Ида Сабо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ИДА САБО
K007 ida sabo.jpg
Ида Сабо
Датум рођења(1915-07-06)6. јул 1915.
Место рођењаПечуј
 Аустроугарска
Датум смрти24. новембар 2016.(2016-11-24) (101 год.)
Место смртиНови Сад
 Србија
Чланица КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Ида Сабо (мађ. Szabó Ida; Печуј, 6. јул 1915Нови Сад, 24. новембар 2016), учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичкка радница СФРЈ, СР Србије и САП Војводине и јунак социјалистичког рада.

Биографија[уреди]

Рођена је 6. јула 1915. године у Печују.

Као тринаестогодишњакиња, постала је текстилна радница а затим је радила у једној суботичкој штампарији. Рано се прикључила радничком и синдикалном покрету учествујући акцијама и штрајковима Уједињених радничких синдикалних савеза Југославије (УРССЈ-ових синдиката). У Савез комунистичке омладине Југославије је примљена 1934. Због политичке активности морала је да оде из Суботице. Отишла је у Љубљану где је примљена у КПЈ 1939. Обављала је дужности секретара Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану.

Припада групи комуниста који су организовали устанак 1941. и Народноослободилачку борбу. Ухапшена је 1942. али је убрзо пуштена из затвора. Прикључила се словеначким партизанима, где је до завршетка рата обављала одговорне партијске задатке: чланица и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану, чланица Покрајинског комитета СКОЈ-а за Словенију, чланица Окружног комитета КПЈ за више округа, а затим и у Главном штабу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Словеније.

После ослобођења, обављала је одговорне политичке дужности у партијским, синдикалним и државним органима, прво у Словенији а затим у Војводини, Србији и Југославији. Бирана је за посланицу републичке и савезне скупштине, посланицу Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, где је у периоду 19631967. обављала дужност потпредседнице. Бирана је за потпредседницу Покрајинског одбора АФЖ-а Војводине (1946). Обављала је и друге одговорне дужности у Савезу удружења бораца Народноослободилачког рата и Социјалистичком савезу радног народа Југославије. Била је чланица Председништва СФРЈ, Председништва Србије и Савета федерације.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом и др.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.

Спољашње везе[уреди]