Буч Касиди и Санденс Кид

С Википедије, слободне енциклопедије
Буч Касиди и Санденс Кид
Buč Kasidi poster.jpg
Филмски постер са слоганом 'Није да је битно, али већина је истина.'
Изворни насловButch Cassidy and the Sundance Kid
IMDb 4 stars.svg 8/10 (211 979 гласова)
Жанрвестерн
ТворацВилијам Голдман
РежијаЏорџ Рој Хил
СценариоВилијам Голдман
Главне улогеПол Њуман

Роберт Редфорд

Кетрин Рос
МузикаБурт Бакарaк
Издавачка кућа20th Century Fox
Година1969.
Трајање110 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет6 милиона долара
Зарада102,3 милиона долара[1]
НаградеОскар за најбољу фотографију
БАФТА за најбољи филм
Следећи
Буч и Санденс: Рани дани
IMDb веза

Буч Касиди и Санденс Кид[а] (енгл. Butch Cassidy and the Sundance Kid, МФА: /bʊʧ ˈkæsɪdi ænd ðə ˈsʌnˌdæns kɪd/) амерички је ревизионистички вестерн са елементима комедије[2] из 1969. године у режији Џорџа Роја Хила.[3][4] Темељи се на животима америчких одметника Роберта Лероја Паркера, који је деловао под псеудонимом „Буч Касиди”, и Харија Лонгбоа, који је деловао под псеудонимом „Санденс Кид” као члан банде Буча Касидија и на њиховој наводној смрти у Боливији након окршаја са органима власти.[5][6]

Радња филма је смештена крајем 19. века и прати одметнике Буча Касидија (Пол Њуман) и Санденс Кида (Роберт Редфорд) и Кидову љубавницу Ету Плејс (Кетрин Рос) који беже од органа власти Сједињених Америчких Држава након пљачке неколико возова. Глумачку поставу још чине и Стротер Мартин, Џеф Кори, Хенри Џоунс, Клорис Личман и Сем Елиот (у једној од његових првих улога).

Сценариста Вилијам Голдман се први пут заинтересовао за причу о Касидију и Киду педесетих година прошлог века, док је прва верзија сценарија била довршена тек 1966. године.[7][8][9] Голдман се сусрео са потешкоћама када је покушао да прода свој сценарио продукцијским кућама. У разговору са својим биографом Шоном Иганом за роман William Goldman: the Reluctant Storyteller Голдман је рекао о продаји сценарија:

„Сви студији осим једног су га одбили. Један власник студија је рекао: ’Па, купићу филм ако они не оду у Јужну Америку’. Рекао сам му: ’Али они су ишли тамо!’. Одговорио ми је: ’Боли ме дупе. Колико ја знам Џон Вејн није бежао’.”[10][11][12][13]

Голдман је коначно успео да прода свој сценарио 1967. године[б], када га је литерарни агент Еван Циглер препоручио Ричарду Зануку (сину Дарила Занука, једног од оснивача компаније 20th Century Fox). Ричард је понудио Голдману суму од 400.000 америчких долара (прилагођено инфлацији, ова сума данас износи преко 3 милиона америчких долара[14]) за сценарио. Сценарио је након куповине био прерађен и његов наслов промењен из Санденс Кид и Буч Касиди у Буч Касиди и Санденс Кид.[15] Пол Њуман позван је да глуми Касидија након његовог колосалног успеха у филму Хладноруки кажњеник и раније сарадње са Голдманом у филму Харпер (приказиван у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији под именом „Приватни детектив").[10]

Буч Касиди и Санденс Кид је сниман из два дела. Делови радње који су смештени у Вајомингу, пре бега у Боливију, снимани су у Колораду, Јути и Новом Мексику, док су делови радње смештени у Боливији снимани у градовима Таско де Аларкон и Куернавака, у Мексику.[16]

Филм је премијерно приказан у Њу Хејвену 23. септембра 1969. године, а затим и следећег дана у Њујорку.[17] У Србији, Буч Касиди и Санденс Кид је премијерно приказан на првом одржаном FEST-у, 12. јануара 1971. године.[18] Након тога, филм се приказивао у југословенским биоскопима под називом „Буч Касиди и Кид". Рецензије критичара на филм када је он премијерно приказан биле су претежно негативне иако је филм био номинован за неколико Оскара укључујући и награду Оскар за најбољи филм.[19][20] Мишљења данашњих критичара о филму су претежно позитивна и Буч Касиди и Санденс Кид се сматра једним од најбољих вестерна свих времена.[21][22]

Буч Касиди и Санденс Кид је номинован за седам Оскара од којих је освојио три, освојио је седам БАФТА награда, као и награде на доделама награда Златни глобус и Греми.[23][24][25][19] Песма „Raindrops Keep Fallin' On My Head” написана за филм освојила је награду Оскар за најбољу оригиналну песму.

Филм је зарадио 102,3 милиона долара од продаје карата у америчким биоскопима, што га је чинило једним од комерцијално најуспешнијих филмова шездесетих, као и једним од најуспешнијих филмова икада када се прилагоди инфлацији.[26]

Амерички филмски институт (АФИ) рангирао је Буч Касиди и Санденс Кид као седамдесет и трећи најбољи амерички филм на својој листи 100 година АФИ-ја... 100 филмова.[27] На листи 100 година АФИ-ја... 100 Хероја и негативаца Буч Касиди и Санденс Кид су се пронашли на двадесетом месту.[28] На АФИ-јевој листи АФИ-јевих 10 топ 10 Буч Касиди и Санденс Кид је проглашен за седми најбољи вестерн икад креиран.[29] Конгресна библиотека је 2003. године одабрала овај филм за Национални регистар филмова као „културолошки, историјски или естетски значајан".[30][31] Филм се пронашао на листи најбољих сценарија Америчког удружења писаца (енг. Writers Guild of America) на једанаестом месту.[32] Буч Касиди и Санденс Кид се од 2003. године налази у годишњаку 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш.[33]

У свом мемоарском делу Adventures in the Screen Trade Голдман је рекао о филму: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је величанствено наративно дело, оригинално и потресно."[9]

Радња[уреди | уреди извор]

Радња филма смештена је у Вајомингу, почетком двадесетог века. Увод филма приказује неми филм који описује некадашње авантуре Буча Касидија (Пол Њуман), Санденс Кида (Роберт Редфорд) и остатка банде Рупа у зиду.[34]

Буч Касиди, сада значајно старији, покушава да опљачка банку али схвата да због напретка у технологији, она постаје неоробива. За то време, Санденс Кид учествује у карташкој игри где га један од играча оптужује за варање. Буч долази по Кида и бесни играч се, схвативши с ким има посла, полако повлачи. Кид и Буч затим одлучују да се врате у Рупу у зиду након дугог изостанка. Буч предлаже Киду да напусте Сједињене Америчке Државе и да окушају своју срећу у Боливији која је наводно пуна злата и богатства. У Рупи у зиду, Буча и Кида дочекују Њуз Карвер (Тимоти Скот), Равноноси Кари (Чарлс Диркоп) и Харви Логан (Тед Касиди). Њуз саопштава Бучу да је смењен у улози вође банде због његових дугих изостанака са Кидом. Харви изазива Буча на двобој, ножевима или пиштољима, за позицију вође банде и предлаже да банда опљачка воз Јунион Летач који је на путу за Вилкокс. Буч се не слаже са њиховом одлуком, али одбија да се сукоби ножевима са Харвијем. Харви одбија да одустане од двобоја па Буч вара, тако што шутира Харвија у међуножје. Буч одлучује да прихвати Харвијеву идеју пљачкања воза на рути према Вилкоксу и од Вилкокса и они то чине.

Прва пљачка је неочекивани успех и банда одлази у јавну кућу у Вилкоксу да прославе. Испред јавне куће, локални шериф (Кенет Марс) неуспешно покушава да окупи чету која би појурила за Кидом и Бучом не би ли их ухватили и одвели правди. Буч предлаже Киду да одустану од живота одметника и да оду да се боре у Шпанско-америчком рату и да постану официри. Кид сматра да је та идеја сулуда и напушта Буча да би се видео са својом љубавницом, Етом Плејс (Кетрин Рос). За то време испред јавне куће, шерифов говор је прекинут и преузет од стране продавца (Хенри Џоунс) који покушава да прода свој нови изум - бицикл. Ета и Кид проводе ноћ заједно, а ујутру по Ету долази Буч на свом новом бициклу.

Сутрадан, Буч и Кид поново заустављају Јунион Летач у нади да ће га поново опљачкати. Нашавши модернији сеф уместо старог којег је очекивао, Буч искоришћава превише динамита и разноси целу локомотиву. Пар тренутака након тога, други воз пун полицајаца сустиже Јунион Летач и полицајци започињу потеру за Кидом и Бучом. Њих двојица једва успевају да им побегну и скривају се у јавној кући у Вилкоксу. Буч поставља свог старог пријатеља Свитфејса као дистракцију за полицајце, али Свитфејс открива полицајцима где се Буч и Кид крију па њих двојица поново беже, овог пута у прерију. Тамо, њих двојица схватају да их гоничи јуре помоћу њихових трагова и остављају за собом једног од својих коња, не би ли им он заварао траг. Овај трик не успева па се Буч и Кид враћају у град где траже амнестију од свог пријатеља шерифа Бледсоа, али ни то им не полази за руком па они поново беже, овог пута у кањон. У кањону, Буч и Кид схватају да их гоне Лорд Балтимор, Индијанац који је врстан трагач и шериф Џо Лефорс, препознатљив по свом белом шеширу. Праћени до ћорсокака, и без наде да ће побећи, Буч и Кид скачу са литице у реку, где се препуштањем да их брзаци носе, врло брзо удаљавају од својих гонича. Буч и Кид се враћају Ети и тамо схватају да су гоничи сустигли све остале чланове банде и да су они једини остали живи. Ета им саопштава да гониче плаћа Е. Х. Хариман, власник Јунион Летача. Без осталих опција, тројка одлучује да напусти Америку и да оде у Боливију.

Кид је испрва разочаран Боливијом кад схвати да га је Буч лагао и да Боливија није земља пуна злата и богатства, већ неразвијена, сељачка земља. Њих двојица одлучују да окушају своју срећу и да опљачкају локалну банку, али схватају да не знају шпански језик, те да немају начин да се споразумеју са локалцима. Ета им постаје учитељица и подучава их корисним изразима као што су „Руке у вис!" и „Отвори сеф!". Са новостеченим знањем, Буч и Кид извршавају пар успешних пљачки и постају познати у Боливији као Los Bandidos Yanquis. Након ових успеха, Буч, Кид и Ета уживају у животу на високој нози, али једне вечери примећују човека са белим шеширом и закључују да их је Лефорс јурио све до Боливије. Уплашени и параноични, одлучују да престану са животом криминала и да се запосле.

Буч и Кид се запошљавају као чувари плате чији је задатак да прате господина Персија Гариса (Стротер Мартин) уз планину и низ планину и да сачувају кесу пуну новчића од бандита. Буч и Кид не успевају да заштите ову кесу и господин Перси бива убијен. Буч и Кид преокрећу ситуацију и заседају бандите. Буч признаје Киду да никад није убио човека, али њих двојица успешно успевају да убију све бандите. Њих двојица схватају да поштен живот није за њих и одлучују да се врате животу криминала. Ета, свесна да ће овакав живот довести до њихове смрти, одлази назад у Сједињене Америчке Државе.

Након још једног низа успешних пљачки, Буч и Кид заседају у локалном ресторану, где један од грађана препознаје жиг на њиховим коњима и одлази у полицију. Полиција почиње да пуца на Буча и Кида и они се скривају у оближњу кућу. У току пуцњаве Буч је погођен у леђа, а Кид у стомак. Шеф полиције сазива војску да се сукоби са Кидом и Бучом. Схвативши да су опкољени и са врло мало муниције, Буч предлаже Киду да оду за Аустралију и да тамо наставе своје криминалне активности. Самоуверени у своју способност да могу да побегну, Буч и Кид излећу из куће и започињу још једну пуцњаву са војском и полицијом. Последњи кадар филма је залеђен и гледалац никад не сазнаје да ли су Буч Касиди и Санденс Кид успели да преживе заседу војске и да побегну у Аустралију, док се у позадини чује звук полицијских пушака.[35][36]

Улоге[уреди | уреди извор]

Кастинг[уреди | уреди извор]

Пол Њуман био је Голдманов први избор за улогу Буча Касидија. При бирању глумца за улогу Санденс Кида продуценти филма су предложили глумца Џека Лемона који је 1958. године глумио у филму Каубој и чија је продукцијска кућа продуцирала филм Хладноруки кажњеник. Лемон је одбио улогу Кида зато што није желео да јаше коње и зато што је сматрао да је превише често глумио ликове сличне Киду.[37][38] После Лемона, Стив Маквин је позван да тумачи Кида, али је напустио пројекат због несугласица са Њуманом.[39] Марлон Брандо и Ворен Бити су такође разматрани за улогу Кида, пре него што је Њуманова жена, Џоана Вудвард предложила Роберта Редфорда за улогу који је, поред неколико мањих филмских улога, претежно био познат као позоришни глумац.[40][41] Кетрин Рос била је изабрана за улогу Ете Плејс пре него што су Пол Њуман и Роберт Редфорд били разматрани за своје улоге. У интервјуу са Стивеном Армстронгом (новинаром за Филмску комисију Јуте) Кетрин Рос је о својој улози рекла:

„Стварно не знам како сам добила ову улогу. Нисам имала аудицију. Можда су ме продуценти баш тад желели. Стварно не знам. Када сам први пут прочитала сценарио, он се звао Санденс Кид и Буч Касиди. Мислим да је то било пре него што су Пол или Редфорд пристали да глуме у филму. Следећи пут кад ми је био уручен сценарио звао се Буч Касиди и Санденс Кид, што се лакше изговара. Био је веома читљив, паметан сценарио, и био је забаван, са некаквим модерним хумором. Просто је био добар. На крају крајева све се на томе заврши, на добром сценарију. Сви ми глумци на неки начин сањамо о глуми у вестерну."[42]

Разне контрадикторне анегдоте постоје о кастингу филма. По једној, Роберт Редфорд је први био кастован за улогу Буча Касидија, а Пол Њуман за улогу Санденс Кида, док у другој никад није дошло до ове замене улога.

Главне улоге[уреди | уреди извор]

Споредне улоге[уреди | уреди извор]

  • Стротер Мартин - Господин Перси Гарис
  • Џеф Кори - Шериф Бледсо
  • Тед Касиди - Харви Логан
  • Чарлс Диркоп - Џорџ Садерланд „Равноноси" Кари
  • Џорџ Фурт - Вудкок
  • Тимоти Скот - Вилијам „Њуз" Карвер
  • Хенри Џоунс - Продавац бицикала
  • Кенет Марс - Шериф града Вилкокса у Вајомингу
  • Клорис Личман - Агнес
  • Сем Елиот - Играч карата #2 (прва улога Елиота где је био кредитован)

Дизајн[уреди | уреди извор]

Музика[уреди | уреди извор]

Све песме осим песама „On A Bicycle Built For Joy” и „Raindrops Keep Fallin' On My Head” написао је и извео Бурт Бакарак. Те песме извео је Б. Џ. Томас.[43] Песма „Raindrops Keep Fallin' On My Head” је оригинално требала да буде избачена из филма након притиска представника студија (укључујући Ричарда Занука) који су тврдили да се публици неће допасти поп песма у жанру филмова који је претежно био доминиран кантри и фолк музиком.[44] Бакарак је успео да убеди Занука да остави песму у филму упркос његовом противљењу.[45] За ову песму Бакарак и Томас су освојили Оскара за најбољу оригиналну песму, док је Бакарак освојио и Оскара за најбољу оригиналну музичку композицију.[46][47] На додели награда Греми, Бакарак је освојио награду Греми за најбољу оригиналну музичку композицију.[48]

Списак песама[уреди | уреди извор]

Назив Трајање
1. The Sundance Kid   2:14
2. Raindrops Keep Fallin' On My Head   3:02
3. Not Goin' Home Anymore   3:31
4. South American Getaway   5:18
5. Raindrops Keep Fallin' On My Head - Instrumental   2:35
6. On A Bicycle Built For Joy   3:11
7. Come Touch The Sun   2:31
8. The Old Fun City (N.Y. Sequence)   4:04
9. Not Goin' Home Anymore - Reprise   1:02
Укупно трајање:
27:32

Костими[уреди | уреди извор]

Изглед Буча Касидија и Санденс Кида дизајнирала је костимографкиња Идит Хед која је базирала њихов изглед на традиционалним вестернима златног доба (1930-1950). Костими нису били сашивени специфично за потребе филма већ су били склопљени користећи већ постојећу одећу која је припадала студију Универзал и компанији Western Costume Company. Она је осавременила класични вестерн изглед користећи одећу која је била доступна током шездесетих година прошлог века, и решила се детаља који су до шездесетих изашли из моде (као што су викторијанска одећа и шешири широког обода који су били јако популарни у филмовима Џона Вејна).[49][50]

Утицај и наслеђе[уреди | уреди извор]

Утицај других филмова на Буч Касиди и Санденс Кид[уреди | уреди извор]

Значајне сличности могу се пронаћи између филма Буч Касиди и Санденс Кид и филмова француског новог таласа које је режирао Франсоа Трифо. Сматра се да је љубавни троугао између Буча, Кида и Ете био инспирисан филмом Жил и Џим (који такође садржи сцену у којој главни јунаци заједно возе бицикл), док је последњи кадар филма Буч Касиди и Санденс Кид највероватније био инспирисан последњим кадром филма 400 удараца.[51][52][53]

Утицај филма Буч Касиди и Санденс Кид[уреди | уреди извор]

У књизи William Goldman: The Reluctant Storyteller, Голдман је рекао о утицају филма на причу о Бучу Касидију и Санденс Киду:

„Нису постојале књиге о Бучу Касидију и Санденс Киду. Ако је ико у [филмској] индустрији чуо за Буча Касидија то је зато што је сценарио био толики успех и онда су одједном људи почели да пишу књиге о њима."[54]

Голдман је такође сматрао да је филм био јако успешан код младих јер су разумели филм као алегорију борбе против владе (ауторитета). Сматра се да је филм био једнан од ранијих примера ЛГБТ филмова, као и да је романса између Буча, Кида и Ете била једна од првих примера полиаморних бисексуалних веза у филмовима.[55][56]

Италијански шпагети-вестерн Vivi o, preferibilmente, morti (срп. Живи, или још боље, мртви) се у Америци приказивао под именима Санденс и Кид и Санденс Касиди и Буч Кид иако радња филма није имала никакву повезаност са филмом Буч Касиди и Санденс Кид.[57]

Буч Касиди и Санденс Кид био је директна инспирација за настанак телевизијске серије Алијас Смит и Џоунс (енг. Alias Smith and Jones) која се емитовала на телевизијском каналу Еј-Би-Си од 1971. године до 1973. године.

Насловна страница прве књиге у серијалу романа „Буч Касиди и Кид" који су били базирани на филму

Незванични преднаставак режиран од стране Ричарда Лестера и са Томом Беринџером у улози Буча снимљен је 1979. године. Овај филм, назван Буч и Санденс: Рани дани био је критички и комерцијални неуспех иако је био номинован за награду Оскар за најбољу костимографију. Телевизијски филм Гђа. Санденс (енг. Mrs. Sundance) објављен је 1974. године и прати бег Ете Плејс од закона.

Магазин MAD објавио је пародију филма у свом сто тридесет и шестом броју. Ова пародија названа „Боч Кежуали и Сомданс Кид" је била илустрована од стране Морта Дракера и написана од стране Арнија Когена.[58][59]

Писац Шел Тамли је 1978. године написао књигу Whadda we do now, Butch? (срп. Шта сад да радимо Буч?) која је претежно била базирана на односу Буча и Кида који је установљен у филму.[60]

Буч Касиди и Санденс Кид је именом споменут у епизодама серија Калифорникација, Западно крило, Звездана капија SG-1, Принц из Бел Ера, Пратња и Милијарде, и филмовима Преговарач, Мала романса, Полицајац са Беверли Хилса, Битанге из тржног центра и Спајдермен 2.[61][52] Буч Касиди и Санденс Кид се такође спомиње у видео-игри Max Payne и стрипском серијалу Hitman, сценаристе Гарта Ениса.

Режисер Дејвид Финчер започео је аматерско снимање филмова када је са осам година први пут одгледао филм Буч Касиди и Санденс Кид.[62][63][64]

Сценариста Кели Кури рекла је да је сценарио њеног филма Телма и Луиз био „намиг филму Буч Касиди и Санденс Кид" и да су њени ликови представљали женске верзије Буча и Кида.[65][66]

Буч Касиди и Кид био је серијал вестерн романа које је штампао НИРО из Горњег Милановца у издању едиције „Дечје новине". Овај серијал романа објављиван је у периоду од септембра 1981. године до јуна 1987. године.

Пол Њумен је 1988. године основао Hole-In-The-Wall Gang Camp (срп. Камп банде Рупа у зиду) чији је циљ био да омогући искуство камповања за децу са неизлечивим болестима. Камп је добио своје име по истоименој банди из филма, а такође је био дизајниран да својим изгледом подсећа на Дивљи запад.[67] Роберт Редфорд је 1969. године купио пет хиљада ара земље на планини Тимпаногос и основао Санденс планинско одмаралиште названо по његовом лику из филма. Једанаест година касније, Редфорд је основао Институт Санденс који је преузео контролу над Филмским фестивалом Сједињених Држава и преименовао га у филмски фестивал Санденс.[68]

Критике[уреди | уреди извор]

Прве реакције критичара на филм Буч Касиди и Санденс Кид биле су претежно негативне.[69] Критичарка Полин Кејл описала је филм као „дно дна"[70] а критичар Роџер Иберт оценио је филм са две и по од могуће четири звездице и о њему написао „Буч Касиди и Санденс Кид мора да се чинио природним на папиру, али, авај, завршени филм је спор и разочаравајућ."[71][72]

Магазин Тајм рекао је да главни глумци пате од „филмске шизофреније" и да „Сваки карактер и свака сцена су искварени због двоструког виђења од којег пати филм, који осцилира између наклоности и фарсе."[73]

У реткој позитивној критици премијере филма, новинар за магазин the Hollywood Reporter рекао је „Буч Касиди и Санденс Кид је сјајан филм који ће бити невероватно популаран и веома профитабилан."[74]

Упркос лошим рецензијама критичара, филм је био јако профитабилан. Буч Касиди и Санденс Кид био је комерцијално најуспешнији филм 1969. године и успео је да заради 102,3 милиона америчких долара на буџету од само 6 милиона долара.[75] Када је објављен у ДВД формату и на VHS касетама, постао је један од најчешће изнајмљиваних.[76][77]

Рецензије филма Буч Касиди и Санденс Кид данашњице су универзално позитивне. На сајту Metacritic филм има скор од 66, док на агрегатним сајтовима Rotten Tomatoes и Letterboxd филм има скорове 89 (на скали од 1 до 100) и 4 (на скали од 1 до 5).[78][79][80]

Дејвид Вилсон, за британски магазин Monthly Film Bulletin написао је о филму: „Невероватно угодан за гледање - сјајно снимљен, вицкасто написан, и са фантастично самоувереним перформансима Пола Њумана и Роберта Редфорда."[81]

Боб Мекејб, новинар за филмски часопис Empire оценио је филм са 5 од 5 могућих звездица и написао је о њему: „Изведбе без грешке, сценарио истовремено утопљен у носталгију и у времешни осећај схватања, и анти-јунаци које не можете да не волите: Буч Касиди и Санденс Кид је можда најдопадљивији филм на свету."[82]

Награде[уреди | уреди извор]

Награда Категорија Номиновани Резултат
Награда Оскар[83] Награда Оскар за најбољи филм Џон Форман Номинација
Награда Оскар за најбољег режисера Џорџ Рој Хил Номинација
Награда Оскар за најбољи оригинални сценарио Вилијам Голдман Освојено
Награда Оскар за најбољу сценографију Конрад Хол Освојено
Награда Оскар за најбољу оригиналну музику Бурт Бакарак Освојено
Награда Оскар за најбољу оригиналну песму „Raindrops Keep Fallin' On My Head" Освојено
Награда Оскар за најбољи звук Вилијам Едмонсон и Дејвид Докендорф Номинација
Додела награда Америчког удружења филмских монтажера[84] Награда за најбољу монтажу Џон Хауард и Ричард Мејер Номинација
Додела награда БАФТА[85] БАФТА за најбољи филм Џорџ Рој Хил Освојено
БАФТА за најбољу режију Освојено
БАФТА за најбољег глумца у главној улози Пол Њуман Номинација
Роберт Редфорд Освојено
БАФТА за најбољу глумицу у главној улози Кетрин Рос Освојено
БАФТА за најбољи оригинални сценарио Вилијам Голдман Освојено
БАФТА за најбољу сценографију Конрад Хол Освојено
БАФТА за најбољу монтажу Џон Хауард и Ричард Мејер Освојено
БАФТА за најбољу филмску музику Бурт Бакарак Освојено
БАФТА за најбољи звук Вилијам Едмонсон и Дејвид Докендорф Освојено
Додела награда Златни глобус[86] Златни глобус за најбољи играни филм (драма) Номинација
Златни глобус за најбољи сценарио Вилијам Голдман Номинација
Златни глобус за најбољу оригиналну музику Бурт Бакарак Освојено
Златни глобус за најбољу оригиналну песму „Raindrops Keep Fallin' On My Head" Номинација
Додела награда Греми[87] Награда Греми за најбољу оригиналну музику написану за филм или телевизијски специјал Бурт Бакарак Освојено
Додела награда америчког удружења писаца[88] Награда за најбољу драму Вилијам Голдман Освојено

Пласирања на листама Америчког филмског института[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Голдман, Вилијам. Adventures in the Screen Trade. Футура. 1985. ISBN 0-7088-2596-6
  • Голдман, Вилијам. Which Lie Did i Tell: More Adventures in the Screen Trade. First Vintage Books. 2000. ISBN 0-375-40349-3
  • Иган, Шон. William Goldman: The Reluctant Storyteller. BearManor Media. 2014. ISBN 1593935838
  • Нелсон, Ендру Патрик. Still in the Saddle: The Hollywood Western, 1969-1980. University of Oklahoma Press. 2015. ISBN 978-0-8061-4821-2

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Негде преведено и као Буч Кесиди и Санденс Кид
  2. ^ Неки извори тврде да је сценарио био купљен у новембру 1967. године, док други тврде да је он купљен тек 1968. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid - Box Office Mojo”. Box Office Mojo. Приступљено 15. 2. 2022. 
  2. ^ Голдман, Вилијам (2000). Which Lie Did I Tell: More Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: First Vintage Books. стр. 42 — 43. ISBN 0-375-40349-3. 
  3. ^ Buč Kesidi i Sandens Kid (на језику: српски), Приступљено 2021-12-19 
  4. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid (на језику: енглески), Приступљено 2022-02-10 
  5. ^ Meares, Hadley. „Butch Cassidy and the Sundance Kid: The True Story of the Famous Outlaws”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  6. ^ Law, Steven; Sept. 12, KSL com Contributor | Posted-; P.m, 2011 at 1:04. „Butch Cassidy and the Sundance Kid didn't die in a Bolivian gunfight”. www.ksl.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-27. 
  7. ^ Голдман, Вилијам (2000). Which Lie Did I Tell: More Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: First Vintage Books. стр. 258. ISBN 0-375-40349-3. 
  8. ^ Голдман, Вилијам (1985). Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: Футура. стр. 91. ISBN 0-7088-2596-6. 
  9. ^ а б Голдман, Вилијам (1985). Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: Футура. стр. 134. ISBN 0-7088-2596-6. 
  10. ^ а б „The true story of Butch Cassidy and the Sundance Kid”. The Independent (на језику: енглески). 2019-10-23. Приступљено 2021-12-19. 
  11. ^ Голдман, Вилијам (1985). Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: Футура. стр. 137 — 138. ISBN 0-7088-2596-6. 
  12. ^ Иган, Шон (2014). William Goldman: The Reluctant Storyteller. Сједињене Америчке Државе: BearManor Media. стр. 145. ISBN 978-1-59393-583-2. 
  13. ^ Нелсон, Ендру Патрик (2015). Still in the Saddle: The Hollywood Western, 1969 - 1980. Сједињене Америчке Државе: University of Oklahoma Press, Norman. стр. 66. ISBN 978-0-8061-4821-2. 
  14. ^ „$400,000 in 1968 → 2022 | Inflation Calculator”. www.in2013dollars.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-03. 
  15. ^ Иган, Шон (2014). William Goldman: The Reluctant Storyteller. Сједињене Америчке Државе: BearManor Media. стр. 138. ISBN 978-1-59393-583-2. 
  16. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid”. www.tcm.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-15. 
  17. ^ Editors, History com. „“Butch Cassidy and the Sundance Kid” opens in wide release”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22. 
  18. ^ „TV Novosti | BOGOVI SU NEKAD PADALI NA FEST”. www.tv.novosti.rs. Приступљено 2022-01-22. 
  19. ^ а б „The 42nd Academy Awards | 1970”. Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  20. ^ Голдман, Вилијам (2000). Which Lie Did I Tell: More Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: First Vintage Books. стр. 68. ISBN 0-375-40349-3. 
  21. ^ Gaughan, Liam (2021-08-26). „The 20 Best Westerns Of All Time”. SlashFilm.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  22. ^ Phipps, Keith (2021-08-26). „The 50 Greatest Western Movies Ever Made”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  23. ^ „12th Annual GRAMMY Awards”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 2017-11-28. Архивирано из оригинала на датум 31. 05. 2020. Приступљено 2021-12-19. 
  24. ^ „Butch Cassidy and The Sundance Kid”. www.goldenglobes.com. Приступљено 2021-12-19. 
  25. ^ „Film in 1971 | BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Приступљено 2021-12-19. 
  26. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid”. Box Office Mojo. Приступљено 2021-12-19. 
  27. ^ а б „AFI’S 100 YEARS…100 MOVIES — 10TH ANNIVERSARY EDITION”. American Film Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  28. ^ а б „AFI’s 100 YEARS…100 HEROES & VILLAINS”. American Film Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  29. ^ а б „AFI’s 10 TOP 10”. American Film Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  30. ^ „'Butch Cassidy' added to national film registry”. TODAY.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  31. ^ „Librarian of Congress Adds 25 Films to National Film Registry”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Приступљено 2021-12-19. 
  32. ^ „101 list”. web.archive.org. 2006-08-13. Приступљено 2021-12-25. 
  33. ^ „1001 Movies You Must See Before You Die (All Editions Combined) - Page 13”. List Challenges. Приступљено 2021-12-25. 
  34. ^ Landekic, Writer Lola; Published February 18, 2014. „Butch Cassidy and the Sundance Kid”. www.artofthetitle.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-28. 
  35. ^ Harris, Karen. „Why Does 'Butch Cassidy And The Sundance Kid' End That Way?”. Groovy History (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-28. 
  36. ^ „Ask the Professor: Why does “Butch Cassidy and the Sundance Kid” end with a freeze frame? | Read | The Take”. Ask the Professor: Why does “Butch Cassidy and the Sundance Kid” end with a freeze frame? | Read | The Take (на језику: енглески). 2016-09-09. Приступљено 2021-12-28. 
  37. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid: A Pioneering Classic - pop culture”. History by Day (на језику: енглески). 2020-07-22. Приступљено 2022-01-26. 
  38. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid (1969) - IMDb, Приступљено 2021-12-19 
  39. ^ Terrill, Marshall (1994). Steve McQueen : portrait of an American rebel. Internet Archive. New York, NY : D.I. Fine. ISBN 978-1-55611-380-2. 
  40. ^ Голдман, Вилијам (1985). Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: Футура. стр. 11. ISBN 0-7088-2596-6. 
  41. ^ „12 Wild Facts About Butch Cassidy and the Sundance Kid”. www.mentalfloss.com (на језику: енглески). 2019-10-23. Приступљено 2021-12-19. 
  42. ^ „Butch, Sundance, and Katharine Ross – Utah Film Commission” (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-15. 
  43. ^ Butch Cassidy And The Sundance Kid (Original Motion Picture Soundtrack) (на језику: српски), 1969-01-01, Приступљено 2021-12-27 
  44. ^ April 15, Maureen Lee Lenker; EDT, 2019 at 05:49 PM. „The Oscar-winning song from 'Butch Cassidy and the Sundance Kid' was almost cut from the film”. EW.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-07. 
  45. ^ Nast, Condé (2019-09-25). „Remembering Butch Cassidy’s Controversial Smash Hit, “Raindrops Keep Fallin’ on My Head. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-07. 
  46. ^ „BJ Thomas Performs "Raindrop Keep Falling On My Head," A Song Ray Stevens Passed On”. Country Rebel (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-27. 
  47. ^ Nast, Condé (2019-09-25). „Remembering Butch Cassidy’s Controversial Smash Hit, “Raindrops Keep Fallin’ on My Head. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-27. 
  48. ^ „B.J. Thomas”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 2020-11-23. Приступљено 2021-12-27. 
  49. ^ „Paul Newman's Tan Work Jacket as Butch Cassidy » BAMF Style”. BAMF Style (на језику: енглески). 2021-09-23. Приступљено 2022-02-21. 
  50. ^ Јоргенсен, Џеј (2010). Edith Head: The Fifty Year Career of Hollywoods Greatest Costume Designer. Сједињене Америчке Државе: Running Press. стр. 345. ISBN 978-0-7624-3805-1. 
  51. ^ Travers, James (2009). „Review of the film Butch Cassidy and the Sundance Kid (1969)”. frenchfilms.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-15. 
  52. ^ а б „Turner Classic Movies - TCM.com”. www.tcm.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-15. 
  53. ^ „Ask the Professor: Why does “Butch Cassidy and the Sundance Kid” end with a freeze frame? | Read | The Take”. Ask the Professor: Why does “Butch Cassidy and the Sundance Kid” end with a freeze frame? | Read | The Take (на језику: енглески). 2016-09-09. Приступљено 2022-02-15. 
  54. ^ Игон, Шон (2014). William Goldman: The Reluctant Storyteller. Сједињене Америчке Државе: BearManor Media. стр. 138. ISBN 978-1-59393-583-2. 
  55. ^ „Re-Examining the Famous Gay Subtext of ‘Butch Cassidy and the Sundance Kid’ 50 Years Later”. Decider (на језику: енглески). 2019-10-24. Приступљено 2022-02-15. 
  56. ^ „(PDF) Outlaws, Buddies, and Lovers: The Sexual Politics of Calamity Jane and Butch Cassidy and the Sundance Kid”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-16. 
  57. ^ Forsley, Christopher (2014-12-05). „‘Sundance Cassidy and Butch the Kid’ Was Supposed to Make Italy’s Greatest Boxer a Movie Star, PopMatters”. PopMatters (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19. 
  58. ^ „Mad Covers #100-149”. www.coverbrowser.com. Приступљено 2021-12-19. 
  59. ^ „Doug Gilford's Mad Cover Site - Mad #136”. www.madcoversite.com. Приступљено 2021-12-19. 
  60. ^ Игон, Шон (2014). William Goldman: The Reluctant Storyteller. Сједињене Америчке Државе: BearManor Media. стр. 145. ISBN 978-1-59393-583-2. 
  61. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid - Pop Culture Cross-References and Connections on @POPisms, Приступљено 2021-12-19 
  62. ^ „Who knew? David Fincher adores 'Butch Cassidy and the Sundance Kid'. LA Times Blogs - The Big Picture (на језику: енглески). 2010-03-29. Приступљено 2021-12-19. 
  63. ^ „10 Movies That Influenced David Fincher”. ScreenRant (на језику: енглески). 2020-04-27. Приступљено 2021-12-19. 
  64. ^ Raup, Jordan (2014-11-18). „Listen: David Fincher Talks ‘Gone Girl,’ ‘Butch Cassidy,’ ‘Zodiac,’ and More in 50-Minute Conversation”. The Film Stage (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25. 
  65. ^ Framke, Caroline (2016-05-24). „Thelma and Louise's enduring appeal — and failure to change Hollywood — in 6 quotes”. Vox (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-15. 
  66. ^ „'Thelma and Louise' a good road film that ultimately goes too far”. Baltimore Sun (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-15. 
  67. ^ „Founder Paul Newman | The Hole in the Wall Gang Camp”. www.holeinthewallgang.org. Приступљено 2021-12-23. 
  68. ^ „timeline – sundance.org” (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-23. 
  69. ^ Berardinelli, James. „Butch Cassidy and the Sundance Kid”. Reelviews Movie Reviews (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25. 
  70. ^ Голдман, Вилијам (1985). Adventures in the Screen Trade. Сједињене Америчке Државе: Футура. стр. 145. ISBN 0-7088-2596-6. 
  71. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid: No 23 best action and war film of all time”. the Guardian (на језику: енглески). 2010-10-19. Приступљено 2021-12-25. 
  72. ^ Ebert, Roger. „Butch Cassidy and the Sundance Kid movie review (1969) | Roger Ebert”. https://www.rogerebert.com/ (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  73. ^ „Double Vision - TIME”. web.archive.org. 2008-12-14. Приступљено 2021-12-25. 
  74. ^ Mahoney, John; Mahoney, John (2014-10-26). „‘Butch Cassidy and the Sundance Kid’: THR’s 1969 Review”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25. 
  75. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid”. Box Office Mojo. Приступљено 2021-12-25. 
  76. ^ „VARIETY.COM - By the Numbers”. web.archive.org. 1999-10-07. Приступљено 2021-12-25. 
  77. ^ Нелсон, Ендру Патрик (2015). Still in the Saddle: The Hollywood Western, 1969 - 1980. Сједињене Америчке Државе: University of Oklahoma Press, Norman. стр. 219. ISBN 978-0-8061-4821-2. 
  78. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid, Приступљено 2021-12-25 
  79. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid (на језику: енглески), Приступљено 2021-12-25 
  80. ^ Butch Cassidy and the Sundance Kid (1969) (на језику: енглески), Приступљено 2021-12-25 
  81. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid (1969)”. BFI (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-07. 
  82. ^ „Butch Cassidy And The Sundance Kid”. Empire. Приступљено 2021-12-25. 
  83. ^ „The 42nd Academy Awards (1970) Nominees and Winners”. oscars.org. Приступљено 26. 8. 2011. 
  84. ^ „American Cinema Editors, USA (1970)”. IMDb. Приступљено 2022-01-25. 
  85. ^ „BAFTA Awards: Film in 1971”. BAFTA. 1971. Приступљено 16. 9. 2016. 
  86. ^ „Butch Cassidy and the Sundance Kid – Golden Globes”. HFPA. Приступљено 5. 7. 2021. 
  87. ^ „1969 Grammy Award Winners”. Grammy.com. Архивирано из оригинала на датум 31. 05. 2020. Приступљено 1. 5. 2011. 
  88. ^ „Awards Winners”. Writers Guild of America (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 2012-12-05. Приступљено 2010-06-06. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]