Кућа Катића са Галеријом Миће Поповића

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кућа Катића са Галеријом Миће Поповића
Galerija Miće Popovića, Loznica 016.jpg
Кућа Катића
Опште информације
Место Лозница
Општина Лозница
Држава  Србија
Време настанка 1878.
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ваљево
Адреса Милована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

Кућа Катића са Галеријом Миће Поповића у Лозници, налази се у улици Јована Цвијића број 15, бивша улица Краља Александра Обреновића.[1][2]

Историја[уреди]

Кућа Катића спада у једно од најрепрезентативнијих грађевина у урбаном језгру старе Лознице. Подигнута је 1878. године као породична зграда Марјана А. Катића, ондашњег занатлије и трговца. Приземље је намењено за радионице и трговину, од којих је на левој страни била абаџијска радња и продавница а десно терзијска радња и продавница мешовите робе. Овде су углавном радили чланови породице. Спратни део је намењен за становање и репрезентативно је организован и опремљен са холом за пријеме. До после Првог светског рата зграда беше најрепрезентативнија у граду, па су Катићи уступили кућу локалним властима за потребе државних посета. Тако је 1901. Године Краљ Александар Обреновић коначио и боравио два дана у овој кући док је био у Лозници. Исто је урадио и Краљ Петар Карађорђевић током свог боравка у Лозници 1904. Године. Овде је становао и Светозар Прибићевић током свог политичког рада у овом крају. Кућа је након Другог светског рата променила власника: приземље су задржали даљи рођаци Катића, а спрат је прешао у друштвену својину. Тренутно приземљем располаже више власника , а спратни део је уступљен за галерију Миће Поповића.

Изглед[уреди]

Зграда је грађена у духу грађанске архитектуре краја прошлог столећа са неокласицистичким елементима. Делује веома складно и репрезентативно. Зидана је од тврдог материјала, опеке и камена, са малтерисаним и двојно креченим фасадама. Кров је двосливан стрмог нагиба са бибер црепом као прекривачем. Кућа се састоји од приземља и спрата. Главни улаз у партерни део налази се у средини, симетрично лево и десно су постављена три ужа отвора (по један портал и два излога). Сви ови отвори су наглашени пиластрима и лучним архиволтима. Спрат је декоративно обрађен. У средини је балкон са витком бифором на фасади, а лево и десно су постављена по три двокрилна прозора. Све површине изнад и око прозора су рељефно украшене геометријским и флоралним елементима. Изнад централне бифоре уздиже се троугаона атика, а изнад прозора је постављен рељефни венац са низом конзола.

Мића Поповић, биографија[уреди]

Мића Поповић је рођен у Лозници 12. јуна 1923. године, а умро је у Београду 22. децембра 1996. године. Његова породица се 1927. године преселила у престоницу, где је већ као гимназијалац учествовао са три слике на 13. јесењој изложби београдских ликовних уметника у павиљону „Цвијета Зузорић”. Прву самосталну изложбу отворио је 1950. године, за дописног члана САНУ изабран је 1978. године, а за редовног 1985. године.

У сталној поставци галерије „Мића Поповић и Вера Божичковић-Поповић” изложене су уметничке слике са мотивима старе Лознице. „Чукундедова кућа” настала је још давне 1936. године, а најмлађа је „Велика мртва природа” из 1989. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Завод за заштиту споменика културе Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" , Ваљево 2006. ISBN 86-904745-2-8. (COBISS.SR)

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.