Корисник:Vladimirepo/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Основна идеја је да је главни извор неефикасности претерана залиха и гомилање продуката производње. У УНВ филозофији то је изгубљена употреба капитала који је могао бити употребљен много продуктивније. Циљ је да се избаце све непотребне активности у произвођачкој линији. Процес се надзире изнутра па тако сваки радник има право изнети притужбе на производни процес и упозорити на грешке. Док се све не усклади, треба времена и стрпљења, али када се одлука почне враћати, процес боље функционише. Радник има право зауставити производњу ако сматра да нешто није у реду и да може боље.

Карактеристике производње "Управо на време"[уреди | уреди извор]

Основна идеја производње "Управо на време" је правовременско управљање и кретање робе. Циљ је елиминисање свега непотребног из производног процеса, идентификовање неефикасних делова производње и добијање што квалитетнијег производа. Неким произвођачима који су је правилно применили је уштедела милионе долара.

Историјат[уреди | уреди извор]

Сматра се да је ову технологију у производњи први пут применио Тајичи Оно. ЈИТ је настао у аутомобилској индустрији, тачније у Тоyоти[1]. Тајичи Оно и Шигео Шинго су развили програм који је назван „Тоyота произвођачки системи“. Касније је постао познат као Just-in-time технологија. Јапанци на понављање процеса гледају као на расипање, и труде се да постигну савршен квалитет. За њих је складиштење материјала нерационална употреба простора. Њихово начело у производњи је потпуно искоришћавање радне снаге и мотивисање радника. Осамдесетих година прошлог века овај концепт се пренео у САД а затим и у европске државе и од тада има широку примену.

Традиционалан и ЈИТ приступ производњи

Ова слика нам објашњава филозофију производње "Управо на време". Главни извор неефикасности је претерана залиха и гомилање продуката производње. У ЈИТ филозофији то је изгубљена употреба капитала који је могао бити употребљен много продуктивније. На слици лево - Традиционални приступ: Да би река текла држи се довољно висок ниво воде (залиха) како би прекрио проблеме. На слици десно - Примена ЈИТ-а: Вода тече глатко. Ниво воде се смањује све док се камење не претвори у шљунак тј. док се сви проблеми не реше и река тече глатко и при ниском нивоу воде.

Предности производње "Управо на време"[уреди | уреди извор]

Основне предности УНВ производње:

  • већи квалитет производа,
  • смањен отпад,
  • смањено време циклуса,
  • краће време подешавања,
  • сигурнији ток производње,
  • мање инвентара, сировина, радова у току и завршених радова,
  • смањени трошкови производње,
  • већа продуктивност,
  • веће учешће запослених,
  • и побољшани односи са добављачима.

Могући проблеми:

  • смањењем залиха није добијена очекивана финансијска добит,
  • повећање пропуштених пословних продајних уговора,
  • повећање заустављања производне линије услед недостатка потребних компонената,
  • повећање транспортних трошкова по јединици пошиљке,
  • пораст броја алармантних достава,
  • пораст трошкова за логистичко управљање,
  • повећање трошкова за софтверску инсталацију за снабдевања.

Концепција производње "Управо на време"[уреди | уреди извор]

Класична производна линија подразумева постојање залиха између произвођача и снабдевача. Снабдевач производи делове-склопове које по изласку са производне монтажне траке шаље у складиште. Технологија "Управо на време" подразумева континуално снабдевање потребних делова-склопова од снабдевача до произвођача без постојања залиха. Залихе се елиминишу. То значи да постоји тачно детерминисана појава технолошког елемента и снабдевач са своје производне траке склопове прослеђује директно на производну траку произвођача. Захтеви за технолошким елементима су тачно дефинисани и производња тече по појави захтева.

Индустријски елементи потребни за реализацију ЈИТ технологије[уреди | уреди извор]

ЈИТ технологија подразумева потпуно аутоматизовану производњу, јак и поуздан информациони софтверски систем и висок ниво поузданости свих елемената који учествују у реализацији Јуст-ин-тиме технологије. Аутоматизована производња подразумева роботизована механизациона индустријска средства:

  • Конвејери – специјализовани, разних захватних могућности у зависности од потребе тј. материјала који се преноси у индустријском постројењу. Осим тога што обезбеђују континуалан рад, потребно је обезбедити и лаку манипулацију (стављање и скидање са средства) делова који се преносе,
  • Тракасти транспортери,
  • Аутоматски вођена возила АГВ,
  • Информациони системи - ЕДИ (Electronic Data Interchange) потпуно контролисан проток информација високе сигурности, који пружа могућност праћења сваког нарученог технолошког елемента,
  • Идентификациони системи - бар код, и
  • виљушкари.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ohno, T. 1978. Toyota Production System—Beyond Management of Large-Scale Production. Tokyo: Diamond Publishing (in Japanese).