Газирано пиће

Аутомат за безалкохолно пиће у Јапану

Газирано пиће је пиће (обично безалкохолно) које садржи растворен угљен-диоксид у облику угљене киселине,[1][2][3] која пићу даје типичан укус.

Газирана пића узрокују разне здравствене тегобе попут смањења нивоа калијума у крви, што доводи до проблема са мишићима и срцем као и јаких грчева. Овим су посебно угрожени људи који пију велике количине газираних пића дневно и по неколико литара.[4] Учестало конзумирања газираних пића са смањењем количине млијека, воде и природних сокова доводи до недостатка витамина, калцијума и магнезијума; тијелу пријеко потребних храњивих материја. Газирана пића су обогаћена фосфорном киселином која додатно троши храњиве материје у организму односно велике дозе шећера и вјештачких заслађивача из напитка повећавају излучивање калцијума путем мокраће.[5] Према мишљењу биолога Ханс-Петера Кубиса, газирана пића су опасна као и цигарете.[6] Два заслађена газирана напитка у седам дана могу повисити шансе за развој рака гуштераче за 87%, показала је четрнаестогодишња научна студија.[7]

Здравствени проблеми[уреди | уреди извор]

Прекомерна конзумација безалкохолних пића заслађених шећером повезана је са гојазношћу,[8][9][10][11] хипертензијом,[12] дијабетесом типа 2,[13] каријесом зуба и ниским нивоом хранљивих материја.[10] Експерименталне студије имају тенденцију да подрже узрочну улогу заслађених безалкохолних пића у овим болестима,[9][10] иако то оспоравају други истраживачи.[14][15][16] Према једном систематском прегледу из 2013. године, 83,3% систематских прегледа без пријављеног сукоба интереса закључило је да конзумација заслађених безалкохолних пића може бити потенцијални фактор ризика за повећање телесне тежине.[17]

Гојазност и болести повезане са тежином[уреди | уреди извор]

Од 1977. до 2002. Американци су удвостручили потрошњу заслађених пића[18] – тренд који је био упоредан са удвостручавањем преваленције гојазности.[19] Потрошња напитака заслађених шећером повезана је са тежином и гојазношћу, а промене у потрошњи могу помоћи у предвиђању промена у тежини.[20]

Конзумација безалкохолних пића заслађених шећером такође може бити повезана са многим болестима повезаним са тежином, укључујући дијабетес,[13] метаболички синдром и кардиоваскуларне факторе ризика.[21]

Зубни каријес[уреди | уреди извор]

Охлађена безалкохолна пића у хладњаку у Бразилу

Већина безалкохолних пића садржи високе концентрације једноставних угљених хидрата: глукозе, фруктозе, сахарозе и других једноставних шећера. Ако оралне бактерије ферментишу угљене хидрате и производе киселине које могу растворити зубну глеђ и изазвати каријес, онда заслађена пића могу повећати ризик од каријеса. Ризик би био већи ако је учесталост конзумирања висока.[22]

Велики број сокова је кисеo, као и многа воћа, сосови и друга храна. Конзумирање киселих пића током дужег периода и непрекидно пијуцкање могу еродирати зубну глеђ. Једна студија из 2007. је утврдила да су неке ароматизоване газиране воде једнако ерозивне или више од сока од поморанџе[23]

Стоматолози често саветују употребу сламке јер пиће не долази у толикој мери у контакт са зубима. Такође је сугерисано да треба избегавати прање зуба одмах након испијања безалкохолних пића јер то може довести до додатне ерозије зуба услед механичког дејства четкице за зубе на ослабљену глеђ.[24]

Густина костију и губитак костију[уреди | уреди извор]

Једна студија из 2006. на неколико хиљада мушкараца и жена открила је да жене које редовно пију сокове на бази коле (три или више дневно) имају значајно нижу минералну густину костију (BMD) од око 4% у куку у поређењу са женама које нису конзумирале коле.[25] Студија је открила да ефекат редовне конзумације сокова кола није био значајан на BMD мушкараца.[25]

Бензен[уреди | уреди извор]

Године 2006, Агенција за стандарде хране Уједињеног Краљевства објавила је резултате свог истраживања нивоа бензена у безалкохолним пићима,[26] које је тестирало 150 производа и открило да четири садрже нивое бензена изнад смерница Светске здравствене организације (СЗО) за воду за пиће.

Америчка управа за храну и лекове објавила је сопствене резултате тестирања неколико безалкохолних пића која садрже бензоате и аскорбинску или ериторбинску киселину. Пет тестираних пића садржало је ниво бензена изнад препорученог стандарда Агенције за заштиту животне средине од 5 ppb. Од 2006. године, FDA је изјавила да верује да „досадашњи нивои бензена који се налазе у безалкохолним пићима и другим пићима не представљају забринутост за безбедност потрошача“.[27]

Камен у бубрегу[уреди | уреди извор]

Студија објављена у Клиничком журналу Америчког друштва нефрологије 2013. године закључила је да је конзумација безалкохолних пића повезана са 23% већим ризиком од развоја камена у бубрегу.[28]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Vaux, Bert (2003). „105. What is your generic term for a sweetened carbonated beverage?”. Harvard Dialect Survey. Приступљено 03. 06. 2011. 
  2. ^ „Funny Irish Words and Phrases”. Grammar.yourdictionary.com. Приступљено 26. 03. 2013. 
  3. ^ Partridge, Eric (2006). The New Partridge Dictionary of Slang and Unconventional English: J-Z. Taylor & Francis. стр. 1226. ISBN 9780415259385. Приступљено 27. 06. 2014. 
  4. ^ Zašto treba izbjegavati gazirana pića
  5. ^ Štetnost gaziranih pića
  6. ^ Evo zašto su gazirana pića, pa čak i voda, gora nego što ste mislili
  7. ^ Dva gazirana soka tjedno – viši rizik raka gušterače
  8. ^ Bes-Rastrollo, M; Sayon-Orea, C; Ruiz-Canela, M; Martinez-Gonzalez, MA (јул 2016). „Impact of sugars and sugar taxation on body weight control: A comprehensive literature review.”. Obesity (Silver Spring, Md.). 24 (7): 1410—26. PMID 27273733. doi:10.1002/oby.21535Слободан приступ. 
  9. ^ а б Malik VS, Schulze MB, Hu FB (2006). „Intake of sugar-sweetened beverages and weight gain: a systematic review”. The American Journal of Clinical Nutrition. 84 (2): 274—88. PMC 3210834Слободан приступ. PMID 16895873. doi:10.1093/ajcn/84.2.274. 
  10. ^ а б в Vartanian LR, Schwartz MB, Brownell KD (2007). „Effects of soft drink consumption on nutrition and health: a systematic review and meta-analysis”. American Journal of Public Health. 97 (4): 667—75. PMC 1829363Слободан приступ. PMID 17329656. doi:10.2105/AJPH.2005.083782. 
  11. ^ Woodward-Lopez G, Kao J, Ritchie L (2011). „To what extent have sweetened beverages contributed to the obesity epidemic?”. Public Health Nutrition. 14 (3): 499—509. PMID 20860886. doi:10.1017/S1368980010002375Слободан приступ. 
  12. ^ Kim, Y; Je, Y (април 2016). „Prospective association of sugar-sweetened and artificially sweetened beverage intake with risk of hypertension.”. Archives of Cardiovascular Diseases. 109 (4): 242—53. PMID 26869455. doi:10.1016/j.acvd.2015.10.005Слободан приступ. 
  13. ^ а б Imamura F, O'Connor L, Ye Z, Mursu J, Hayashino Y, Bhupathiraju SN, Forouhi NG (2015). „Consumption of sugar sweetened beverages, artificially sweetened beverages, and fruit juice and incidence of type 2 diabetes: systematic review, meta-analysis, and estimation of population attributable fraction”. BMJ. 351: h3576. PMC 4510779Слободан приступ. PMID 26199070. doi:10.1136/bmj.h3576. 
  14. ^ Gibson S (2008). „Sugar-sweetened soft drinks and obesity: a systematic review of the evidence from observational studies and interventions”. Nutrition Research Reviews. 21 (2): 134—47. PMID 19087367. doi:10.1017/S0954422408110976Слободан приступ. 
  15. ^ Wolff E, Dansinger ML (2008). „Soft drinks and weight gain: how strong is the link?”. Medscape Journal of Medicine. 10 (8): 189. PMC 2562148Слободан приступ. PMID 18924641. 
  16. ^ Trumbo PR, Rivers CR (2014). „Systematic review of the evidence for an association between sugar-sweetened beverage consumption and risk of obesity”. Nutrition Reviews. 72 (9): 566—74. PMID 25091794. doi:10.1111/nure.12128. 
  17. ^ Bes-Rastrollo, Maira; Schulze, Matthias B.; Ruiz-Canela, Miguel; Martinez-Gonzalez, Miguel A. (31. 12. 2013). „Financial Conflicts of Interest and Reporting Bias Regarding the Association between Sugar-Sweetened Beverages and Weight Gain: A Systematic Review of Systematic Reviews”. PLOS Medicine (на језику: енглески). 10 (12): e1001578. ISSN 1549-1676. PMC 3876974Слободан приступ. PMID 24391479. doi:10.1371/journal.pmed.1001578. 
  18. ^ Nielsen, S.; Popkin, B. (2004). „Changes in beverage intake between 1977 and 2001.”. American Journal of Preventive Medicine. 27 (3): 205—210. PMID 15450632. doi:10.1016/j.amepre.2004.05.005. 
  19. ^ Flegal, K.M.; Carroll, M.D.; Ogden, C.L.; Johnson, C.L. (2002). „Prevalence and trends in overweight among US adults, 1999–2000”. Journal of the American Medical Association. 288 (14): 1723—1727. PMID 12365955. doi:10.1001/jama.288.14.1723Слободан приступ. 
  20. ^ „Get the Facts: Sugar-Sweetened Beverages and Consumption”. Centers for Disease Control and Prevention. 27. 2. 2017. Приступљено 11. 9. 2020. 
  21. ^ Yoo S, Nicklas T, Baranowski T, Zakeri IF, Yang SJ, Srinivasan SR, Berenson GS (2004). „Comparison of dietary intakes associated with metabolic syndrome risk factors in young adults: the Bogalusa Heart Study”. The American Journal of Clinical Nutrition. 80 (4): 841—8. PMID 15447888. doi:10.1093/ajcn/80.4.841Слободан приступ. 
  22. ^ Marshall TA, Levy SM, Broffitt B, Warren JJ, Eichenberger-Gilmore JM, Burns TL, Stumbo PJ (2003). „Dental caries and beverage consumption in young children”. Pediatrics. 112 (3 Pt 1): e184—91. PMID 12949310. doi:10.1542/peds.112.3.e184Слободан приступ. 
  23. ^ Brown, Catronia J.; Smith, Gay; Shaw, Linda; Parry, Jason; Smith, Anthony J. (март 2007). „The erosive potential of flavoured sparkling water drinks”. International Journal of Paediatric Dentistry. British Paedodontic Society and the International Association of Dentistry for Children. 17 (2): 86—91. PMID 17263857. doi:10.1111/j.1365-263X.2006.00784.x. 
  24. ^ Bassiouny MA, Yang J (2005). „Influence of drinking patterns of carbonated beverages on dental erosion”. General Dentistry. 53 (3): 205—10. PMID 15960479. 
  25. ^ а б Tucker KL, Morita K, Qiao N, Hannan MT, Cupples LA, Kiel DP (2006). „Colas, but not other carbonated beverages, are associated with low bone mineral density in older women: The Framingham Osteoporosis Study”. The American Journal of Clinical Nutrition. 84 (4): 936—42. PMID 17023723. doi:10.1093/ajcn/84.4.936Слободан приступ. 
  26. ^ „of benzene levels in soft drinks”. Food.gov.uk. 31. 3. 2006. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2008. Приступљено 8. 6. 2009. 
  27. ^ „US FDA/CFSAN – Questions and Answers on the Occurrence of Benzene in Soft Drinks and Other Beverages”. Архивирано из оригинала на датум 26. 3. 2008. Приступљено 26. 3. 2008. 
  28. ^ Ferraro PM, Taylor EN, Gambaro G, Curhan GC (2013). „Soda and other beverages and the risk of kidney stones”. Clinical Journal of the American Society of Nephrology. 8 (8): 1389—95. PMC 3731916Слободан приступ. PMID 23676355. doi:10.2215/CJN.11661112. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]