Пређи на садржај

Господар прстенова: Повратак краља

С Википедије, слободне енциклопедије
За роман Џ. Р. Р. Толкина, погледајте страницу Повратак краља.
Господар прстенова: Повратак краља
Српски DVD омот
Изворни насловThe Lord of the Rings: The Return of the King
РежијаПитер Џексон
СценариоФрен Волш
Филипа Бојенс
Питер Џексон
ПродуцентБари М. Озборн
Френ Волш
Питер Џексон
Темељи се наПовратак краља
(Џ. Р. Р. Толкин)
Главне улогеЕлајџа Вуд
Ијан Макелен
Лив Тајлер
Виго Мортенсен
Шон Астин
Кејт Бланчет
Џон Рис-Дејвис
Бернард Хил
Били Бојд
Доминик Монахан
Орландо Блум
Хјуго Вивинг
Миранда Ото
Дејвид Венам
Карл Ербан
Џон Нобл
Енди Серкис
Ијан Холм
Шон Бин
МузикаХауард Шор
Директор
фотографије		Ендру Лесни
МонтажаЏејми Селкирк
Продуцентска
кућа		WingNut Films[1]
New Line Cinema[1]
ДистрибутерNew Line Cinema[1]
Година2003.
ТрајањеБиоскопска верзија:
201 минута[2]
Продужена верзија:
252 минута[3]
ЗемљаНови Зеланд
САД
Језикенглески
Буџет94 милиона долара[4][5]
Зарада1,138 милијарди долара[4]
Претходни
Веб-сајтwww.warnerbros.com/movies/lord-rings-return-king/
IMDb веза

Господар прстенова: Повратак краља (енгл. The Lord of the Rings: The Return of the King) је епски фантастично-авантуристички филм из 2003. године, режисера Питера Џексона, који је и написао сценарио заједно са Френ Волш и Филипом Бојенс на основу књиге Повратак краља, трећег тома романа Господар прстенова енглеског писца Џ. Р. Р. Толкина. Наставак је филма Господар прстенова: Две куле (2002) и трећи део трилогије Господар прстенова. Главне улоге у филму тумаче Елајџа Вуд, Ијан Макелен, Лив Тајлер, Виго Мортенсен, Шон Астин, Кејт Бланчет, Џон Рис-Дејвис, Бернард Хил, Били Бојд, Доминик Монахан, Орландо Блум, Хјуго Вивинг, Миранда Ото, Дејвид Венам, Карл Ербан, Џон Нобл, Енди Серкис, Ијан Холм и Шон Бин.[6]

Настављајући се на радњу филма Две куле, Фродо и Сем прате Голума до Планине Усуда у земљи Мордор како би уништили Јединствени прстен, несвесни Голумових стварних намера, док Гандалф, Арагорн, Леголас, Гимли и остали удружују снаге против Саурона и његових легија.

Повратак краља је финансирао и дистрибуирао амерички студио New Line Cinema, али је у потпуности снимљен и монтиран у Џексоновом родном Новом Зеланду, као и претходна два дела трилогије. Премијерно је приказан 1. децембра 2003. године у Велингтону, док је у америчким биоскопима изашао 17. децембра, односно дан касније на Новом Зеланду. Филм је добио похвале и критичара и публике, који су га сматрали прекретницом у филмској уметности и жанру фантастике, као и задовољавајућим закључком трилогије. Посебно су похваљени визуелни ефекти, глума, акционе сцене, режија, сценарио, музичка партитура, дизајн костима, емоционална дубина, обим и прича. Зарадио је 1,1 милијарди долара широм света, што га је учинило најуспешнијим филмом из 2003. године, а у време изласка био је други филм са највећом зарадом свих времена (иза Титаника).[7]

Повратак краља се сматра једним од најбољих и најутицајнијих фантастичних филмова свих времена. Филм је добио бројне награде; на 76. додели Оскара, освојио је свих једанаест награда за које је био номинован: најбољи филм, најбољи редитељ, најбољи адаптирани сценарио, најбоља сценографија, најбоља костимографија, најбоља монтажа, најбоља шминка, најбоља оригинална музика, најбоља оригинална песма, најбољи микс звука и најбољи визуелни ефекти. Са освојених једанаест Оскара изједначио се са филмовима Титаник и Бен Хур. Освојио је и четири Златна глобуса.

Радња

[уреди | уреди извор]

Два хобита, Смеагол и Деагол су били на пецању, када је Деагол пронашао Јединствени прстен. Смеагола је опчинио прстен, па је убио Деагола због њега. Он се повлачи у Маглене планине, где прстен унакажава његово тело и ум, све док он не постане створење познато као Голум.

Вековима касније, током Рата за прстен, Гандалф води Арагорна, Леголаса, Гимлија и краља Теодена у Изенгард, где се они поново сусрећу са Веселим и Пипином. Гандалф преузима палантир побеђеног Сарумана. Пипин касније погледа у тај свевидећи камен, када га телепатски нападне Саурон. Из описа Пипинових визија, Гандалф претпоставља да ће Саурон напасти Минас Тирит, главни град земље Гондор. Он јаше тамо да упозори домостојитеља Гондора, Денетора, и одводи Пипина са собом.

Голум одводи Фрода Багинса и Сема Гемџија до Минас Моргула, где они гледају како Вештац-краљ, вођа девет Назгула, предводи своју војску оркова према Гондору. Хобити почињу да се пењу уз степенице урезане у стени, које ће их одвести до Мордора „тајним путем”, несвесни тога да Голум планира да их убије и узме им прстен. Вештац-краљ и његова војска нападају и освајају Озгилијат, форсирајући Фарамира и његове армије на повлачење према Минас Тириту.

Голум баца хобитску храну и за њен губитак окривљује Сема. Верујући да Сем жуди за прстеном, Фродо му говори да се врати кући, пре него што он и Голум наставе пут тунелом који води до Мордора. Голум наговара Фрода да уђе у јазбину огромног паука, Шелобе. Фродо једва успева да побегне и суочава се са Голумом, говорећи му да мора да уништи прстен, због добробити обојице. Голум напада Фрода, али пада у провалију. Фродо наставља свој пут, али Шелоба га проналази, парализује и уплеће га у мрежу. Међутим, Сем се враћа и рањава Шелобу, која се бежи одатле. Сем се скрива кад се орци појаве и односе Фрода са собом. Орци се сукобљавају око Фродове верижњаче од митрила, што дозвољава Сему да побегне са Фродом и њих двојица настављају свој пут.

Арагорн сазнаје од Елронда да Аруенина снага бледи зато што је она одлучила да остане у Средњој земљи, заснује породицу и добровољно постане смртна, након што је имала визију њеног сина са Арагорном. Аруена убеђује невољног Елронда да прихвати њен избор останка у Средњој земљи и да наоружа Арагорна са Андурилом, мачем кога су поново саставили ковачи у Ривендалу, на Елрондову наредбу од крхотина Изилдуровог мача, како би он повратио своје право стечено рођењем. Арагорн у међувремену одлучује да прибави појачање у виду војске мртвих. Прикључују му се Леголас и Гимли и њих тројица одлазе до Стаза мртвих и убеђују војску мртвих да им се придруже, уз заклетву да ће их ослободити од клетве коју је Изилдур бацио на њих.

Фарамир је смртно рањен након узалудног покушаја да поново заузме Озгилијат; верујући да је његов син мртав, Денетор пада у лудило. Гандалф је остављен да одбрани град против војске оркова, које предводи Готмог. Док Готмогова војска успева да пронађе улаз у град, Денетор покушава да убије себе и Фарамира на ломачи. Пипин обавештава Гандалфа о овоме и њих двојица успевају да спасу Фарамира, али запаљени Денетор пада у смрт са врха Минас Тирита, баш пре него што Јомер стигне са Рохиримима. Током ове битке, њих опкољава војска људи из Харада који јашу олифанте, док Вештац-краљ смртно рањава Теодена. Иако Теоденова нећака Јовајна успева да уништи Вешца-краља уз помоћ Веселог, Теоден подлеже својим ранама. Арагорн се прикључује бици са војском мртвих, који надјачавају Сауронове снаге и односе победу. Арагорн их потом ослобађа од клетве.

Арагорн одлучује да поведе војску до Црне капије као мамац, како би Фродо и Сем успели да дођу до Планине Усуда. Арагорнова војска навлачи на себе преостале Сауронове снаге и испражњава Мордор, што дозвољава Фроду и Сему да дођу до планине, али Голум их баш у том тренутку напада. Док стоји на литици изнад вулканске ватре, Фродо подлеже моћи прстена и говори да је његов, стављајући га на свој прст. Иако је Фродо постао невидљив, Голум успева да га пронађе, напада га и одгриза му прст како би повратио прстен. Фродо се сукобљава са њим и док се они боре око прстена, обојица падају са литице. Голум упада у ватру са прстеном и умире. Фродо се придржава за ивицу литице, а Сем га спасава док се прстен распада у лави. Док Фродо и Сем беже, Саурон је уништен заједно са својим снагама и Назгулима, а Мордор се распада.

Гандалф долеће са орловима да спасе хобите, који се буде у Минас Тириту и сусрећу се са остатком Дружине. Арагорн је крунисан за краља Гондора и узима Аруену за своју краљицу. Хобити се враћају кући у Округ, где се Сем жени са Рози Памуклијом. Неколико година касније Фродо напушта Средњу земљу и одлази у Бесмртне земље са својим ујаком Билбом, Гандалфом и вилењацима. Он оставља Сему Црвену књигу Западне Марке, која описује њихове авантуре. Сем се враћа у Округ, где га чекају Рози и њихова деца.

Улоге

[уреди | уреди извор]
  • Елајџа Вуд као Фродо Багинс: Млади хобит који наставља своју мисију да уништи Јединствени прстен, који га све више слаби и искушава.
  • Ијан Макелен као Гандалф Бели: Чаробњак који путује да помогне људима Гондора, делујући као војни заповедник током опсаде Минас Тирита.
  • Виго Мортенсен као Арагорн: Дунадаински шумар који коначно мора да прихвати своју судбину као краљ Гондора.
  • Шон Астин као Семвајз Гемџи: Познатији као Сем, Фродов одани баштован и сапутник.
  • Енди Серкис као Смеагол / Голум (глас/покрети): Изопачено створење налик на хобита које води Фрода и Сема у Мордор, док истовремено потајно жуди за прстеном. Прве сцене у филму приказују га у некадашњем животу као Смеагола, као и његово пропадање у Голума.
  • Били Бојд као Перегрин Тук: Познатији као Пипин, хобит који погледа у палантир и касније постаје штитоноша Гондора.
  • Доминик Монахан као Мерјадок Брендибак: Познатији као Весели, Фродов рођак који постаје штитоноша Рохана.
  • Џон Рис-Дејвис као Гимли: Патуљак ратник и сапутник Арагорна и Леголаса.
    • Рис-Дејвис такође позајмљује глас Дрвобрадом, вођи Ента.
  • Орландо Блум као Леголас: Вилењачки принц Мрке шуме и вешт стрелац који помаже Арагорну у његовој борби против Саурона.
  • Бернард Хил као Теоден: Краљ Рохана који, након победе код Хелмовог понора, припрема своју војску за битку на Пеленорским пољима.
  • Миранда Ото као Јовајна: Теоденова нећака жељна да се докаже у борби и заљубљена у Арагорна, који јој не узвраћа љубав. У проширеној верзији филма, она налази љубав са Фарамиром док обоје бораве у Кући исцељења.
  • Дејвид Венам као Фарамир: Син домостројитеља Гондора и заповедник гондорских извидника који бране Озгилијат, који узалуд тражи очеву љубав.
  • Карл Ербан као Јомер: Јовајнин брат, главни заповедник јахача роханских и наследник свог ујака на престолу.
  • Хјуго Вивинг као Елронд: Господар Ривендала који мора да убеди Арагорна да прихвати положај краља.
  • Лив Тајлер као Аруена: Елрондова ћерка и Арагорнова љубав, која се одриче бесмртности да би била са њим.
  • Кејт Бланчет као Галадријела: Вилењачка краљица Лотлоријена свесна да се време вилењака ближи крају.
  • Џон Нобл као Денетор: Искварени домостројитељ Гондора и отац Боромира и Фамира, кога туга због Боромирове смрти и очај због моћнијих снага Мордора доводе до лудила током опсаде Гондора.
  • Ијан Холм као Билбо Багинс: Фродов ујак који је нагло остарио након што се одрекао прстена.
  • Шон Бин као Боромир: Фрамиров старији брат и пали члан Дружине, који се у биоскопској верзији појављује у флешбеку своје смрти из Дружине прстена, а у проширеној верзији када га отац види у халуцинацији.
  • Мартон Чокаш као Келеборн Мудри: Вилењачки краљ Лотлоријена и Галадријелин муж.
  • Лоренс Макоаре као Вештац-краљ Ангмара: Господар Назгулâ, који предводи напад Мордора на Минас Тирит.
    • Макоаре такође глуми Готмога, заповедника оркова, коме је глас позајмио Крејг Паркер.[8]
  • Томас Робинс као Деагол: Смеаголов рођак кога овај убија када пронађе Јединствени прстен у реци у којој су заједно пецали.
  • Сара Маклеод као Рози Памуклија: Хобитска девојка којом се Сем жени на крају филма.

У проширеној верзији филма такође се појављују:

  • Кристофер Ли као Саруман Бели: Чаробњак, некадашњи вођа Реда Истара и Белог савета, који је сада заробљен од стране Дрвобрадог, све док га не убије његов сопствени слуга, Грима.[9]
  • Бред Дуриф као Грима Црвјезик: Саруманов подли слуга, кога убија Леголас након што овај убије свог господара.[9]
  • Брус Спенс као Уста Сауронова: Сауронов изасланик на Црној капији.

Камео улоге у филму имају Питер Џексон, Ричард Тејлор, Џино Асеведо, Рик Порас и Ендру Лесли на броду плаћеника, мада се сви осим Џексона појављују само у проширеној верзији. Џексон је такође послужио као дублер Семове руке у једној сцени борбе са Шелобом.[10] Ћерка Шона Астина глуми Семову и Розину старију ћерку Еланор у последњој сцени филма; у истој сцени, ћерка Саре Маклеод глуми њиховог млађег сина. Џексонова деца такође имају камео улоге као статисти у Гондору, док Кристијан Риверс глуми гондорског војника који чува светионик који Пипин пали, а касније се појављује рањен. Ројд Толкин се појављује као извидник у Озгилијату,[11] а у проширеној верзији Хауард Шор се појављује као војник који слави у Едорасу. Поред тога, четворица дизајнера игре The Lord of the Rings Strategy Battle Game појављују се као Рохирими у бици на Пеленорским пољима.[12] На крају филма, током одјавне шпице, сваки члан глумачке екипе добија нацртан портрет који се прелива у стварну фотографију уз његово име; ове скице направио је Алан Ли, по идеји Ијана Макелена.[13]

Продукција

[уреди | уреди извор]

Продукција филмске трилогије Господар прстенова била је прва у историји у којој су три одвојена филма написана и снимана истовремено (искључујући накнадна снимања). Питер Џексон је изјавио да му је Повратак краља био најлакши за снимање, јер садржи кулминацију целе приче.[14] Повратак краља је првобитно био замишљен као други од два планирана филма под студијом Miramax од јануара 1997. до августа 1998. године,[15] и у великој мери је задржао ту структуру — први филм је требало да се заврши битком код Хелмовог понора из Две куле.[16] Снимање је обављено у више јединица широм Новог Зеланда, од 11. октобра 1999. до 22. децембра 2000, а накнадна снимања трајала су шест недеља 2003. године, уочи премијере филма.

Сценографија

[уреди | уреди извор]
Сет Минас Тирита је направљен од делова сета Хелмовог понора, док су широки кадрови били минијатуре.

Средњу земљу Питера Џексона првенствено су обликовали Алан Ли и Џон Хау, који су раније илустровали издања Толкинових књига. Визуелни свет трилогије створила је компанија Weta Workshop, која је била задужен за оружје, оклопе, минијатуре, протетике и створења, док је уметнички одељак градио сетове. Радом компаније руководио је Ричард Тејлор, а планирање и изградњу водили су Грант Мејџор и Ден Хена.

Град Минас Тирит, који се кратко појављује у претходна два филма, у овом делу приказан је у потпуности, заједно са цивилизацијом Гондора. Огроман сет изграђена је у каменолому Драј Крик код Велингтона, уз поноћ делове сета Хелмовог понора. Капије тог сета постале су двери Минас Тирита, док је спољашњост Хорнбурга послужила као амбијент проширене сцене у којој се Гандалф суочава са Вешцем-краљем. Нова структура укључивала је капију високу 8 метара (у пробијеној и читавој верзији), са функционалним механизмом отварања и затварања и гравурама инспирисаним крстионицом Светог Јована у Фиренци. Четири нивоа улица украшена су хералдичким симболима сваке куће, инспирисаним италијанском Сијеном.[17]

Спољашњост Цитаделе снимана је у студију Stone Street уз помоћ „присилне перспективе”. Тамо се налазило осушено Бело дрво Гондора, направљено од полистирена и правих грана, инспирисано старим либанским маслинама. Ентеријер је сниман у троспратној напуштеној фабрици у Велингтону, чије су боје инспирисане Капелом Карла Великог у Ахену, са Денеторовим престолом исклесаним у камену и полистиренским статуама краљева из прошлости. Гондорски оклоп дизајниран је као еволуција нуменорејског стила из пролога првог филма, са поједностављеним мотивом морске птице. Инспирација је пронађена у италијанским и немачким оклопима из 16. века,[18] док су цивили носили сребрне и црне тонове које је осмислила Најла Диксон, настављајући естетику античког/средњовековног Медитерана.[19]

Минас Моргул, степениште и кулу Кирит Унгола, као и Шелобину јазбину, дизајнирао је Џон Хау. Пут ка Моргулу сниман је техником присилне перспективе уз минијатуру на плавој позадини. Хау је инспирацију за Моргул пронашао у личној успомени на вађење умњака — као што болест искривљује зуб, тако су орци искварили некадашњи гондорски град.[20] Кирит Унгол је првобитно следио Толкинов дизајн, али га је Ричард Тејлор оценио као „досадан”, па је добио више нагнутих углова.[21] Унутрашњи сет грађен је на више нивоа како би се кроз разне кадрове створио утисак већег простора.[17]

Трећи филм уводи у причу огромног паука Шелобу. Њен дизајн настао је 1999. године,[21] са телом инспирисаним пауком porrhothele antipodiana, а главом украшеном израслинама које су изабрала Џексонова деца међу бројним скулптурама. Сам Џексон је са великим ентузијазмом планирао ову сцену, иако се плашио паукова.[18] Шелобина јазбина била је инспирисана пешчаром и моделирана на постојећем сету пећина Изенгарда.[17]

Повратак краља такође приказује Мртве људе Данхароуa и зле Харадриме са југа Средње земље, који јашу огромне олифанте. Мртви људи су осмишљени са келтским изгледом, са симетричним линијама које одражавају њихово сабласно стање,[17] док је њихов подземни град инспирисан Петром у Јордану.[20] Харадрими су у почетку били замишљени под снажним афричким утицајем, али је Филипа Бојенс изразила бојазан да би то могло бити схваћено као увредљиво, па је њихов коначан дизајн заснован на култури Кирибата (са оклопима од бамбуса) и Астека (са много накита). Такође је направљен и модел мртвог олифанта.[18] Од мањих култура приказани су Корсари, са егзотичним, тамнопутим изгледом, и Сиве луке — вилењачке грађевине инспирисане сликама Џ. М. В. Тарнера.[21]

Главно снимање

[уреди | уреди извор]

Филм Повратак краља сниман је током 2000. године, мада је део материјала — сцена у којој Голум покушава да завади Фрода и Сема — снимљен већ 24. новембра 1999, када су поплаве у Квинстауну прекинуле рад на Дружини прстена.[10] Неки од најраније снимљених кадрова заправо су припадали последњим сценама трилогије. Сцене са Хобитоном снимљене су у јануару 2000. године заједно са раним сценама Дружине прстена: екстеријерне сцене снимане су на једној фарми код Матамате, а ентеријери у студију Stone Street у Велингтону,[22] где је снимана и сцена у Сивим лукама. Због изузетно емоционалног набоја ове сцене, глумачка екипа је била исцрпљена када су морали да је снимају чак три пута — најпре због грешке у Астиновом костиму, а затим и због негативa ван фокуса.[10] У истом периоду поново је снимана и унутрашњост Ривендала, током маја те године.

Битка на Црној капији снимана је у априлу[23] у пустари Рангипо, некадашњем минском пољу.[24][25] За статисте су ангажовани новозеландски војници, док су водичи пазили на неексплодиране мине. Потенцијални проблем представљали су и каскадери Доминика Монахана и Билија Бојда током сцене јуриша. Истовремено су Вуд, Астин и Серкис снимали сцене на планини Руапеху, које су представљале спољашњост Планине Усуда. Нарочито је изазовна била сцена у којој Сем подиже Фрода на леђа — за коју су потрошена два сата снимања са више камера.[10]

У јуну су снимане Стазе мртвих на више локација, укључујући формације Путангируа.[23] У јулу је екипа радила на сценама са Шелобом, док су у августу и септембру снимане сцене у Изенгарду. Монахан и Бојд су више пута понављали своју уводну сцену, наглашавајући реч „трава” док пуше лулу. Кристофер Ли је своју сцену снимао углавном сам, али су му се првог дана прикључили Макелен и Хил како би снимили неколико заједничких реплика.[10]

Екстеријери Едораса снимани су у октобру. Сцена јуриша Рохирима, у којој Теоден предводи напад на војску оркова, снимана је у месту Твајзел са 150 статиста на коњима. Битка на Пеленорским пољима користила је далеко више компјутерски генерисаних ефеката у односу на битку код Хелмовог понора из претходног филма. У овом периоду снимане су и сцене Фарамировог покушаја да поврати Озгилијат,[26] као и сцене у самом граду.[27] Пред крај продукције владала је изузетна ужурбаност — Џексон је надгледао рад чак десет различитих јединица дневно. Снимање је завршено на сетовима Минас Тирита, док су секундарне екипе истовремено снимале делове опсаде. Интересантно, прва сцена коју су глумци хобита икада снимили — када се крију од Назгула испод дрвета — огледала се у њиховој последњој снимљеној сцени: реакцији становника Минас Тирита, који им се клањају, снимљеној пред плавим екраном.[10]

Додатна снимања

[уреди | уреди извор]

Додатна снимања 2003. године одвијала су се на паркингу студија у Велингтону, где су коришћени делови старих сетова и плава платна како би се завршиле недовршене сцене. Дизајнерски тим радио је без прекида, 24 часа дневно, како би на време припремио одговарајуће декорације за сваки дан снимања.[17] Снимање је трајало два месеца и било је веома емотивно, јер су се глумци и екипа постепено опраштали након вишегодишњег рада. Повратак краља има најдужу листу поновних снимања у целој трилогији. Џексон је посебно пажљиво поново снимао сцену Арагорновог крунисања, која је првобитно урађена набрзину у једном дану под надзором редитеља друге јединице, Џефа Марфија, 21. децембра 2000. године. Џексон је поново снимао и сцене на и око Планине Усуда,[10] као и Теоденову смрт, одмах након што је Бернард Хил требало да заврши свој рад на филму.[28]

Уведен је и нови лик — Готмог. То је био значајан нови дизајнерски додатак, пошто је Џексон, гледајући прве монтажне верзије, сматрао да су мордорски орци „патетични” у поређењу са Урук-хаима из другог филма. Зато је Weta Workshop створио гротескне нове „убер-орке” како би публика имала нове антагонисте на које ће се фокусирати. Кристијан Риверс редизајнирао је Вешца-краља Ангмара; све његове сцене су поново снимљене, јер су гледаоци који нису читали књиге били збуњени око тога да ли је Саурон лично присутан на бојном пољу.[18]

Због одличног пријема код публике, Орландо Блум је добио нову сцену у којој Леголас убија олифанта,[29] а композитор Хауард Шор појавио се у краткој камео улози током пијанке у Едорасу.[30] Последње сцене које су снимљене биле су Арагорново бекство из лавине лобања и Фродо који завршава своју књигу. Глумци су као успомену добили предмете повезане са својим ликовима, мада је Џон Рис-Дејвис спалио свој последњи Гимлијев протетички костим. Вигo Мортенсен се, у свом стилу, опростио од каскадера благим ударцем главом.[10] Снимања су званично завршена 27. јуна 2003. године.[29]

Након тога снимљени су још неки кадрови за сцене битке на Пеленорским пољима и реакција Голума (Енди Серкис) у тренутку када схвата да Фродо заиста намерава да уништи прстен, која је снимљена у самом дому Питера Џексона.[31] За проширено DVD издање, у марту 2004. године Џексон је додао неколико снимака лобања које се котрљају током лавине; то је био последњи кадар икада снимљен за трилогију. Џексон је духовито приметио да је то вероватно први пут у историји филма да је неки редитељ снимао додатне сцене након што је филм већ освојио Оскара.[32]

Монтажа

[уреди | уреди извор]

Постпродукција је почела у новембру 2002. године, када је завршена прва монтажна верзија филма у трајању од 4½ сата, коју је Ени Колинс састављала током 2001. и 2002. године из свакодневних снимака од по 4 сата. На пример, сцена у којој Теоден предводи јуриш снимана је у трајању од 150 минута, а у финалној верзији филма траје свега 90 секунди.[33] Џексон се поново удружио са дугогодишњим сарадником Џејмијем Селкирком како би уредио коначну верзију филма. Као и код Две куле, морали су да се изборе са више паралелних прича, а Џексон је пажљиво радио на свакој појединачно пре него што би одлучио где да их укрсти у монтажи. Провели су три недеље радећи на последњих 45 минута филма,[31] како би постигли одговарајућу динамику укрштања сцена и избацили одређене делове, као што су појава Уста Сауронових и судбине ликова попут Леголаса, Гимлија, Јовајне и Фарамира.[34]

Филм је наследио неке сцене које су првобитно биле планиране за други део, укључујући поновно ковање Нарсила, Голумову прошлост и Саруманов крај. Међутим, сцена са Саруманом представљала је структурни проблем: убијање главног негативца другог филма у тренутку када је Саурон већ централни антагониста приче.[31] Упркос додатним снимањима и синхронизацији, сцена је на крају избачена из биоскопске верзије филма, што је изазвало контроверзе међу обожаваоцима и самим глумцем Кристофером Лијем, као и петицију за враћање те сцене.[35] Ипак, Ли је учествовао у снимању материјала за DVD издања и присуствовао је премијери у Копенхагену, иако је изјавио да никада није схватио разлог за избацивање те сцене и да је његов однос са Џексоном захладио.[36] Међутим, касније су се помирили када је Ли добио улогу у Џексоновој трилогији Хобит.

Џексон је у једном тренутку имао завршених само 5 од 10 филмских ролни, па је морао да заврши 3 ролне за само 3 недеље како би филм био готов на време. Коначно је завршен 12. новембра 2003. године.[37] Због изузетно напетог распореда, Џексон никада није имао прилику да погледа филм у целини све до премијере у Велингтону 1. децембра; према речима Елајџе Вуда, његова реакција након пројекције била је: „Да, добро је, баш добро.”[32]

Визуелни ефекти

[уреди | уреди извор]

Повратак краља садржи 1.489 кадрова са визуелним ефектима — скоро три пута више него први филм и готово двоструко више од другог. Као и у претходна два филма, Џим Рајгил био је супервизор за визуелне ефекте. Рад на ефектима почео је у новембру 2002. године, када су Алан Ли и Марк Луис комбиновали различите фотографије новозеландских предела како би дигитално створили Пеленорска поља. Џексон и Риверс су користили рачунаре за планирање огромне битке све до фебруара 2003, када су снимци представљени компанији Weta Digital. На њихово изненађење, број планираних снимака порастао је са 60 на 250, а број ликова са 50.000 на 200.000.[38] Ипак, наставили су са радом, убрзо испоручујући по 100 кадрова недељно, односно 20 дневно, а у последња два месеца пре рока често су радили до 2 ујутру.[37]

За потребе битке, снимљено је 450 покрета за дигиталне коње (иако су сцене смрти биле анимиране), а морали су да се изборе и са каснијим додацима, попут тролова који пробијају капије Минас Тирита и створења која вуку Гронд до двери,[18] као и да поново ураде снимак у коме Јомер обара два олифанта, што је првобитно трајало шест месеци, а сада је завршено за два дана. У сличном тону, скулптура Шелобине главе је скенирана у Канади са десет пута већом прецизношћу него што је Weta раније могла да постигне.[38]

Као и у претходним филмовима, примењени су бројни дигитални прелази између глумаца и њихових дигиталних двојника. Овога пута, један од њих је био кад Сем пада са Шелобом — прелаз се дешава у тренутку када Астин удара о тло. Напад Леголаса на олифанта захтевао је више узастопних прелаза, а Голумове сцене у којима поново стиче Јединствени прстен и пада у лаву биле су потпуно анимиране.[38] За ту сцену, као и за експлозију Планине Усуда и бекство Фрода и Сема из вулкана, ангажована је компанија Next Limit Technologies, која је помоћу свог софтвера RealFlow симулирала лаву. Краљ Мртвих снимљен је са глумцем у протетици, али му се глава повремено дигитално мењала у лобањасту верзију, у зависности од расположења лика. Уста Сауронова имала су дигитално увећана уста за 200%, ради узнемирујућег ефекта.[17]

Повратак краља садржи и бројне практичне ефекте. У сцени Денеторове ломаче, када домостројитељ Гондора избацује Пипина из гробнице, Џон Нобл је бацио дублера по имену Фон на већ простртог Билија Бојда, који је одмах подигао главу према камери да би илузија била уверљива. Неколико запаљених бакљи такође је одбијено од стаклене плоче директно у објектив како би се створио ефекат када Гандалфов коњ Сенко удара Денетора и обара га на ломачу. Због Џексонове жеље за потпуном верношћу свом фантастичном свету, изграђено је на десетине макета, укључујући минијатуру Минас Тирита у размери 1:72, која је била висока 7 метара и широка 6,5 метара. Биле су потребне и делимичне макете у размери 1:14, а проширена верзија филма садржи сцену рушења Града мртвих са чак 80.000 малих лобања, што је укупно чинило један кубни метар материјала.[20] Тим за минијатуре завршио је рад у новембру снимањем Црне капије, после 1.000 дана снимања, док је последњи дигитални кадар, онај уништења прстена, завршен 25. новембра.[37]

Звучни ефекти

[уреди | уреди извор]

Одељење за звук провело је први део године трагајући за одговарајућим ефектима. За Шелобин врисак коришћен је звук тасманијског ђавола, што је касније послужило као инспирација аниматорима студија Weta, док је звук олифанта настао спајањем почетка и краја рике лава. Људски крици и рика магарца укомбиновани су у сцену Сауроновог пада, а ломљење стакла коришћено је за ефекте урушавања. За звукове размене пројектила током опсаде Минас Тирита, грађевински радници су испуштали праве камене блокове од по 2 тоне, које је претходно подизао грађевински кран. Миксовање звука почело је у новом студију 15. августа, иако су недовршени грађевински радови повремено отежавали посао.[39] Тим за миксовање завршио је посао 15. новембра, након три месеца непрекидног рада.[37]

Музика

[уреди | уреди извор]

Музику за филм, као и за остатак трилогије, компоновао је Хауард Шор. Он је погледао монтажну верзију филма,[30] и морао је да пише по седам минута музике дневно како би испунио рокове.[37] Музичка партитура Повратка краља у потпуности представља тему Гондора, која се први пут се појавила током Боромировог говора на Елрондовом Савету у Ривендалу у Дружини прстена и у сценама у Озгилијату у проширеном издању Две куле. Шор је искористио тему Гондора и са новом узлазном кодом (која се појављује само у овом филму) у музици за трејлер филма.

Музику изводе Лондонски филхармонијски оркестар, хор London Voices, хор школе London Oratory School Schola, као и више солиста. Ово је најобимнија партитура у целој трилогији: покрива практично цео филм, не рачунајући додатну музику написану за трејлер и разне алтернативне верзије објављене за јавност. Уједно, користи и највећи број извођача у серијалу: поједини делови захтевали су два комплета тимпана, осам труба[40] (а вероватно и проширене секције рогова, тромбона и туба), 85 певача у мешовитом хору[41] уз додатне мушке и женске секције, више од 50 дечака у дечјем хору, као и бројне инструменталне ансамбле који свирају келтске и источњачке инструменте попут ирске свирале и пан-фруле, на сцени и ван ње.[42] Један део музике захтевао је инструмент посебно изумљен и направљен за филм — виолину са четири пара жица уместо једне.[43]

Глумци Били Бојд, Виго Мортенсен и Лив Тајлер такође су допринели музици у филму. Бојд пева у сцени филма док Фарамир јуриша ка Озгилијату, Мортенсен пева током крунисања, а у проширеном издању Тајлерова пева док Арагорн исцељује Јовајну. На оригиналном саундтреку појављују се и познати солисти: Рене Флеминг, Бен дел Маестро, Сисел Киркјебе и Џејмс Голвеј. Флемингова пева у сценама када Аруена има визију свог сина и када Голум поново стекне Јединствени прстен. Дел Маестро пева у тренуцима када Гандалф подиже свој штап како би осветлио пут гондорским војницима који беже из Озгилијата под нападом Назгула, као и када се орлови појављују код Црних капија. Голвеј свира флауту и свиралу док се Фродо и Сем пењу уз Планину Усуда и током њиховог повратка у Округ. Сисел изводи песму „Asea Aranion”, која је првобитно била намењена сцени у Кући исцељења. Завршна песма, „Into the West”, коју је компоновао Хауард Шор, а текст написала Френ Волш, изведена је од стране Ени Ленокс (некадашње чланице групе Eurythmics), која је и потписана као аутор. Песма је делимично инспирисана прераном смрћу младог новозеландског филмског ствараоца Камерона Данкана, пријатеља Питера Џексона, који је боловао од рака.[30]

Поређење са књигом

[уреди | уреди извор]

Као и у претходна два филма, многи догађаји, временски периоди и географске раздаљине су сажети или поједностављени. Већина главних догађаја из књига је задржана, мада су неки знатно измењени. Одређени догађаји и детаљи из филма не постоје у књигама.[44]

Филмска верзија Повратка краља садржи главне сцене из средине Толкинове Две куле, као што су напад Шелобе и подзаплет са палантиром, јер је Џексон прилагодио редослед догађаја тако да се уклопе у временску линију из додатака књиге, уместо у испреплетени редослед главног наратива.[34] Ипак, радња другог дела III књиге је или потпуно изостављена (поглавље „Пут за Изенгард”) или је приказана само у једној сцени (поглавље „Глас Саруманов”). Саруманово убиство од стране Гриме (приказано само у проширеном издању филма) премештено је током Гандалфове посету Изенгарду због изостављања поглавља „Чишћење Округа”.[45][34]

Подзаплет у којем се Елронд и Аруена препиру око њене судбине заснован је на додацима Господару прстенова, али је у филму знатно проширен, као и улога Елронда и Аруене у целој причи.[44]

У филму, огромна туга због Боромирове смрти довела је Денетора до очаја, и он је изгубио сваку наду у победу над Сауроном пре него што Гандалф стигне у Минас Тирит. Због тога у филму није приказано прикупљање војске Гондора. У књизи је Денетор већ наредио паљење светионика пре Гандалфовог доласка, док он то у филму одбија, а сцена у којој Пипин тајно пали светионике измишљена је за филм. Филм само наговештава да Денетор користи палантир, који га доводи до лудила, док је у књизи то јасно речено. Верзија сцене са ломачом у филму укључује Гандалфовог коња Сенка и знатно је насилнија од оне у књизи. Свестан велике удаљености између Рат Динена и предњег бастиона, Џексон је додао да Денетор, осим што гори на ломачи, скаче са Цитаделе — што је била једна од првих промена у сценарију.[46]

Сцена окупљања војске Рохана, као и подзаплет у којем примитивни Друедaини помажу Рохиримима на путу ка опкољеном Гондору, потпуно су изостављени из филма. Црвена стрела коју изасланик из Гондора доноси као позив у помоћ такође недостаје. У књизи, читаоцу је непознато да је Јовајна на бојном пољу све док не скине шлем, али је у филму публика тога свесна, јер је било тешко прикрити идентитет глумице Миранде Ото током дугих сцена битке.[28] Када се чини да је свака нада изгубљена, Гандалф теши Пипина говорећи му о Бесмртним земљама, што је засновано на описном одломку из последњег поглавља књиге.[34]

Филм мења околности Теоденове смрти: његов опроштајни говор, у којем у књизи именује Јомера за новог краља, скраћен је и упућен Јовајни уместо Веселом, док ранија сцена у проширеном издању имплицира да је Јовајна следећа у наследном низу. Теоденов ратни поклич „У смрт!” пре почетног јуриша у филму у књизи изговара Јомер, када верује да су и Теоден и Јовајна погинули у борби са Вешцем-краљем.[34]

Проширено издање приказује скраћене верзије сцена из поглавља „Кућа исцељења”: надзорник, разговор о ателасу, комичан дијалог са траваром, жена Јорет и њена изрека о краљевским рукама које лече, као и препознавање Арагорна као краља — све то је изостављено. Романса која се у књизи развија између Јовајне и Фарамира током њиховог опоравка у Кући исцељења у филму је углавном исечена, вероватно да би се задржала пажња на односу Арагорна и Аруене; у проширеном издању само је накратко поменута, у сцени у којој се држе за руке.[34]

Голумов пад у лаву Планине Усуда измењен је за потребе филма, пошто су сценаристи сматрали да би једноставно посртање и пад били антиклимактични. Првобитно је чак био планиран и већи одступ од књиге: Фродо би јуначки гурнуо Голума преко ивице да уништи њега и прстен, али је продукцијски тим схватио да би то изгледало као да Фродо убија Голума. Уместо тога, приказана је борба између њих двојице за прстен.[34]

Статуа Саурона из филмског серијала Господар прстенова.

Поред изостављања тих сцена из филма, у њему недостају и други велики напади Сауронових снага на различите крајеве Средње земље, који се у главном тексту Повратка краља помињу само укратко,[34] а проширени су у додацима: инвазија на Рохан од стране оркова из Морије, напади снага из Дол Гулдура на Лотлоријен и Шумско краљевство Трандуила, као и напад Источњака на Дол и Самотну планину — догађаји на које у књизи наговештава Леголас једним коментаром.[34]

Постоји више разлика у сцени битке на Црној капији: Весели у књизи није присутан, Пипин не убија трола као у роману (у филму то чини Арагорн), орлови се боре и побеђују неке од Назгула, а у проширеном издању филма Арагорн убија Уста Сауронова, што се не дешава у књизи.[34]

Иако филм траје још око 20 минута након врхунца — пада Барад-дура — многи каснији догађаји из књиге су изостављени или измењени. Арагорново крунисање се у филму дешава у облику велике церемоније у цитадели Минас Тирита, док је у књизи крунисан у свом шатору на Пеленорским пољима, пре него што је ушао у град. Потпуно су изостављени: логор на пољу Кормален; Арагорнове дужности у Минас Тириту; венчање Арагорна и Аруене; присуство Галадријеле и Келеборна на церемонијама и њихово касније путовање са дружином; Теоденова сахрана у Едорасу; цео повратак у Округ, са заустављањима у Ривендалу и Брију; Гандалфово помињање Тома Бомбадила; као и „Чишћење Округа”, које су сценаристи сматрали антиклимактичним.[34]

Филм такође изоставља епилоге ликова које Толкин описује у Прилогу А романа Повратак краља:

  • Семвајз Гемџи остаје у Округу када Гандалф и Фродо оду у Валинор. Он врши измене и додаје нове текстове у Црвену књигу Западне Марке. Један од тих додатака, под насловом „Биље Округа”, посвећен је хобитској трави за лулу. Сем додаје и различите песме у књигу. Убрзо потом служи седам узастопних седмогодишњих мандата као градоначелник Округа, током којих добија децу са Рози Памуклијом. Та деца узимају презиме „Гарднер”, у част очевог садње дрвета Малорна на месту дрвета које је било уништено током „Чишћења Округа”. Сем, као бивши носилац прстена, одлази у Валинор након Розине смрти. Пре поласка, предаје Црвену књигу својој ћерки Еланор.
  • Књиге такође проширују причу о Арагорновом животу након поновног уједињења краљевстава Гондора и Арнора, откривајући да Аруена прихвата смртни живот и убрзо након Арагорнове смрти и сама умире.
  • Весели и Пипин се такође враћају у Округ, али, за разлику од Сема и Фрода, не одлазе у Валинор. Весели наслеђује титулу свог оца „господар Бакленда” и, упркос свим опасностима које је преживео, задржава свој авантуристички дух. Прима многа дарова од Јомера и Јовајне, и помаже хобитима да сазнају више о земљама изван Округа кроз своје списе. Више пута се враћа у Ривендал. Он и Пипин касније заједно бораве у Рохану, пре него што се у својим последњим данима врате у Минас Тирит. Сахрањени су поред Арагорна у Белом граду.
  • Леголас и Гимли испуњавају обећања из књиге да ће један другом показати најзначајнија места након Рата за прстен: прво Гимли води Леголаса у пећине Агларонда, које одушевљавају Леголаса, а потом заједно лутају шумом Фангорн. Потом путују у Изенгард, где се опраштају од Дружине, пре него што се врате у своје завичаје. Гимли оснива колонију патуљака у Сјајним пећинама; Леголас доводи шумске вилењаке на југ и живи са њима у Итилијену, који поново процвета. Поново се састају како би помогли у обнови и унапређењу Минас Тирита. Након Арагорнове смрти, Леголас гради брод и одлази у Валинор, водећи са собом Гимлија.
  • На крају, након Рата за прстен и „Чишћења Округа” (али пре одласка у Валинор), Фродо служи као заменик градоначелника Округа. Рана од напада Вешца-краља код Брега ветрова почиње да га мучи сваке године на годишњицу убода, што га присиљава да се повуче са дужности.

Приказивање

[уреди | уреди извор]

Биоскопска дистрибуција

[уреди | уреди извор]

После две године пажње и похвала након изласка Дружине прстена, очекивања публике и критике за завршни део била су изузетно велика. Светска премијера одржана је 1. децембра 2003. у Велингтону, а присуствовали су јој редитељ и многе звезде филма. Процењује се да је више од 100.000 људи изашло на улице — више од четвртине становништва града.[47] Филм је у америчким биоскопима објављен 17. децембра 2003, односно дан касније на Новом Зеланду.

Кућна издања

[уреди | уреди извор]

Биоскопска верзија филма објављена је на VHS и DVD форматима 25. маја 2004. године, у издању компаније New Line Home Entertainment.[48] DVD је био у облику сета са два диска, са додатним материјалом на другом диску. Док су биоскопске DVD верзије претходна два филма излазиле осам месеци након биоскопске премијере, издање Повратка краља било је завршено за само пет, јер није требало да се промовише наставак (претходни филмови су чекали снимке својих наставaка ради десетоминутног најавног прегледа). Ипак, сет је садржао седмоминутни трејлер целе трилогије.

Повратак краља је пратио пример својих претходника објављивањем проширене верзије (252 минута), 14. децембра 2004. године у Уједињеном Краљевству и САД, са новим сценама, додатим специјалним ефектима и музиком, као и четири коментара и шест сати допунског материјала.[49] Последњих 11 минута садржи списак чланова званичног фан-клуба који су платили трогодишње чланство.[50][51] Као и код Дружине прстене и Две куле, проширено издање било је доступно и на DVD и VHS форматима.

Објављено је и колекционарско издање, које је садржало проширени сет, плус скулптуру Минас Тирита и бонус документарац о музици филма од 50 минута, Howard Shore: Creating The Lord of the Rings Symphony – A Composer’s Journey Through Middle-earth. DVD је такође имао DTS-ES саундтрек, као и два хумористична „ускршња јајета” — у једном Доминик Монахан глуми немачког новинара у интервјуу са Елајџом Вудом, а у другом Винс Вон и Бен Стилер покушавају да убеде Џексона да сними наставак. Ови клипови били су доступни преко иконице прстена на последњој страници менија на оба диска. У августу 2006. године објављено је лимитирано издање Повратка краља. Ово издање садржало је два диска — први је двострани DVD који је укључивао и биоскопску и проширену верзију филма, док је други био бонус диск са новом документарном емисијом „иза кулиса”.

Биоскопска Blu-ray верзија објављена је у Сједињеним Америчким Државама 6. априла 2010, али само као део комплетног издања трилогије.[52] Појединачни Blu-ray диск Повратка краља изашао је 14. септембра 2010, са истим додатним материјалом као и комплет трилогије, осим што није садржао дигиталну копију филма.[53] Проширена верзија на Blu-ray-у изашла је у САД у јуну 2011. године, са укупним трајањем од 263 минута.[54] Повратак краља је коначно објављен на Ultra HD Blu-ray форматима 30. новембра 2020. године у Уједињеном Краљевству и 1. децембра 2020. у Сједињеним Државама, заједно са осталим филмовима трилогије, укључујући и биоскопске и проширене верзије свих филмова.[55]

Пријем

[уреди | уреди извор]

Зарада

[уреди | уреди извор]

Филм Повратак краља зарадио је 377 милиона долара у Сједињеним Државама и Канади и 741,9 милиона долара у осталим земљама, што чини укупну зараду од 1,118 милијарди долара током оригиналне дистрибуције.[56] Током викенда од 20. до 22. фебруара 2004, филм је прешао границу од милијарду долара,[57] тиме поставши тек други филм коме је то успело, након Титаника 1998. године. Повратак краља је филм са највећом зарадом 2003. године,[58] други филм по заради 2000-их (иза Аватара), најуспешнији у трилогији Господар прстенова и најуспешнији филм који је објавио студио New Line Cinema.[59] Држао је рекорд као филм са највећом зарадом компаније Time Warner осам година, све док га није надмашио филм Хари Потер и реликвије Смрти: Други део 2011. године.[60] Box Office Mojo процењује да је филм продао преко 61 милион карата у САД током прве биоскопске дистрибуције.[61]

У САД и Канади, Повратак краља је најуспешнији филм из 2003. године,[62] као и најуспешнији филм у трилогији Господар прстенова.[59] Поставио је рекорд за филм који је изашао у среду са зарадом од 34 милиона долара.[63] Овај рекорд је надмашио Спајдермен 2 2004. године.[64][65] Такође, оборио је рекорд за најуспешнији филм који је изашао у децембру, држећи рекорд скоро једну деценију пре него што га је надмашио филм Хобит: Неочекивано путовање 2012. године.[66] Филм је емитован дан раније у виду поноћне пројекције, зарадивши око 8 милиона долара, што је скоро двоструко више од првог дана Дружине прстена (18,2 милиона долара) и значајно више од Две куле (26,1 милион долара). Део зараде потекао је од Trilogy Tuesday догађаја, када су проширене верзије претходна два филма приказане 16. децембра пре прве поноћне пројекције. Две године Повратак краља је држао рекорд за највећу зараду поноћних пројекција, све док га 2005. није надмашио филм Ратови звезда: Епизода III — Освета сита.[67] Филм је зарадио 72,6 милиона долара током премијерног викенда, што га је учинило га другим најуспешнијим премијерним викендом за студио New Line Cinema, иза филма Остин Пауерс 3.[68] Такође, био је то трећи најуспешнији премијерни викенд те године, након оних који су остварили филмови Матрикс 2 и Икс-мен 2.[69] Са укупном зарадом од 125,1 милион долара, филм је имао највеће петодневно отварање за филм који је изашао у среду свих времена, надмашивши претходни рекорд филма Ратови звезда: Епизода I — Фантомска претња.[70] Следеће године, овај рекорд је оборио Шрек 2.[71] Премијерни викенд од петка до недеље био је рекордно висок за месец децембар (касније га је надмашио филм Ја сам легенда).[72] Филм је такође поставио рекорде по дану за Божић (25. децембар) и Нову годину (оба рекорда је касније оборио филм Упознајте Фокерове).[73][74]

Изван САД и Канаде, Повратак краља је такође филм са највећом зарадом 2003. године[75] и најуспешнији филм серијала.[59] Током првог дана (среда, 17. децембар 2003), филм је зарадио 23,5 милиона долара у 19 земаља и поставио рекорд за премијерни викенд изван САД и Канаде са 125,9 милиона долара током петодневног викенда.[63] Укупна зарадa порасла је на 250,1 милион долара, чинећи га најуспешнијим светским премијерним викендом у том тренутку, надмашивши Матрикс 3.[69] Поставио је рекорде првог дана у 13 земаља, укључујући Уједињено Краљевство, Немачку, Аустрију, Белгију, Холандију, Шпанију, Грчку, Швајцарску, земље Скандинавије, Мексико, Чиле и Порторико.[63][69] Рекорде за премијерни викенд поставио је у Уједињеном Краљевству (26,5 милиона долара за пет дана), Немачкој, Шпанији, Шведској, Данској и Швајцарској. У Сингапуру је надмашио филм У потрази за Немом, поставши најуспешнији филм у тој земљи.[76] На Новом Зеланду, где је филм сниман, постављени су рекорди за први дан, премијерни викенд, један дан, петак, суботу и недељу са 1,7 милиона долара у четири дана.[69]

Значајно повећање почетних прихода навело је оптимистичне студијске руководиоце да предвиде да ће Повратак краља надмашити Две куле по укупној заради. Пошто се то испоставило као тачно, ово је била прва блокбастер трилогија у којој је сваки следећи филм зарадио више од претходног. Повратак краља је помогао Господару прстенова да постане најуспешнија филмска трилогија свих времена са преко 2,9 милијарди долара, надмашивши друге значајне серијале као што је оригинална трилогија Ратова звезда.[77]

Након поновних издања, филм је зарадио 381,9 милиона долара у САД и Канади и 756,3 милиона долара у остатку света, што чини укупну зараду од 1,138 милијарди долара.[4]

Ове цифре не укључују приход од DVD продаје, телевизијских права и слично. Процењује се да су приходи од небиоскопских извора и тематске робе били најмање једнаки биоскопској заради за сва три филма.[78] У том случају, укупна зарада трилогије би износила око 6 милијарди долара након улагања од 300 милиона долара (426 милиона укључујући маркетинг).

Критике

[уреди | уреди извор]

На веб-сајту Rotten Tomatoes, филм има рејтинг одобравања од 94%, на основу 282 рецензије, са просечном оценом 8,7/10. Консензус критичара сајта гласи: „Визуелно задивљујући и емотивно снажан, Господар прстенова: Повратак краља је покретан и задовољавајући закључак велике трилогије.”[79] Metacritic, који користи пондерисани просек, дао је филму оцену 94 од 100, на основу 41 рецензије, што указује на „универзално одобравање”.[80] Публика коју је анкетирао CinemaScore дала је филму ретку просечну оцену „A+” на скали од A+ до F,[81] највишу оцену у трилогији.

Алан Морисон из часописа Empire дао је филму пет звездица, описујући га као „одјекујући врхунац прекретнице у историји кинематографије” и похвалио како је Питер Џексон „одржао замах серијала кроз традиционално 'тежак' средњи део и 'слабо' финале, испоручујући врхунац приче који је уреднији и емотивнији него што је Толкин успео на страницама књига”. Морисон је такође навео да обожаваоци филмова „који су прошли са овим јунацима на дуго путовање заслужују емотивну награду као и врхунску акцију, и биће заиста дирнути кад крене одјавна шпица”.[82] Елвис Мичел је за The New York Times похвалио глуму, рад техничке екипе и Џексонову режију, описујући Повратак краља као „прецизну и импресивну визију коју је створио редитељ који није био ограничен превеликом употребом компјутерских ефеката”.[83] Роџер Иберт из новина Chicago Sun-Times дао је филму три и по звездице од четири, рекавши да је „такво крунисање, таква визионарска употреба свих алата специјалних ефеката, тако чист спектакл, да га могу уживати чак и они који нису погледали прва два филма”. О целој трилогији, Иберт је рекао да је цени „више као целину него по деловима”, и да Повратак краља потврђује Господара прстенова као „дело храбре амбиције у времену кинематографске плахости”.[84] Џејмс Кристофер је за The Times похвалио филм као „све што би обожавалац Господара прстенова могао пожелети и још више” и описао серијал као „најбољу филмску трилогију свих времена, са неким од најневероватнијих акционих сцена које су забележене на филму”.[85] Нев Пирс је за BBC дао филму пет од пет звездица, сматрајући га најбољим делом трилогије, јер комбинује „'ух' фактор Дружине са енергичном акцијом Кула”. Описао је филм као „Величанствен, дирљив и огроман” и као „задивљујућу причу”.[86] Филип Френч из новина The Observer похвалио је наративну снагу, борбене сцене, језик и визуелни стил филма, повезујући их са „вртложним бојним сликама Албрехта Алтдорфера” и „елегичним поморским сликама Клода Лорена инспирисаним класичним песницима”. Френч је о целој трилогији написао: „Џексонов Господар прстенова је заиста врло велико достигнуће, покретно, свеобухватно и, за многе, чак инспиративно. Оправдава деградирани кинематографски појам епа.”[87]

Лиза Шварцбаум је у часопису Entertainment Weekly дала филму оцену „A”, пишући: „Закључак мајсторског дела Питера Џексона је страствен и образован, детаљан и обиман, а осмишљен са ризичним осећајем старомодне филмске магије у свом најдрагоценијем облику... као што је чинио током целог серијала, редитељ темпира сцене акције, интимности и панорамске географске грандиозности... са контролом супериорног кореографа”. Она је такође о целом серијалу рекла: „Не могу да се сетим друге филмске трилогије која завршава у таквом сјају, или другог монументалног дела континуираног приповедања које напредује са толико креативности и ревности.”[88] Ричард Корлис из часописа Time именовао је Повратак краља као најбољи филм године[89] и описао целу трилогију као „филмски догађај миленијума”.[90] Џо Моргенстерн из новина The Wall Street Journal написао је: „Никада филмски стваралац није тежио више, или постигао више. Трећи и последњи део епског филма заснованог на књижевном класику Џ. Р. Р. Толкина нагло преиспитује сам појам великог филмског дела.”[91] Питер Бредшо, који је био мање ентузијастичан према прва два дела трилогије,[92][93] дао је Повратку краља четири од пет звездица у рецензији за The Guardian, коментаришући: „Започео сам серијал као атеиста, а завршио као агностик.” Такође је написао: „Технички, заиста је супериран” и додао: „Сатима након гледања филма, могу затворити очи и видети те невероватне борбене сцене како пулсирају и трепере у мом мозгу... Можда ће се једног дана Куросавине борбене сцене описивати као прото-џексоновске.”[94]

Неколико критичара имало је негативно мишљење. Том Черити је у часопису Time Out приметио: „Неки наративни токови су грубо скраћени; други не развијају елементе који су већ били добро успостављени. С обзиром на неуобичајено дугачко трајање, тешко је избегнути осећај да смо већ овде били и то радили.”[95] Џонатан Ромни у новинама The Independent приметио је: „Постоји нешто непријатно у свим овим храбрим, углавном лепим Европљанима који храбро одбијају безимену, безбројну хорду са друге стране света, легије тамнопутих sans-culottes са племенским бубњевима... Поред овога, има доста разлога за естетску критичност: самозадовољна озбиљност филма, његово претерано инсистирање... Нема празнина, нема простора за размишљање, нема правог подстицаја за машту гледаоца. Филм не зна када да стане, са више својих кода и финалним смрћу у блаженству.”[96] Антонија Квирк у новинама Evening Standard оценила је: „Арагорн, кога игра Виго Мортенсен, добар је краљ из наслова, и иако глумац изгледа импресивно у круни и огртачу, нема ни половину достојанства Шона Бина у улози Боромира у првом филму. Редитељ Питер Џексон је скоро деификован за свој рад на овом циклусу филмова, али иза камере нема много личности, само непрописаног ентузијазма.”[97]

Најчешћа критика Повратак краља било је трајање филма, нарочито епилога; чак и веома похвалне рецензије коментарисале су његову дужину. Џоел Сигел из емисије Good Morning America изјавио је у својој рецензији (којој је дао оцену „A”): „Да му није требало 45 минута да се заврши, за мене би био најбољи филм године. Будући да му је требало, овако је једно од великих достигнућа у историји филма.”[98]

У фебруару 2004, неколико месеци након изласка, филм је гласовима читалаца сврстан на осмо место Empire-ове листе „100 најбољих филмова свих времена”. Ово је приморало часопис да одустане од правила да филмови морају бити старији од годину дана да би били подобни за гласање.[99] Три године касније, магазин Total Film је именовао Повратак краља као трећи најбољи филм претходне деценије, иза Матрикса и Борилачког клуба.[100] У јулу 2025. године, филм је рангиран на 15. место The New York Times-ове листе „100 најбољих филмова 21. века”.[101]

Награде

[уреди | уреди извор]

Филм је освојио свих једанаест Оскара за које је био номинован: најбољи филм, најбољи редитељ, најбољи адаптирани сценарио, најбоља сценографија, најбоља костимографија, најбоља монтажа, најбоља шминка, најбоља оригинална музика, најбоља оригинална песма, најбољи микс звука и најбољи визуелни ефекти. По броју освојених Оскара изједначио се са филмовима Титаник и Бен Хур, док је са победом у свих једанаест категорија надмашио филмове Жижи и Последњи кинески цар, који су победили у свих девет категорија за које су били номиновани.[102][103] Ово је био први фантастични филм који је освојио Оскара за најбољи филм. Такође, током 14 година био је последњи филм који је освојио Оскара за најбољи филм а да није био изабран као један од десет најбољих филмова године од стране Националног одбора за рецензију филмова, све до Облика воде 2017. године.

Филм је освојио четири награде Златни глобус (укључујући оне за најбољи драмски филм и најбољег редитеља),[104][105][106] пет награда БАФТА, две MTV филмске награде, две награде Греми, девет награда Сатурн, награду Удружења њујоршких филмских критичара за најбољи филм, награду Небјула за најбољи сценарио и награду Хјуго за најбољу драмску презентацију, дуга форма. Најзначајније награде које је филм освојио дате су у табели.

Награда Категорија Номиновани Исход
Оскар Најбољи филм Бари М. Озборн, Питер Џексон и Френ Волш Освојено
Најбољи редитељ Питер Џексон Освојено
Најбољи адаптирани сценарио Френ Волш, Филипа Бојенс и Питер Џексон Освојено
Најбоља сценографија Грант Мејџор, Ден Хена и Алан Ли Освојено
Најбоља костимографија Најла Диксон и Ричард Тејлор Освојено
Најбоља монтажа Џејми Селкирк Освојено
Најбоља шминка Ричард Тејлор и Питер Кинг Освојено
Најбоља оригинална музика Хауард Шор Освојено
Најбоља оригинална песма Френ Волш, Хауард Шор и Ени Ленокс (песма: „Into the West”) Освојено
Најбољи микс звука Кристофер Бојс, Мајкл Семаник, Мајкл Хеџес и Хамонд Пик Освојено
Најбољи визуелни ефекти Џим Рајгил, Џо Летери, Рандал Вилијам Кук и Алекс Фјунке Освојено
Награде БАФТА Најбољи филм Бари М. Озборн, Френ Волш и Питер Џексон Освојено
Најбоља режија Питер Џексон Номинација
Најбољи споредни глумац Ијан Макелен Номинација
Најбољи адаптирани сценарио Френ Волш, Филипа Бојенс и Питер Џексон Освојено
Најбоља фотографија Ендру Лесни Освојено
Најбоља костимографија Најла Диксон и Ричард Тејлор Номинација
Најбоља монтажа Џејми Селкирк Номинација
Најбоља шминка Ричард Тејлор, Питер Кинг и Питер Овен Номинација
Најбоља оригинална музика Хауард Шор Номинација
Најбоља сценографија Грант Мејџор Номинација
Најбољи звук Итан ван дер Рин, Мајк Хопкинс, Дејвид Фармер, Кристофер Бојс, Мајкл Хеџес, Мајкл Семаник и Хамонд Пик Номинација
Најбољи визуелни ефекти Џо Летери, Џим Рајгил, Рандал Вилијам Кук и Алекс Фјунке Освојено
Награде Златни глобус Најбољи филм – драма Господар прстенова: Повратак краља Освојено
Најбољи редитељ Питер Џексон Освојено
Најбоља оригинална музика Хауард Шор Освојено
Најбоља оригинална песма Ени Ленокс, Френ Волш и Хауард Шор (песма: „Into the West”) Освојено
Награде Сатурн Најбољи фантастични филм Господар прстенова: Повратак краља Освојено
Најбољи редитељ Питер Џексон Освојено
Најбољи глумац Елајџа Вуд Освојено
Најбољи глумац Виго Мортенсен Номинација
Најбољи споредни глумац Енди Серкис Номинација
Најбољи споредни глумац Ијан Макелен Номинација
Најбољи споредни глумац Шон Астин Освојено
Најбоља споредна глумица Миранда Ото Номинација
Најбољи сценарио Френ Волш, Филипа Бојенс и Питер Џексон Освојено
Најбоља костимографија Најла Диксон и Ричард Тејлор Номинација
Најбоља шминка Ричард Тејлор и Питер Кинг Освојено
Најбоља музика Хауард Шор Освојено
Најбољи специјални ефекти Џим Рајгил, Џо Летери, Рандал Вилијам Кук и Алекс Фјунке Освојено

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „The Lord of the Rings: The Return of the King”. AFI Catalog of Feature Films. Архивирано из оригинала 12. 5. 2019. г. Приступљено 28. 12. 2018. 
  2. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE RETURN OF THE KING”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала 22. 3. 2018. г. Приступљено 2. 5. 2019. 
  3. ^ „The Lord Of The Rings – The Return Of The King [Extended version]”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала 21. 3. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2019. 
  4. ^ а б в „The Lord of the Rings: The Return of the King (2003)”. Box Office Mojo. IMDb. Архивирано из оригинала 17. 5. 2020. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  5. ^ „The Lord of the Rings: The Return of the King (2003)”. The Numbers. Nash Information Services, LLC. Приступљено 1. 7. 2025. 
  6. ^ „With Tolkien's Help, a Holiday Record for Films”. The New York Times. Associated Press. 29. 12. 2003. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 7. 9. 2008. 
  7. ^ „All Time Worldwide Box Office”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 5. 6. 2004. г. 
  8. ^ „Craig Parker interview by SF-Radio”. Craig Parker.net. Архивирано из оригинала 14. 8. 2006. г. Приступљено 6. 11. 2006. 
  9. ^ а б McCarrick, Michael (25. 2. 2021). „Lord of the Rings: Why Saruman Doesn't Appear in Return of the King's Theatrical Cut”. CBR. Архивирано из оригинала 27. 7. 2021. г. Приступљено 27. 7. 2021. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж Cameras in Middle-earth: Filming the Return of the King (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  11. ^ Dowling, Stephen (17. 12. 2003). „Tolkien relative's kingly role”. BBC News online. Архивирано из оригинала 10. 5. 2007. г. Приступљено 20. 10. 2006. 
  12. ^ „Perry Miniatures”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2007. г. Приступљено 18. 6. 2007. 
  13. ^ Ian McKellen (2004). Cast Commentary (DVD). New Line Cinema.  Звучни запис
  14. ^ Lee, Alana. „Peter Jackson on The Return of the King”. BBC Films. Архивирано из оригинала 4. 3. 2007. г. Приступљено 20. 10. 2006. 
  15. ^ Watkin, Tim (12. 8. 2001). „The 'Rings' movies, a potted history”. New Zealand Herald. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2006. 
  16. ^ „20 Questions with Peter Jackson”. Peter Jackson online transcript from Ain't It Cool News. Архивирано из оригинала 5. 2. 2008. г. Приступљено 24. 10. 2006. 
  17. ^ а б в г д ђ Designing and Building Middle-earth (Special Extended Edition documentary) (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  18. ^ а б в г д Weta Workshop (Special Extended Edition documentary) (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  19. ^ Ngila Dickson (2004). Costume Design (Special Extended Edition documentary) (DVD). New Line Cinema.  Звучни запис
  20. ^ а б в Big-atures (Special Extended Edition documentary) (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  21. ^ а б в Russell, Gary (2004). The Lord of the Rings: The Art of the Return of the King. Harpercollins. ISBN 0-00-713565-3. 
  22. ^ Cameras in Middle-earth: Filming the Fellowship of the Ring (DVD). New Line Cinema. 2002.  Звучни запис
  23. ^ а б Tehanu (11. 10. 2000). „One Year of Principal Photography”. The One Ring.net. Архивирано из оригинала 12. 9. 2006. г. Приступљено 22. 10. 2006. 
  24. ^ Samantha Sofka (15. 3. 2015). „Peter Jackson Filmed Part of RETURN OF THE KING on a Mine Field”. nerdist.com. Архивирано из оригинала 22. 10. 2015. г. Приступљено 23. 3. 2016. 
  25. ^ „The Lord of the Rings: The Return of the King (2003) Filming Locations”. imdb.com. Архивирано из оригинала 15. 1. 2016. г. Приступљено 23. 3. 2016. 
  26. ^ Home of the Horse Lords (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  27. ^ Davidson, Paul (14. 11. 2000). „A Slew of The Lord of the Rings news”. IGN. Архивирано из оригинала 31. 8. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2006. 
  28. ^ а б Peter Jackson, Fran Walsh and Philippa Boyens (2004). Director/Writers' Special Extended Edition commentary (DVD). New Line Cinema.  Звучни запис
  29. ^ а б Davidson, Paul (27. 6. 2003). „A new Return of the King poster”. IGN. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. Приступљено 21. 10. 2006. 
  30. ^ а б в Music for Middle-earth (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  31. ^ а б в Editorial: Completing the Trilogy (Special Extended Edition documentary) (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  32. ^ а б The Passing of an Age (Special Extended Edition documentary) (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  33. ^ Sibley, Brian (2002). The Lord of the Rings: The Making of the Movie Trilogy. Harpercollins. 158. ISBN 0-00-713567-X. 
  34. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Finding the Story: Forging the Final Chapter (Special Extended Edition documentary) (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  35. ^ „Rings director cuts wizard scenes”. BBC News online. 12. 11. 2003. Архивирано из оригинала 17. 3. 2006. г. Приступљено 17. 10. 2006. 
  36. ^ Wootton, Dan (30. 4. 2006). „I will never forgive Jackson, says LOTR actor”. New Zealand Herald. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 17. 10. 2006. 
  37. ^ а б в г д The End of All Things (Special Extended Edition documentary) (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  38. ^ а б в Weta Digital (Special Extended Edition documentary) (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  39. ^ The Soundscapes of Middle-earth (DVD). New Line Cinema. 2004.  Звучни запис
  40. ^ The "fondest recollections" of the principal fiddler, Dermot Crehan Архивирано 26 април 2017 на сајту Wayback Machine, were from "an eight strong trumpet session".
  41. ^ „Source Songs, Poems and Text”. www.amagpiesnest.com. Архивирано из оригинала 2. 10. 2017. г. Приступљено 17. 10. 2017. 
  42. ^ „FMS FEATURE [ Howard Shore's Farewell to Middle-earth – by Jon Burlingame]”. www.filmmusicsociety.org. Архивирано из оригинала 13. 3. 2016. г. Приступљено 17. 10. 2017. 
  43. ^ Doug Adams, The Annotated Score Part III: The Return of the King Архивирано 7 април 2017 на сајту Wayback Machine, pp. 15, 50.
  44. ^ а б Timmons, Daniel (2013) [2007]. „Jackson, Peter”. Ур.: Drout, Michael D. C. The J. R. R. Tolkien Encyclopedia. Routledge. стр. 303—310. ISBN 978-0-415-86511-1. 
  45. ^ Birns, Nicholas (2012). „'You Have Grown Very Much': The Scouring of the Shire and the Novelistic Aspects of The Lord of the Rings”. Journal of the Fantastic in the Arts. 23 (1): 82—101. JSTOR 24353144. Архивирано из оригинала 10. 4. 2021. г. Приступљено 10. 4. 2021. 
  46. ^ Sibley, Brian (2006). Peter Jackson: A Film-maker's Journey. London: HarperCollins. стр. 345. ISBN 0-00-717558-2. 
  47. ^ Mercer, Phil (1. 12. 2003). „How hobbits took over NZ's capital”. BBC News. Архивирано из оригинала 15. 1. 2009. г. Приступљено 24. 3. 2010. 
  48. ^ „'Return of the King' out on DVD on May 25”. Today.com. 7. 3. 2004. Архивирано из оригинала 31. 3. 2023. г. Приступљено 31. 3. 2023. 
  49. ^ Susman, Gary (9. 6. 2004). „Hobbits for the Holidays”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 16. 6. 2007. г. Приступљено 17. 2. 2007. 
  50. ^ Patrizio, Andy (8. 12. 2004). „The Lord of the Rings: The Return of the King (Special Extended Edition)”. IGN. Архивирано из оригинала 13. 7. 2011. г. Приступљено 9. 10. 2023. 
  51. ^ „Peter Jackson Honors Fans with Their Names in Credits Of Film's DVDs – The Lord of the Rings Fan Club Launches Today”. The One Ring (на језику: енглески). 18. 10. 2001. Архивирано из оригинала 23. 10. 2023. г. Приступљено 9. 10. 2023. 
  52. ^ „The Lord of the Rings: The Motion Picture Trilogy Blu-ray: Theatrical Editions”. Blu-ray.com. Архивирано из оригинала 25. 2. 2010. г. Приступљено 18. 2. 2010. 
  53. ^ Calogne, Juan (23. 6. 2010). „Lord of the Rings Movies Get Separate Blu-ray editions”. Blu-ray.com. Архивирано из оригинала 26. 6. 2010. г. Приступљено 28. 11. 2010. 
  54. ^ „Lord of the Rings Pre-order Now Available”. Amazon. 31. 5. 2011. Архивирано из оригинала 30. 5. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  55. ^ „The Lord of the Rings: The Return of the King”. IMDb.com. Архивирано из оригинала 24. 11. 2012. г. Приступљено 26. 11. 2012. 
  56. ^ „2003 Worldwide Box Office”. Box Office Mojo. Приступљено 14. 3. 2024. 
  57. ^ Kay, Jeremy. „The Return Of The King passes $1bn at the box office”. Screen (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 1. 2022. г. Приступљено 19. 2. 2022. 
  58. ^ „2003 Yearly Box Office Results – Box Office Mojo”. boxofficemojo.com. Архивирано из оригинала 24. 8. 2009. г. 
  59. ^ а б в „The Lord of the Rings”. boxofficemojo.com. Архивирано из оригинала 20. 7. 2014. г. 
  60. ^ McClintock, Pamela (8. 8. 2011). „'Harry Potter and the Deathly Hallows Part 2' Becomes No. 3 Film of All Time at Box Office”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 28. 1. 2021. г. Приступљено 23. 12. 2020. 
  61. ^ „The Lord of the Rings: The Return of the King (2003)”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 31. 5. 2016. 
  62. ^ „2003 Yearly Box Office Results – Box Office Mojo”. boxofficemojo.com. Архивирано из оригинала 1. 10. 2007. г. 
  63. ^ а б в Gray, Brandon (18. 12. 2003). „'Return of the King' Rakes in $57.6M Worldwide on Opening Day”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 15. 2. 2012. г. Приступљено 20. 6. 2012. 
  64. ^ Gray, Brandon (1. 7. 2004). „'Spider-Man 2' Amazes on Opening Day”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 30. 12. 2020. г. Приступљено 30. 12. 2020. 
  65. ^ „Opening Wednesday Records at the Box Office”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 23. 6. 2011. г. Приступљено 15. 6. 2011. 
  66. ^ Subers, Ray (14. 12. 2012). „Friday Report: 'The Hobbit' Steals $37.5 Million”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 18. 12. 2012. г. Приступљено 24. 12. 2012. 
  67. ^ Gray, Brandon. „'Sith' Destroys Single Day Record”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2014. 
  68. ^ „The Lord of the Rings: The Return of the King”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 21. 6. 2011. г. Приступљено 15. 6. 2011. 
  69. ^ а б в г Gray, Brandon (22. 12. 2003). „'King' of the World: $250M in 5 Days”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 19. 6. 2012. г. Приступљено 20. 6. 2012. 
  70. ^ „'Return of the King' tops box office”. United Press International. 22. 12. 2003. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г. Приступљено 6. 3. 2022. 
  71. ^ „'Shrek 2' success to spawn more sequels”. Today.com. 25. 5. 2004. Архивирано из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 13. 3. 2022. 
  72. ^ „Top December Opening Weekends at the Box Office”. boxofficemojo.com. Архивирано из оригинала 2. 3. 2011. г. 
  73. ^ „Single Day Records: High Grossing Movies on Christmas Day”. boxofficemojo.com. Архивирано из оригинала 1. 7. 2012. г. 
  74. ^ „Single Day Records: High Grossing Movies on New Year's Day”. boxofficemojo.com. Архивирано из оригинала 5. 2. 2010. г. 
  75. ^ „2003 Overseas Total Yearly Box Office Results”. boxofficemojo.com. Архивирано из оригинала 29. 10. 2012. г. 
  76. ^ „Rings reigns as top Singapore film of 2003”. Архивирано из оригинала 22. 3. 2022. г. Приступљено 23. 3. 2022. 
  77. ^ „Every Record Lord Of The Rings Broke (& Which Ones The Movies Still Hold)”. Screen Rant. 6. 3. 2020. Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  78. ^ „Time Warner: New Line Cinema”. Time Warner. 2. 8. 2006. Архивирано из оригинала 26. 1. 2007. г. 
  79. ^ „The Lord of the Rings: The Return of the King (2003)”. Rotten Tomatoes. Fandango. Архивирано из оригинала 17. 5. 2020. г. Приступљено 17. 7. 2023. 
  80. ^ „The Lord of the Rings: Return of the King”. Metacritic. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 28. 4. 2020. 
  81. ^ „Cinemascore”. CinemaScore. Архивирано из оригинала 20. 12. 2018. г. Приступљено 22. 3. 2020. 
  82. ^ „The Lord of the Rings: The Return of the King Review”. www.empireonline.com. јануар 2001. Архивирано из оригинала 17. 11. 2021. г. Приступљено 1. 8. 2021. 
  83. ^ Mitchell, Elvis (16. 12. 2003). „FILM REVIEW; Triumph Tinged With Regret in Middle Earth”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 12. 2009. г. Приступљено 13. 2. 2022. 
  84. ^ Ebert, Roger (17. 12. 2003). „The Lord of the Rings: The Return of the King – Roger Ebert's review”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 3. 6. 2013. г. Приступљено 13. 2. 2022. 
  85. ^ Christopher, James (11. 12. 2003). „The Return of the King Review”. The Times (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Архивирано из оригинала 12. 2. 2022. г. Приступљено 13. 2. 2022. 
  86. ^ Pierce, Nev (18. 12. 2003). „BBC – Stoke and Staffordshire Films – The Lord of the Rings: Return of the King Review”. BBC. Архивирано из оригинала 11. 2. 2022. г. Приступљено 13. 2. 2022. 
  87. ^ French, Philip (14. 12. 2003). „Film of the week 2: It's that Gondor moment...”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 2. 2022. г. Приступљено 13. 2. 2022. 
  88. ^ url=https://ew.com/article/2003/12/19/lord-rings-return-king-3/ Архивирано 13 фебруар 2022 на сајту Wayback Machine
  89. ^ Richard Corliss (18. 12. 2003). „The Best Movies”. Time. Архивирано из оригинала 11. 11. 2007. г. Приступљено 9. 11. 2007. 
  90. ^ Corliss, Richard (8. 12. 2003). „Seven Holiday Treats”. Time. Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г. Приступљено 13. 2. 2022. 
  91. ^ Morgenstern, Joe (19. 12. 2003). „Now That's an Epic: Jackson Conjures Magical Ending To 'Lord of the Rings' Trilogy”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Архивирано из оригинала 12. 2. 2022. г. Приступљено 13. 2. 2022. 
  92. ^ Bradshaw, Peter (14. 12. 2001). „The Lord of the Rings: the Fellowship of the Ring”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 1. 2022. г. Приступљено 13. 2. 2022. 
  93. ^ Bradshaw, Peter (13. 12. 2002). „The Lord of the Rings: The Two Towers”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 2. 2022. г. Приступљено 13. 2. 2022. 
  94. ^ Bradshaw, Peter (19. 12. 2003). „The Lord of the Rings: The Return of the King”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 2. 2022. г. Приступљено 13. 2. 2022. 
  95. ^ Charity, Tom (2007). „The Lord of the Rings: The Return of the King”. Time Out (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 11. 2007. г. Приступљено 3. 6. 2024. 
  96. ^ Romney, Jonathan (21. 12. 2003). „The Lord of the Rings: The Return of the King – OK, Peter. Message received”. The Independent (на језику: енглески). Приступљено 3. 6. 2024. 
  97. ^ Quirke, Antonia (5. 4. 2012). „Lord of the Rings: The Return of the King”. The Standard (на језику: енглески). Приступљено 3. 6. 2024. 
  98. ^ Joel Siegel (19. 12. 2003). „Jackson Brings Lord of the Rings to Historic Completion”. ABC News. Архивирано из оригинала 13. 3. 2006. г. Приступљено 16. 2. 2007. 
  99. ^ „The 100 Greatest Movies of All Time”. Empire. 30. 1. 2004. стр. 96. 
  100. ^ „Ten Greatest Films of the Past Decade”. Total Film. април 2007. стр. 98. 
  101. ^ „Readers Choose Their Top Movies of the 21st Century”. The New York Times. Приступљено 2. 7. 2025. 
  102. ^ „"Lord of the Rings" Wins 11 Oscars”. ABC News. The Walt Disney Company. 1. 3. 2004. Архивирано из оригинала 24. 2. 2014. г. Приступљено 9. 7. 2013. 
  103. ^ „The 76th Academy Awards (2004) Nominees and Winners”. oscars.org. Архивирано из оригинала 29. 9. 2012. г. Приступљено 20. 11. 2011. 
  104. ^ Crean, Ellen (25. 1. 2004). „Golden Globe Spins For 'Rings'”. CBS News. Архивирано из оригинала 29. 1. 2011. г. Приступљено 10. 3. 2011. 
  105. ^ „Hail to the 'King' at Golden Globes”. MSNBC. 26. 1. 2004. Архивирано из оригинала 25. 9. 2012. г. Приступљено 10. 3. 2011. 
  106. ^ Armstrong, Mark (25. 1. 2004). „'Rings,' 'Translation' Rule the Globes”. People. Архивирано из оригинала 9. 3. 2011. г. Приступљено 10. 3. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Господар_прстенова:_Повратак_краља&oldid=30505644”