Кристина Тот

С Википедије, слободне енциклопедије
Кристина Тот
Кристина Тот'
Лични подаци
Пуно имеКристина Тот'
Датум рођења(1967-12-05)5. децембар 1967. (56 год.)
Место рођењаБудимпешта, Мађарска
Званични веб-сајт

Кристина Тот (мађ. Tóth Krisztina; Будимпешта, 5. децембар 1967) је мађарска списатељица, песникиња и преводилац. [1] [2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Кристина Тот спада у водеће ауторе савремене мађарске књижевности. Завршила је вајарство у Средњој стручној школи ликовних уметности.[3] Студирала је вајарство, касније књижевност. Током студија боравила у Паризу. У Мађарску се вратила 1992. године.[4] Године 1993. је дипломирала на Филозофском факултету "Лоранд Етвеш" у Будимпешти.[3]

Од 1994. до 1998. године радила је као сарадник на будимпештанском Институту ѕа француски језик. Од 1998. године је слободни уметник.[4]

Године 1989. у књижевности је дебитовала као песникиња збирком Õszi kabátlobogás (Јесење лепршање капута). Следе потом збирке A beszélgetés fonala (1994, Нит говора), Az árnyékember (1997, Човек из сенке), Porhó (2001, Прашкасти снег) i Síró ponyva (2003, Ридајућа церада). Ауторка је и збирке песама за децу A londoni mackók (2003, Лондонски медведићи).[3]

За своје стваралаштво добила је више од 20 значајних награда и признања које су међународног значаја.[4] Најзначајније су: награда Атиле Јожефа (2000), награда Palládium (2001), награда Шандора Мараија (2007).[3] Дела су јој преведена на многе језике, на чешком, пољском, шпанском, српском језику.[4]

У прози се појавила са збирком приповедака Vonalkód (Линијски код) 2006. године.[3]

Изабрана дела[уреди | уреди извор]

Приповетке

  • Vonalkód: tizenöt történet (Линијски код: петнаест приповедака), Будимпешта: Magvető Kiadó, 2006.
  • Pixel, Будимпешта: Magvető Kiadó, 2011.
  • Akvárium, Будимпешта: Magvető Kiadó, 2013. [5]
  • Pillanatragasztó, Будимпешта: Magvető Kiadó, 2014.
  • Párducpompa, Будимпешта: Magvető Kiadó, 2017.
  • Fehér farkas, Будимпешта: Magvető Kiadó, 2019.

Поезија

  • Őszi kabátlobogás (Јесење лепршање капута), 1989.
  • A beszélgetés fonala (Нит говора), 1994.
  • Az árnyékember (Човек из сенке), 1997.
  • Porhó (Прашкасти снег), 2001.
  • Síró ponyva (Ридајућа церада), 2003.
  • A londoni mackók (Лондонски медведићи), 2003.
  • Magas labda, 2009.
  • Felhőmesék, 2017.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Радноти награда (1990).
  • Награда Ђула Иљеш (1994).
  • Награда Тибор Дери (1996).
  • Награда Атила Јожеф (2000).
  • Награда Иштван Вас (2001).
  • Награда Шепиро (2005).
  • Награда Шандор Мараи (2007).
  • Награда Барка (2010).
  • Алфолд награда (2014).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Krisztina Tóth” (на језику: German). Munzinger-Archiv. Приступљено 2018-08-17. 
  2. ^ Zsuzsanna Ozsváth; Frederick Turner (2. 7. 2014). Light within the Shade: Eight Hundred Years of Hungarian Poetry. Syracuse University Press. стр. 251. ISBN 978-0-8156-5274-8. 
  3. ^ а б в г д „Kristina Tot”. samizdatb92.rs. Приступљено 24. 4. 2024. 
  4. ^ а б в г Један дан живота : антологија савремене мађарске поезије : дванаест песника. Нови Сад: Друштво књижевника Војводине,. 2019. стр. 204—205. ISBN 978-86-84547-17-2. 
  5. ^ „Krisztina Tóth: Aquarium”. International Literature Award. Приступљено 2018-08-17. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристина_Тот&oldid=27717018”