Лексикон Народноослободилачког рата

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945.
Leksikon NOR-a 1941-1945.jpg
Насловна страна Лексикона Народноослободилачког рата
Настанак
Ауторвише аутора
ЗемљаЈугославија
Језиксрпскохрватски
Садржај
Темаисторија
Издавање
Издавач„Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана,
Превод
Датум
издавања

1980.

Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945. је књига енциклопедијског типа у којој се налази попис око 3.500 појмова и личности везаних за Народноослободилачки рат народа Југославије, као и општих појмова везаних за Други светски рат. Ова књига изадата је 1980. године у тиражу од 23.000 примерака.

Књигу су издали удружени издавачи „Народна књига“, из Београда и „Партизанска књига“, из Љубљане поводом четрдесетегодишњице почетка Народноослободилачког рата. Штампање књиге извршио Београдски издавачки графички завод (БИГЗ).

Покретање рада на изради овог лексикона и утврђивању општих питања садржаја, као и критеријума за избор личности чије су биографије ушле у публикацију имали су - Савезни одбор СУБНОР-а Југославије, одбори републичких и покрајинских СУБНОР-а и Комсија за историју СКЈ. Посебан допринос на ставрању лексикона да је и Институт за савремену историју из Београда, а за његову израду је био образован и посебан Издавачки одбор од представника свих покрајина, република и институција Федерације.

Лексикон је издат у два тома. Први том има 625 страница и обрађује појмове од слова А до слова Љ, док други том има 629 страница и обрађује појмове од слова М до слова Ж.

Издавачки одбор[уреди]

Чланови Издавачког одбора Лексинкона Народноослободилачког рата су били:

  • Михаило Апостолски, генерал-пуковник и председник Македонске академије наука и уметности, народни херој
  • Петар Брајовић, генерал-пуковник и члан Савета федерације, народни херој
  • др Александар Грличков, члан Председништва Ценралног комитета СКЈ
  • Иван Кукоч, генерал-пуковник и потпредседник Скупштине СФРЈ
  • Данило Лекић, генерал-пуковник и члан Савета федерације, народни херој
  • др Јован Марјановић, професор Универзитета у Београду, председник Редакционог одбора
  • Милија Радовановић, председник Комисије Председништва ЦК СК Србије за историју СК Србије, члан Савета федерације
  • Ида Сабо, члан Председништва СР Србије
  • Мика Шпиљак, члан Председништва Већа Савеза синдиката Југославије, народни херој
  • Војо Тодоровић, генерал-пуковник и члан Савета федерације
  • Олга Випотник, срадник Марксиситичког центра ЦК СК Словеније
  • Азем Власи, секретар Конференције Сцијалистичког савеза радног народа Косова

Редакциони одбор[уреди]

Лекискон НОР

Чланови Редакционог одбора Лексинкона Народноослободилачког рата су били:

  • др Јован Марјановић, професор Универзитета у Београду, председник Редакционог одбора
  • Снежана Митровић, уредник „Партизанске књиге“, Београд
  • др Душан Биланџић, професор Свеучилишта у Загребу
  • Данило Булајић, публициста
  • др Перо Дамјановић, директор Института за савремену историју, Београд
  • др Али Хадри, професор Универзитета у Приштини, члан Академије наука и уметности Косова
  • др Владо Ивановски, научни саветник Института за националну историју, Скопље
  • др Петар Качавенда, виши научни сарадник Института за савремену историју, Београд
  • Здравко Клањшчек, пуковник, виши научни сраданик Војноисторијског института
  • др Јосип Мирнић, професор Универзитета у Новом Саду, члан Војвођанске академија наука и уметности
  • Перо Морача, научни саветник Института за савремену историју, Београд
  • Видак Перић, директор „Народне књиге“, Београд
  • др Душан Живковић, научни саветник за савремену историју, Београд

Аутори текстова[уреди]

Неки од аутора текстова у Лексинкону Народноослободилачког рата су били:

  • Михаило Апостолски, генерал-пуковник и председник Македонске академије наука и уметности, народни херој
  • Милан Андрић, професор, резервни потпуковник и војни историчар
  • Вилма Беблер-Приковић, виши кустос Музеја револуције народа и народности Југославије
  • мр Милица Бодрожић, виши кустос Музеја револуције народа и народности Југославије
  • др Милан Борковић, научни саветник Института за историју радничког покрета Србије
  • Франчек Боханец, професор и публициста
  • мр Љубомир Бошњак, мајор, научни саветник Војноисторијског инстута

Рецезенти[уреди]

Рецезенти Лексинкона Народноослободилачког рата су били:

  • др Смиља Аврамов, професор Правног факултета у Београду
  • др Милан Борковић, научни саветник Института за историју радничког покрета Србије
  • др Владимир Брезовски, научни саветник Института за националну историју, Скопље
  • др Али Хадри, професор Универзитета у Приштини, члан Академије наука и уметности Косова
  • др Ђорђе Кнежевић, професор Филозофског факултета у Београду
  • др Зоран Лакић, виши научни сарадник
  • др Владимир Милановић, професор Универзитета у Београду
  • др Јосип Мирнић, професор Универзитета у Новом Саду, члан Војвођанске академија наука и уметности
  • др Драго Николић, генерал-потпуковник
  • мр Милан Матић, стручни сарадник Института за савремену историју, Београд
  • др Петар Качавенда, виши научни сарадник Института за савремену историју, Београд
  • Здравко Клањшчек, пуковник, виши научни сраданик Војноисторијског института
  • др Миле Тодоровски, научни саветник Института за националну историју, Скопље
  • мр Јован Вујошевић, пуковник, виши научни сарадник Војноисторијског института

Литература[уреди]

  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945 (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.