Лимуновац
Лимуновац | |
---|---|
Gonepteryx rhamni | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Ред: | Lepidoptera |
Породица: | Pieridae |
Род: | Gonepteryx |
Врста: | G. rhamni
|
Биномно име | |
Gonepteryx rhamni | |
Подврсте | |
Синоними | |
Лимуновац[2][3] (лат. Gonepteryx rhamni) врста је лептира из породице белаца (лат. Pieridae).
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Ово је јак, велики лептир лимун-црвене боје до беличастозелене боје код женки. Прелеће велике раздаљине па се среће у свим стаништима, али је најчешћи по рубовима шума где налази биљку хранитељку. Код нас се не може помешати ни са једним другим лептиром. Један је од првих пролећних лептира, пошто одрасли презимљавају на неком скровитом месту.[4]
-
Gonepteryx rhamni ♂
-
Gonepteryx rhamni ♂ △
-
Gonepteryx rhamni ♀
-
Gonepteryx rhamni ♀ △
Гусенице лимуновца срећу се од маја до јула и једне су од најтежих за уочити приликом инспекције биљке хранитељке. Преферирају ниже, изоловане биљке. У ранијим стадијумима интегумент је светлозелен и провидан, без специфичности. Зреле гусенице имају благо каудално сужење, а боја интегумента одговара боји листа биљке хранитељке. Прекривене су минутним сетама и имају орошен изглед карактеричан за гусенице из породице белаца. Тело је на дорзум и вентрум подељено белом латералном линијом, која је позиционирана субспиракуларно. Сами спиракулуми нису истакнути. Бела латерална линија доприноси камуфлажи, како се уклапа у лисну нерватуру. Лутка је зелене боје, причврћена свиленом нити и понекад благо маркирана.[5]
Распрострањење и станиште
[уреди | уреди извор]Насељава целу Европу, а среће се углавном појединачно током целе године. Станишта су најчешће шумска, али се адулт виђа и на отвореним стаништима.. Може се развијати у у субурбаним подручјима попут башти на ободима градовима. У брдско-планинским пределима присутан је само на надморским висинама до 1300 метара.[6]
Биљке хранитељке
[уреди | уреди извор]Основна биљка хранитељка је пасдрен (Rhamnus cathartica).
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ European red list of Butterflies. Swaay, Chris van., European Commission. Directorate-General for Environment. International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. Red List Programme. Luxembourg: Publications Office of the European Union. 2010. ISBN 9789279141515. OCLC 641575222.
- ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 09. 02. 2019. г. Приступљено 09. 02. 2019.
- ^ „Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 6. 2013. г. Приступљено 28. 4. 2018.
- ^ Поповић, Милош; Ђурић, Милан (2011). Дневни лептири Србије приручник. ХабиПрот.
- ^ Pecháček, Pavel; Stella, David; Keil, Petr; Kleisner, Karel (2014-10-04). „Environmental effects on the shape variation of male ultraviolet patterns in the Brimstone butterfly (Gonepteryx rhamni, Pieridae, Lepidoptera)”. Naturwissenschaften. 101 (12): 1055—1063. ISSN 0028-1042. doi:10.1007/s00114-014-1244-5.
- ^ Dyck, Hans Van; Strien, Arco J. Van; Maes, Dirk; Swaay, Chris a. M. Van (2009). „Declines in Common, Widespread Butterflies in a Landscape under Intense Human Use”. Conservation Biology (на језику: енглески). 23 (4): 957—965. ISSN 1523-1739. doi:10.1111/j.1523-1739.2009.01175.x. Архивирано из оригинала 07. 03. 2021. г. Приступљено 15. 12. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Поповић, Милош; Ђурић, Милан (2011). Дневни лептири Србије приручник. ХабиПрот.
- Tolman,T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide
- Jim Asher, Martin Warren & Richard Fox, ур. (2001). The Millennium Atlas of Butterflies of Britain and Ireland. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850565-5.