Лазар Комарчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лазар Комарчић
Lazar Komarcic1.jpg
Датум рођења (1839-01-21)21. јануар 1839.
Место рођења Комарица
 Османско царство
Датум смрти 22. јануар 1909.(1909-01-22) (70 год.)
Место смрти Београд
 Краљевина Србија

Лазар Комарчић (Комарица, Пљевља, 9/21. јануар 1839Београд, 9/22. јануар 1909) је био српски новинар и књижевник.

Биографија[уреди]

Као новинар, најпре је сарађивао у листу Србија око кога се седамдесетих година окупљала напредна омладина Србије, а затим и у листовима Будућност, Исток, Нови Завет и Видело. Покренуо је и сопствени лист Збор у Крагујевцу 1875. године, и у њему износио своје политичке погледе који су тада били под утицајем социјалистичке мисли Светозара Марковића.

Написао је 1902. први српски научно-фантастични роман Једна угашена звезда, који се уз драму Драгутина Илића После милијон година (1889) сматра за темељ модерне српске научне фантастике.

Роман Један разорени ум је 1893. наградила је Српска краљевска академија, а запажена је била и збирка приповедака Записник једног покојника. Написао је и романе Драгоцена огрлица (1880), Два аманета (1893), Просиоци (1905). Ови романи имају криминалистички заплет и спадају међу прве такве врсте на српском језику.[1]

За разлику од Жила Верна и Х. Џ. Велса готово да је потпуно заборављен. Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ негује научну фантастику и за име свог друштва је узело име једног од првих људи који су писали научну фантастику у српским и јужнословенским крајевима.

Референце[уреди]

  1. ^ 100 личности, људи који су променили свет, број 61. Артур Конан Дојл издање на српском језику, 2. јун 2010.

Спољашње везе[уреди]