Криптовалута

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Крипто валута)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мајновање криптовалуте

Криптовалута је облик дигиталне имовине која се користи као средство размене користећи криптографију (криптографија) као начин обозбеђивања сигурности трансакција, контроле стварања додатних новчаних јединица и ради потврде трансфера валуте.[1][2][3]

Криптовалуте се дефинишу као подскуп дигиталних валута, алтернативних валута и виртуелних валута.

Прва криптовалута[уреди]

Биткоин, који је креиран 2009. је прва децентрализована криптовалута.[4]

Од тада, велики број криптовалута је створен.[5] Биткоин и његови деривати (Алткоини) користе децентрализовану контролу [6] насупрот централизованом електронском новцу централно банкарског система.[7] Децентрализована контрола користи биткоинову блокчејн технологију како би јединствену базу података свих трансакција превела у раздељену, децентрализовану главну књигу.[8]

Легалност[уреди]

Статус легалности криптовалута варира од државе до државе и још увек је недефинисан или у стању промене у многима од њих. Док већина држава законом не забрањује коришћење криптовалута, њихов статус као новца није чврсто утврђен. У земљама као сто су Мароко, Боливија, Еквадор, Киргистан, Бангладеш коришћење Биткојина је илегално и законом кажњиво, док је у већини других Бразил, Чиле, Колумбија, Аргентина легалан.

Предности[уреди]

  • Хаковање Blockchain је доста тежак посао, јер захтева истоврмено хаковање неколико хиљада рачунара, што је готово немогуће.
  • Има озбиљан потенцијал да замени тренутни новчани систем у свету, јер број корисника криптовалута расте.
  • Нико не може да промени количину новчића који се користе.
  • Због ограничене количине новчића, отпоран је на инфлацију.
  • Нема потребе да трошимо новац за некакво одржавање рачуна.
  • Свако може да види све трансакције које су икада направљене.
  • Није контролисан ни од кога, већ има своју сопствену мрежу по којој ради, односно користи принцип децентрализације ( "peer to peer").

Рударење[уреди]

Рударење криптовалута представља начин валидације трансакција на мрежи. Пудари приликом тренутка кад се нови блок ископа, добијају криптовалуту као награду за свој учинак на мрежи. Награда у теорији смањује цену трансакција, тако што подстиче допринос у виду процесорске моћи обраде података на мрежи. Стопа генерисања хешрејта, који врши валидацију трансакција је знатно повећан коришћењем специјализованих машина као што су ФГПА и АСИЦ, које користе комплексне хеш алгоритме као што су ШХА-256 и Скрипт. Ова трка за што ефикаснијим и јефтинијим машинама се одвија још од дана појаве прве критповалуте, Биткојна, који је настао 2009.[9] Са повећањем броја људи који залазе у свет дигиталних валута, генерисање хеша за валидацију је постало врло комплексније током година, толико да су рудари приморани да инвестирају велике своте новца при куповини већег броја АСИЦ машина. Према томе вредност добијене криптовалуте за проналажење хеша често не оправдава суму новца утрошену на подешавање машина, улагање у расхладне системе због топлоте које оне производе, као и струје коју утроше у процесу.[9][10]

Авалон-ан АСИЦ машина

Неки рудари користе мајнинг пулове, деле своју процесорску моћ преко мреже како би поделили добит новог новчића подједнако, у зависности од величине доприноса при вероватноћи откривања блока. "Шер" је додељен члану мајнинг пула који представи валидан пруф-оф-ворк.

Наиме једна компанија покренула је своје дата центре на теренској локацији једне Канадске уњне и гасне фирме, због ниске цене ових горива.[11]

С обзиром на економску и еколошку забринутост везану за рударење, различите "мајнерлес" криптовалуте су у активном развоју. [12][13][14] За разлику од конвенционалних блокчејнова, неке директно ациклично графске криптовалуте користе пеј-ит-форвард систем; при чему сваки налог врши минималну обраду тешких израчунавања на две претходне трансакције при верификацији. Друге криптовалуте као Нано користе блок-решетка структуру при чему сваки индивидуални налог има свој лични блокчејн. Са тиме сваки налог контролише своје трансакције, без потребе за традиционалним пруф-оф-ворк рударењем, омоућавајући за бесплатне, моменталне трансакције.[15]

Критике и мане[уреди]

  • Трансакције криптовалута су неповратан процес након неколико потврда трансакције. Једна од ствари које криптовалуте немају у односу на стандардне кредитне картице је заштита корисника од преваре.
  • Традиционални финансијски производи имају имају јак и развијен систем за заштиту потрошача, за разлику од криптовалута.
  • Многе банке не пружају услуге криптовалутама и њиховим корисницима, такође одбијајући да сарађују са дигитално-валутним компанијама.
  • Криптовалуте треба да задовље многе услове да би могле да се користе на глобалном нивоу. Нпр. број трговаца Биткојином је мали, али константно растући.
  • Са технолошким напредовањем, јављају се потребе за све јачим рачунарима са специјализованим хардвером и софтвером за њихово коришћење.
  • Могу бити заувек изгубљене/уништене због неког штетног софтвера или губитка података на интеренту.[16]
  • Засноване су на компликованим математичким алгоритмима декодирања, тако да многе државе имају доста опрезан приступ њима, бојећи се њихових ефеката на финансијску сигурност.[17]
  • Забране у одређеним државама су достигле ниво огромних новчаних казни.[18]

Референце[уреди]

  1. ^ Greenberg, Andy (20. 4. 2011). „Crypto Currency”. Forbes.com. Приступљено 8. 8. 2014. 
  2. ^ Cryptocurrencies: A Brief Thematic Review. Social Science Research Network. Date accessed 28 august 2017.
  3. ^ Schuettel (2017)
  4. ^ Sagona-Stophel, Katherine. „Bitcoin 101 white paper” (PDF). Thomson Reuters. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 8. 2016. Приступљено 11. 7. 2016. 
  5. ^ Tasca, Paolo (7. 9. 2015). „Digital Currencies: Principles, Trends, Opportunities, and Risks”. SSRN 2657598Слободан приступ. 
  6. ^ McDonnell, Patrick "PK" (9. 9. 2015). „What Is The Difference Between Bitcoin, Forex, and Gold”. NewsBTC. Приступљено 15. 9. 2015. 
  7. ^ Allison, Ian (8. 9. 2015). „If Banks Want Benefits Of Blockchains, They Must Go Permissionless”. NewsBTC. Приступљено 15. 9. 2015. 
  8. ^ Matteo D’Agnolo. „All you need to know about Bitcoin”. timesofindia-economictimes. 
  9. 9,0 9,1 Krishnan, Hari; Saketh, Sai; Tej, Venkata (2015). „Cryptocurrency Mining – Transition to Cloud”. International Journal of Advanced Computer Science and Applications. 6 (9). ISSN 2156-5570. doi:10.14569/IJACSA.2015.060915. 
  10. ^ Hern, Alex (17. 1. 2018). „Bitcoin’s energy usage is huge – we can't afford to ignore it”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2018. Приступљено 23. 1. 2018. 
  11. ^ „Cryptocurrency mining operation launched by Iron Bridge Resources”. World Oil. 26. 1. 2018. Архивирано из оригинала на датум 30. 1. 2018. 
  12. ^ Ryszkiewicz, Peter. „IOTA vs NANO (RaiBlocks)”. Hackernoon. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2018. Приступљено 23. 1. 2018. 
  13. ^ „Future of Digital Currency May Not Involve Blockchains”. Cointelegraph.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2017. Приступљено 23. 1. 2018. 
  14. ^ „RaiBlocks Review – Instant, Free Transactions”. coinreviews.io. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2018. Приступљено 23. 1. 2018. 
  15. ^ LeMahieu, Colin. „RaiBlocks: A Feeless Distributed Cryptocurrency Network”. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 7. 12. 2017. Приступљено 4. 12. 2017. 
  16. ^ Sheppard, William (1. 4. 2014). „Keeping Your Cryptocurrency Safe”. C4ss.org. Приступљено 18. 12. 2017. 
  17. ^ 3:00 PM (11. 4. 2014). „Cryptocurrency and Global Financial Security Panel at Georgetown Diplomacy Conf”. Meetup.com. Приступљено 18. 12. 2017. 
  18. ^ „Bitcoins Spark Regulatory Crackdown as Denmark Drafts Rules”. Bloomberg.com. 18. 12. 2013. Приступљено 18. 12. 2017. 

Литература[уреди]

Види још[уреди]