Крањска кобасица

С Википедије, слободне енциклопедије
Крањска кобасица
Место пореклаКрањска
Регије или државаСловенија
Главни састојцисвињско месо

Крањска кобасица је словеначко национално јело од меса.

Историја[уреди | уреди извор]

Крањска кобасица потиче из културне баштине Колина и помиње се у писаним изворима већ у другој половини 19. века, њен назив значи кобасица из Крањске области.

Прича о крањској кобасици каже да име потиче из времена Франца Јозефа, јер је, како се причало, на путу кроз Крањску свратио у гостионицу у Наклу, где је гостионичар могао да му понуди само обичан дом. направљена кобасица. Цар је пробао кобасицу и одушевљено је одговорио: „ Па није обична, то је месождерска кобасица! ” [1]

Рецепт[уреди | уреди извор]

Крањска кобасица са качкаваљем

Може се производити по Правилнику о крањској кобасици са заштићеном географском ознаком.

Крањска кобасица мора да садржи најмање 75 - 80% свињско месо I и II категорије и највише 20 - 25% тврда сланина без коже. Дозвољени додаци су до 5% воде, нитритне соли, белог лука и бибера. Други састојци нису дозвољени. Месо исећи на комаде од 10 до 13 мм, а сланину 8 до 10 мм. Надев се пуни у танка свињска црева пречника 32 до 36 мм. Формирају се у паровима дужине 12 до 16 cm (тежина пара је 180 до 220 г). Парови се везују дрвеним штапом. Кобасица је топло димљена са буковим дрветом и термички обрађена на централној температури до 70 °C. [2] [3]

Сертификати[уреди | уреди извор]

21. фебруара 2013. донета је уредба којом се традиционална производња крањске кобасице проглашава живим ремек-делом од националног значаја. [4] [5]

Месари праве и продају многе кобасице сличне Крањској, које не би требало да носе ово име. Права крањска кобасица постоји од 6. У јануару 2015. године уписана у Регистар заштићених географских ознака Европске уније, назив „Крањска кобасица“ међутим, у Хрватској и даље могу користити ову врсту производа за свој производ до 2030.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ sobota, Besedilo: Suzana P. Kovačič Kategorija: GG Plus /; Julij 2018 / 08:54, 7. „Gorenjski glas | Ta ni navadna, ta je kranjska!”. www.gorenjskiglas.si. Приступљено 2022-01-19. 
  2. ^ „Pravilnik o Kranjski klobasi z zaščiteno geografsko označbo”. Uradni list. Приступљено 25. 4. 2018. 
  3. ^ „KRANJSKA KLOBASA-SPECIFIKACIJA/ZAŠČITA GEOGRAFSKE OZNAČBE (ZGO)-Izdaja 3” (PDF). GIZ KRANJSKA KLOBASA. maj 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 2019-04-25. г. Приступљено 25. 4. 2019. 
  4. ^ „Kranjska klobasa”. Slovenske novice. 22. 2. 2013. 
  5. ^ „Ljubenska-potica-in-kranjska-klobasa-ponos-slovenije-in-zivi-mojstrovini”. Приступљено 22. februar 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]