреди извор]
Биасутти[5] (1955.) класифицира "расе" према прихватљивијим критеријима, посебно респектирајући просторно–географске, могуће филогенетске и генетичке показатеље међугрупних релација. На основу тих и неких других полазишта, овај аутор и његови следбеници диференцирају велике примарне и секундарне скупине “расних облика”. Према њима, велике примарне скупине су екваторска и бореална (северна), а секундарне – субекваторска и пацифично–америчка. Унутар тих скупина они разликују уже категорије: грана, лоза, “раса” и “подраса”.
"Расна скупина" примарних екваторских облика (негро-аустралоидна) Ова велика "расна скупина" обухвата аустралоидну и негроидну грану, са по три лозе и укупно 19 “раса”. Претпоставља се да су све океанијске популације у сродничкој вези са аустралоидима, а све афричке – са негроидима, при чему су аустралоиди најстарија и најпримитивнија скупина. На основу неких заједничких обилежја, такође се верује да примарни екваторски облици потичу од прастановништва (у плеистоцену) потонулог Судајског копна. Према једној другој хипотези, међутим, центар њихове адаптивне радијације могао је бити негде у јужној Индији.
Бердселова класификација[уреди | уреди извор]
На основу већине уочљивих морфолошко–анатомских компоненти укупног фенотипа, Гарн (1961.) је издвојио девет главних “географских раса”: американидска, полинезидска, микронезијска, малезијско–папуанска, аустралијска, азијска, индијска, европска и афричка. Нешто пре тога, међутим, Цоон, Гарн и Бирдселл (1950.) предложили су класификацију од 30, а затим Гарн (1961.) од 32 “расе”; интеграцијом тих система настала је типологија са 34 “расе”.
Сцхлаининг-шка(Schlaining) декларација против расизма, насиља и дискриминације[уреди | уреди извор]
Међународна конференција “Против расизма, насиља и дискриминације” је одржана од 08. до 11. јуна 1995. године у Стадтсцхлаинингу, у организацији Европског универзитетског центра за мировна истраживања (ЕПУ), Аустријског УНЕСЦО комитета, Института за хуману биологију Универзитета у Бечу, а у сарадњи са УНЕСЦО–м и аустријским Федералним министарством за науку, истраживања и уметност. Учесници ове конференције елаборирали су основне принципе Сцхлаинингшке декларације. На конференцији су учествовали водећи светски антрополози и генетичари, укључујући и тада (и још увиек) најкомпетентнијег Луиђија Луку Кавали-Сфорцу (Луиги Луца Цавалли-Сфорза, 1922.)[6] [7].
Декларативни сегмент текста презентира резултате два главна дела Конференције, који су фокусирали проблеме из области природних наука и интердисциплинарне аспекте главне теме Конференције. Оперативни сегмент садржи стратегије и акције против расизма, насиља и дискриминације. Сцхлаинингшка декларација је прилог Међународној години толеранције (1995.), која је утврђена на Генералној скупштини УН-а, када је УНЕСЦО официјелно и одређен за водећу организацију у овој проблематици.
- ^ Wade,Peter.2002 godina. Race,nature and culture .London:Pluto Press
- ^ Todorov,Cvetan.1994 godina.Mi i drugi.Beograd:Narodna biblioteka Srbije
- ^ Todorov,Cvetan.1994 godina.Mi i drugi.Beograd:Narodna biblioteka Srbije
- ^ Wade,Peter.2002 godina. Race,nature and culture .London:Pluto Press
- ^ Biasutti R. (1959 ): Le razze e i popoli della terra. 1. Razze, popoli e culture. 2. Europa, Asia. 3. Africa. 4. Oceania, America, indice generale (3. riv. e aggiornata). UTET, Torino.
- ^ en.wikipedia.org/wiki/Luigi_Luca_Cavalli-Sforza
- ^ it.wikipedia.org/wiki/Luigi_Luca_Cavalli-Sforza