Пређи на садржај

Лазар Комарчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лазар Комарчић
Датум рођења(1839-01-21)21. јануар 1839.
Место рођењаГлог, Османско царство
Датум смрти22. јануар 1909.(1909-01-22) (70 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Лазар Комарчић (Глог[1][2], Прибој, 9/21. јануар 1839 — Београд, 9/22. јануар 1909) био је српски новинар и књижевник.[3] Понекад је писао под псеудонимом Дегиљ.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Као дете се преселио у Ваљево и тамо радио као шегрт, зидар и сеоски механџија.[3] Завршио је учитељску школу и добио учитељско место у Липама код Смедерева.[3] Као новинар, најпре је сарађивао у листу Србија око кога се седамдесетих година окупљала напредна омладина Србије, а затим и у листовима Будућност, Исток, Нови Завет и Видело. Покренуо је и сопствени лист Збор у Крагујевцу 1875. године, и у њему износио своје политичке погледе који су тада били под утицајем социјалистичке мисли Светозара Марковића.[4] Након тога враћа се у Београд и добија уредничко место у листовима „Будућност”, „Нови завет”.[4] Године 1880. постављен је за коректора Државне штампарије у Београду, а 1881. године за уредника листа Видело[3].

Написао је 1902. први српски научно-фантастични роман Једна угашена звезда[5], који се уз драму Драгутина Илића После милијон година (1889) сматра за темељ модерне српске научне фантастике.[6]

Роман Један разорени ум је 1893. наградила је Српска краљевска академија, а запажена је била и збирка приповедака Записник једног покојника. Написао је и романе Драгоцена огрлица (1880), Два аманета (1893), Просиоци (1905). Ови романи имају криминалистички заплет и спадају међу прве такве врсте на српском језику.[7] Целокупно књижевно дело Лазара Комарчића није искључиво научно фантастично, већ има и особине романтичарске и реалистичке књижевности.[8]

За разлику од Жила Верна и Х. Џ. Велса готово да је потпуно заборављен.

Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ које је основано 1981. године негује научну фантастику и за име свог друштва је узело име једног од првих људи који су писали научну фантастику у српским и јужнословенским крајевима.[9]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Романи

[уреди | уреди извор]

Збирке приповедака

[уреди | уреди извор]

Приповетке Лазе Комарчића, 1894. које садрже приче:

  • Записник једног покојника
  • Последње збогом
  • Шах-мат!

Остало

[уреди | уреди извор]

Испод Букуље

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Павле Зелић, Владимир Лазовић: Лазар Комарчић — пионир научне фантастике у Србији”. web.archive.org. 30. 4. 2010. Архивирано из оригинала 30. 04. 2010. г. Приступљено 17. 2. 2019. 
  2. ^ „Лазар Комарчић маштом наткрилио време | Politikin Zabavnik”. politikin-zabavnik.co.rs. Приступљено 17. 2. 2019. 
  3. ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 366. 
  4. ^ а б „ЈЕДНА УГУШЕНА ЗВЕЗДА”. politikin-zabavnik.co.rs. Приступљено 31. 1. 2022. 
  5. ^ Živković, Zoran (1990). Enciklopedija naučne fantastike 1 (A-Lj). Beograd: Prosveta. стр. 375—376. 
  6. ^ Дамјанов, Сава. „Српска фантастика од средњег века до постмодерне”. Ур.: Радуловић, Оливера. Тумачења књижевног дела и методика наставе. Део 1. стр. 141. 
  7. ^ 100 личности, људи који су променили свет, број 61. Артур Конан Дојл издање на српском језику, 2. јун 2010.
  8. ^ Јовић, Бојан (2006). Рађање жанра : почеци српске научно-фантастичне књижевности. стр. 27. ISBN 978-86-7095-107-5. 
  9. ^ „O DRUŠTVU”. emitor.rs. Архивирано из оригинала 31. 01. 2022. г. Приступљено 31. 1. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Лазар Комарчић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лазар_Комарчић&oldid=26914490”