Пређи на садржај

Кућни љубимац

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Кућни љубимци)
Пас и мачка су омиљени кућни љубимци.

Кућни љубимац је животиња која живи са човеком, у кући/стану или дворишту, за разлику од слободних животиња, животиња у лабораторијама, животиња у служби полиције или неког другог посла и животиња за спорт, које се одржавају из економских разлога. Најпопуларнији љубимци су познати по својим оданим или разиграним карактеристикама и атрактивном изгледу.

Кућни љубимци генерално пружају својим власницима незанемарљиве здравствене бенефиције;[1] показало се да поседовање љубимаца помаже отклањању стреса за оне који воле животиње. Данас постоји медицински доказана класа „терапијских“ животиња, а у њу спада већина паса и домаћа мачка , која може да помогне ограниченим или беспомоћним људима. Шетња пса представља вежбу и за власника и за пса, а обезбеђује и свеж ваздух и социјалне интеракције. У кућне љубимце спадају и златна рибица и друге врсте риба које се морају држати у акваријуму , папагаји и друге птице као што су канаринци , тигрица , нимфе , какаду итд. Глодари као што су хрчак и морско прасе . Затим рептили као мале зелене корњаче које морају имати посебан тераријум и зелене игуане које траже тераријум са песком , дрветом тј. гранама и топло место. Најмањи број људи држи змије , тарантуле и пацове као кућне љубимце.

Кућни љубимци својим власницима или чуварима[2] пружају физичке и емоционалне користи. Шетња пса може обезбедити човеку и псу вежбу, свеж ваздух и друштвену интеракцију. Кућни љубимци могу пружити друштво људима који живе сами или старијим одраслим особама које немају адекватну друштвену интеракцију са другим људима. Постоји медицински одобрена класа терапијских животиња које се доводе да посете затворене људе, као што су деца у болницама или старе особе у старачким домовима. Терапија кућним љубимцима користи обучене животиње и водиче за постизање специфичних физичких, друштвених, когнитивних или емоционалних циљева са пацијентима.

Људи најчешће узимају кућне љубимце ради дружења, да би заштитили дом или имовину, или због уочене лепоте или привлачности животиња.[3] Једна канадска студија из 1994. је открила да су најчешћи разлози за непоседовање кућног љубимца недостатак способности да се брине о љубимцу током путовања (34,6%), недостатак времена (28,6%) и недостатак одговарајућег смештаја (28,3%), док је несклоност кућним љубимцима је мање уобичајена (19,6%).[3] Неки научници, етичари и организације за права животиња изразиле су забринутост због држања кућних љубимаца због недостатка аутономије и објективизације животиња које нису људи.[4]

Популарност кућних љубимаца

[уреди | уреди извор]

У Кини је потрошња на домаће животиње порасла са процењених 3,12 милијарди долара у 2010. на 25 милијарди долара у 2018. Кинези поседују 51 милион паса и 41 милион мачака, при чему власници кућних љубимаца често више воле да набављају храну за кућне љубимце из иностранства.[5] Постоји укупно 755 милиона кућних љубимаца, што је повећање са 389 милиона у 2013. години.[6]

Према истраживању које су промовисала италијанска породична удружења 2009. године, процењује се да у Италији има око 45 милиона кућних љубимаца. Ово укључује 7 милиона паса, 7,5 милиона мачака, 16 милиона риба, 12 милиона птица и 10 милиона змија.[7]

Истраживање Универзитета у Бристолу из 2007. показало је да 26% домаћинстава у Великој Британији има мачке и 31% псе, процењујући да је укупна домаћа популација од приближно 10,3 милиона мачака и 10,5 милиона паса у 2006. години.[8] Истраживање је такође показало да 47,2% домаћинстава са мачком има најмање једну особу образовану до универзитетског образовања, у поређењу са 38,4% домова са псима.[9]

Према Националној анкети власника кућних љубимаца 2017-2018 коју је спровела Америчка асоцијација за производе за кућне љубимце (APPA), 68 одсто америчких домаћинстава, или око 85 милиона породица, поседује кућног љубимца. Ово је пораст у односу на 56 процената америчких домаћинстава из 1988. године, прве године са спроведеном анкетом.[10] У Сједињеним Државама постоји око 86,4 милиона мачака кућних љубимаца и око 78,2 милиона паса кућних љубимаца,[11][12] а истраживање Сједињених Држава 2007–2008 показало је да је домаћинстава која поседују псе бројчано надмашила домаћинства која поседују мачке, али да је укупан број мачака кућних љубимаца био већи него паса. Исто је било и за 2011. годину.[13] У 2013. години, кућни љубимци су надмашивали број деце четири према један у Сједињеним Државама.[14]

Најпопуларнији кућни љубимци у САД (милиони)[15][16]
Кућни љубимци Глобална популација Популација у САД Настањена домаћинства у САД Просек у САД по насељеном домаћинству
Мачка 202 93,6 38,2 2,45
Пас 171 77,5 45,6 1,70
Риба N/A 171,7 13,3 12,86
Мали сисари N/A 15,9 5,3 3,00
Птице N/A 15,0 6,0 2,50
Гмизавци и водоземци N/A 13,6 4,7 2,89
Коњи N/A 13,3 3,9 3,41

Ефекти на здравље кућних љубимаца

[уреди | уреди извор]

Држање животиња као кућних љубимаца може бити штетно по њихово здравље ако се не испуне одређени услови. Важан проблем је неодговарајуће храњење, које може изазвати клиничке ефекте. Конзумација чоколаде или грожђа од стране паса, на пример, може бити фатална. Одређене врсте кућних биљака такође се могу показати токсичним ако их конзумирају кућни љубимци. Примери укључују филодендроне и ускршње љиљане, који могу да изазову тешко оштећење бубрега код мачака,[17][18] и божићну звезду, бегонију и алое веру, које су благо токсичне за псе.[19][20]

Кућни љубимци, посебно пси и мачке у индустријализованим друштвима, веома су подложни гојазности. Показало се да су кућни љубимци са прекомерном тежином изложени већем ризику од развоја дијабетеса, проблема са јетром, болова у зглобовима, отказивања бубрега и рака. Недостатак вежбања и висококалоричне дијете сматрају се главним факторима који доприносе гојазности кућних љубимаца.[21][22][23]

Утицај кућних љубимаца на здравље њихових старатеља

[уреди | уреди извор]
Пар са својим кућним љубимцем

Здравствене бенефиције

[уреди | уреди извор]

У јавности и међу многим научницима је широко распрострањено веровање да кућни љубимци вероватно корисни за ментално и физичко здравље њиховим власницима;[24] изјава NIH-а из 1987. опрезно је тврдила да постојећи подаци „сугеришу“ значајну корист.[1] Недавно неслагање долази из RAND студије из 2017. године, која је открила да барем у случају деце, поседовање кућног љубимца само по себи није побољшало физичко или ментално здравље за статистички значајан износ; уместо тога, студија је открила да деца која су већ била здрава имају већу вероватноћу да добију кућне љубимце.[24][25][26] Спровођење дугорочних рандомизованих испитивања за решавање овог проблема било би скупо или неизводљиво.[1][26]

Уочене корелације

[уреди | уреди извор]

Кућни љубимци могу имати способност да стимулишу своје неговатеље, посебно старије, дајући људима некога о коме ће се бринути, некога с ким ће вежбати и некога ко ће им помоћи да се излече од физички или психички проблематичне прошлости.[1][27][28] Животињско друштво такође може помоћи људима да сачувају прихватљив ниво среће упркос присуству симптома расположења као што су анксиозност или депресија.[29] Поседовање кућног љубимца такође може помоћи људима да постигну здравствене циљеве, као што је снижење крвног притиска, или менталне циљеве, као што је смањење стреса.[30][31][32][33][34][35] Постоје докази да поседовање кућног љубимца може помоћи особи да води дужи и здравији живот. У студији из 1986. на 92 особе хоспитализоване због коронарних болести, у року од годину дана, 11 од 29 пацијената без кућних љубимаца је умрло, у поређењу са само 3 од 52 пацијента који су имали кућне љубимце.[28] Показало се да поседовање кућних љубимаца значајно смањује триглицериде, а тиме и ризик од срчаних обољења, код старијих особа.[36] Једна студија Националног института за здравље открила је да је мања вероватноћа да ће људи који су поседовали псе умрети од срчаног удара него они који га нису имали.[37] Постоје извесни докази да кућни љубимци могу имати терапеутски ефекат у случајевима деменције.[38] Друге студије су показале да за старије особе добро здравље може бити услов за поседовање кућног љубимца, а не резултат.[39] Пси обучени да буду пси водичи могу помоћи људима са оштећењем вида. Пси обучени у области терапије уз помоћ животиња (AAT) такође могу бити од користи особама са другим инвалидитетом.[1][40]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „The Health Benefits of Pets”. US Government National Institute of Health. Архивирано из оригинала 05. 05. 2012. г. Приступљено 25. 12. 2006. 
  2. ^ „Position Statement on Ownership/Guardianship”. ASPCA (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-07. 
  3. ^ а б Leslie, Be; Meek, Ah; Kawash, Gf; Mckeown, Db (април 1994). „An epidemiological investigation of pet ownership in Ontario” (Free full text). The Canadian Veterinary Journal. 35 (4): 218—22. ISSN 0008-5286. PMC 1686751 Слободан приступ. PMID 8076276. 
  4. ^ McRobbie, Linda Rodriguez (1. 8. 2017). „Should we stop keeping pets? Why more and more ethicists say yes”. The Guardian. Приступљено 3. 8. 2017. 
  5. ^ Tang, Ailin; Bradsher, Keith (2018-10-22). „The Trade War's Latest Casualties: China's Coddled Cats and Dogs”. The New York Times. Приступљено 2018-10-23. 
  6. ^ „China Pet population and ownership 2019 update”. China Pet Market (на језику: енглески). 2018-12-25. Архивирано из оригинала 25. 08. 2019. г. Приступљено 2019-08-25. 
  7. ^ „Main_Page45 milioni gli animali domestici in Italia: 150.000 ogni anno vengono abbandonati”. Il Messaggero. 22. 9. 2009. Архивирано из оригинала 11. 7. 2013. г. 
  8. ^ „UK domestic cat and dog population larger than thought”. University of Bristol. 6. 2. 2010. 
  9. ^ „More cat owners 'have degrees' than dog-lovers”. BBC News Online. 6. 2. 2010. 
  10. ^ „Facts + Statistics: Pet statistics | III”. www.iii.org. Приступљено 2019-08-25. 
  11. ^ „Animals in Healthcare Facilities: Recommendations to Minimize Potential Risks” (PDF). www.shea-online.org. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. 
  12. ^ The Humane Society of the United States. „U.S. Pet Ownership Statistics”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2012. г. Приступљено 27. 4. 2012. 
  13. ^ „U.S. Pet Ownership & Demographics Sourcebook (2012)”. Архивирано из оригинала 17. 2. 2017. г. Приступљено 16. 1. 2017. 
  14. ^ Daniel Halper (1. 2. 2013). „Animal Planet: Pets Outnumber Children 4 to 1 in America”. The Weekly Standard. Архивирано из оригинала 4. 9. 2015. г. Приступљено 9. 2. 2013. 
  15. ^ Susan Hayes. „What are the most popular pets around the world?”. PetQuestions.com. Архивирано из оригинала 22. 10. 2010. г. Приступљено 4. 3. 2011. 
  16. ^ „Industry Statistics & Trends”. American Pet Product Association. Архивирано из оригинала 09. 03. 2021. г. Приступљено 4. 3. 2011. 
  17. ^ „Plants and Your Cat”. Cat Fanciers' Association. Архивирано из оригинала 27. 12. 2009. г. Приступљено 15. 5. 2007. 
  18. ^ Langston, Cathy E. (1. 1. 2002). „Acute Renal Failure Caused by Lily Ingestion in Six Cats”. Journal of the American Veterinary Medical Association. 220 (1): 49—52, 36. PMID 12680447. doi:10.2460/javma.2002.220.49. 
  19. ^ „These plants can be poisonous to dogs”. Sunset Magazine. 12. 7. 2010. Приступљено 17. 10. 2013. 
  20. ^ Klein, Jerry (10. 12. 2018). „Are Poinsettias Poisonous to Dogs?”. American Kennel Club (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-26. 
  21. ^ „Overweight Dogs”. Pet Care. The American Society for the Prevention of Cruelty to Animals (ASPCA). Приступљено 17. 10. 2013. 
  22. ^ „Overweight Cats”. Pet Care. The American Society for the Prevention of Cruelty to Animals (ASPCA). Приступљено 17. 10. 2013. 
  23. ^ Zelman, Joanna (23. 2. 2011). „Pet Obesity: Over Half Of U.S. Dogs And Cats Are Overweight, Study Says”. The Huffington Post. Приступљено 17. 10. 2013. 
  24. ^ а б „Pets are a kid's best friend, right? Maybe not, study says”. The Philadelphia Inquirer. Приступљено 27. 12. 2017. 
  25. ^ „Pets Are Good For Us—But Not In The Ways We Think They Are”. National Geographic. 25. 11. 2017. Приступљено 27. 12. 2017. 
  26. ^ а б „Largest-Ever Study of Pets and Kids' Health Finds No Link; Findings Dispute Widely Held Beliefs About Positive Effects of Pet Ownership” (на језику: енглески). RAND. Приступљено 27. 12. 2017. 
  27. ^ Reiman, Steve. „Therapy Dogs in the Long-Term Health Care Environment” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 5. 2012. г. Приступљено 27. 4. 2012. 
  28. ^ а б Whiteley, Ellen H. (1986). „The Healing Power of Pets”. 258 (7). The Saturday Evening Post. стр. 2—102. Приступљено 5. 11. 2006.  Academic Search Elite. EBSCOhost. Polk Library, UW Oshkosh
  29. ^ Bos, E.H.; Snippe, E.; de Jonge, P.; Jeronimus, B.F. (2016). „Preserving Subjective Wellbeing in the Face of Psychopathology: Buffering Effects of Personal Strengths and Resources”. PLOS ONE. 11 (3): e0150867. Bibcode:2016PLoSO..1150867B. PMC 4786317 Слободан приступ. PMID 26963923. doi:10.1371/journal.pone.0150867 Слободан приступ. 
  30. ^ Asp, Karen (2005). „Volunteer Pets”. Prevention. 57 (4): 176—78. Приступљено 5. 11. 2006.  Academic Search Elite. EBSCOhost. Polk Library, UW Oshkosh
  31. ^ Allen, Karen; Shykoff, Barbara E.; Izzo, Joseph L., Jr (1. 10. 2001). „Pet ownership, but not ace inhibitor therapy, blunts home blood pressure responses to mental stress”. Hypertension. 38 (4): 815—20. ISSN 0194-911X. PMID 11641292. doi:10.1161/hyp.38.4.815 Слободан приступ. 
  32. ^ Kingwell, Ba; Lomdahl, A; Anderson, Wp (октобар 2001). „Presence of a pet dog and human cardiovascular responses to mild mental stress”. Clinical Autonomic Research. 11 (5): 313—7. ISSN 0959-9851. PMID 11758798. S2CID 40206732. doi:10.1007/BF02332977. 
  33. ^ Wilson, Cc (октобар 1987). „Physiological responses of college students to a pet”. The Journal of Nervous and Mental Disease. 175 (10): 606—12. ISSN 0022-3018. PMID 3655768. S2CID 2188860. doi:10.1097/00005053-198710000-00005. 
  34. ^ Koivusilta, Leena K.; Ojanlatva, A; Baune, Bernhard (2006). Baune, Bernhard, ур. „To Have or Not To Have a Pet for Better Health?”. PLOS ONE. 1 (1): e109. Bibcode:2006PLoSO...1..109K. PMC 1762431 Слободан приступ. PMID 17205113. doi:10.1371/journal.pone.0000109 Слободан приступ. 
  35. ^ Vormbrock, Jk; Grossberg, Jm (октобар 1988). „Cardiovascular effects of human–pet dog interactions”. Journal of Behavioral Medicine. 11 (5): 509—17. ISSN 0160-7715. PMID 3236382. S2CID 25544682. doi:10.1007/BF00844843. 
  36. ^ Dembicki, D and Anderson, J. 1996. Journal of Nutrition in Gerontology and Geriatrics. Volume 15 Issue 3, pages 15-31.
  37. ^ Jodee (8. 7. 2010). „Want to Reduce Risk of Heart Disease? Get a Pet”. Архивирано из оригинала 27. 3. 2013. г. Приступљено 27. 4. 2012. 
  38. ^ Friedmann E, Galik E, Thomas SA, Hall PS, Chung SY, McCune S. Evaluation of a Pet-Assisted Living Intervention for improving functional status in assisted living residents with mild to moderate cognitive impairment. American Journal of Alzheimer's Disease and Other Dementias.2015:30(3):276-289
  39. ^ Parslow, Ruth; Jorm, Anthony; Christensen, Helen; Rodgers, Bryan; Jacomb, Patricia (2005). „Pet Ownership and Health in Older Adults”. Gerontology. 40. 51 (1): 40—47. PMID 15591755. S2CID 21851049. doi:10.1159/000081433. 
  40. ^ Farlex. „The Free Dictionary By Farlex”. Приступљено 27. 4. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Кућни љубимац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кућни_љубимац&oldid=27556584”