Лина Хајдрих

С Википедије, слободне енциклопедије
Лина Хајдрих
У Прагу, дан пре напада који је довео до његове смрти, Рајнхард Хајдрих и супруга Лина на концерту Ричарда Бруна Хајдриха у палати Валдштајн 26. маја 1942.
Датум рођења(1911-06-14)14. јун 1911.
Место рођењаФемарнШлезвиг-Холштајн
Датум смрти14. август 1985.(1985-08-14) (74 год.)
Место смртиФемарн, Шлезвиг-Холштајн
СупружникРајнхард Хајдрих, Mauno Manninen

Лина Хајдрих (нем. Lina Heydrich; Фемарн, 14. јун 1911Фемарн, 14. август 1985) била је супруга Рајнхарда Хајдриха, шефа Рајхсзихерхајтсхауптамта и централне личности Нацистичке Немачке.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 14. јуна 1911. у Фемарну као ћерка немачког аристократе и сеоског учитеља. Њен старији брат Ханс се придружио Нацистичкој партији и био је члан Штурмабтајлунга, похвално је говорио о покрету па је мотивисао сестру да присуствује партијском митингу 1929. године на коме је говорио Адолф Хитлер. Убрзо након тога се као малолетна и сама придружила Нацистичкој партији са 1.201.380 чланова.[1][2] Са деветнаест година је присуствовала балу веслачког клуба у Килу 6. децембра 1930. на коме је упознала тадашњег морнаричког поручника Рајнхарда Хајдриха, заљубили су се и убрзо објавили веридбу 18. децембра.[3] Године 1931. је Хајдрих оптужена за „непристојно понашање” јер је прекршио веридбено обећање жени коју је познавао шест месеци пре веридби са Лином. Адмирал Ерих Редер га је тог априла отпустио из морнарице. Отказ је уништио Хајдриха и његову каријеру.[4] Лина га је убедила да размотри недавно формирани Шуцштафел као опцију за каријеру. Током 1931. је Хајнрих Химлер почео да успоставља контраобавештајну дивизију. Поступајући по савету свог сарадника Карла фон Еберштајна, пријатеља породице Хајдрих, Химлер је пристао да интервјуише Хајдриха, али је отказао њихов састанак у последњем тренутку.[1] Лина је игнорисала ову поруку, спаковала је Рајнхардов кофер и послала га у Минхен. Еберштајн је срео Хајдриха на железничкој станици и одвео га да види Химлера који је замолио Хајдриха да изнесе своје идеје за развој обавештајне службе. Химлер је био толико импресиониран да га је одмах ангажовао као шефа нове обавештајне службе која је касније постала позната као Зихерхајтсдинст.[1] Након тога се Хајндрих вратио у Хамбург са добрим вестима. У августу је пребачен у Минхен где је живео сам у пансиону који је изнајмљивао собе неожењеним есесовцима.[4] Лина је касније изјавила да Рајнхард Хајдрих никада није прочитао Хитлерову књигу Мајн кампф.[1] Венчали су се у малој цркви у Гросенброду 26. децембра 1931.[5] Заједно су имали два сина, Клауса рођеног 17. јуна 1933. и Хајдера рођеног 23. децембра 1934.[4] До касних 1930-их, дужности Рајнхарда Хајдриха навеле су га да ради дуго и често ван куће што је натерало Лину да сама води домаћинство и оптеретило је њихов брак који је замало резултирао разводом. Међутим, добили су ћерку Силке рођену 9. априла 1939.[4] Њихово четврто дете, ћерка Марте је рођена 23. јула 1942. Рајнхард је преминуо од последица саобраћајне несреће 24. октобра 1943. када је возио бицикл са својим братом Хајдером Хајдрихом у дворишту Паненске Брежани. Видевши да је капија на улици отворена, Клаус је изјахао на улицу где га је ударио мали камион, преминуо је од задобијених повреда касније тог поподнева, а његово тело је закопано у башти имања.[1] Лина је желела да пуца на возача и све путнике, али је истрага утврдила да возач није крив.[6] Као признање за служење њеног мужа нацистима, Хитлер је дао Лини сеоско имање у руралној Бохемији. Тада је продала осталу породичну имовину, укључујући кућу у Берлину и ловачку кућу у близини Науена. На имању је држала на принудном раду неколико десетина затвореника за које су сведоци рекли да их је физички злостављала.[6][7] Породица је тамо живела до априла 1945. када су заједно са многим другим Немцима напустили ово подручје бежући од совјетске Црвене армије. Убрзи су се вратили на острво Фемарн где им је било дозвољено да живе у својој кући након што се британска војска иселила исте године.[4] Након завршетка рата је ослобођена током поступка денацификације и стекла је право на пензију као резултат низа судских спорова против владе Западне Немачке 1956. и 1959. године. Имала је право на знатну пензију јер је њен муж био генерал немачке полиције погинуо у акцији. Влада је раније одбила да је исплати због Хајдрихове улоге у Холокаусту.[4] У Чехословачкој је осуђена на доживотни затвор који је избегла.[6] Године 1965. је упознала позоришног редитеља Мауна Манинена док је била на одмору у Финској за ког се удала. Водила је некадашњи летњиковац Рајнхарда Хајдриха на Фемарну као ресторан и гостионицу све док није изгорела у фебруару 1969. током заваривања на кровном простору који је запалио сламнати кров.[8] Манинен је преминуо у септембру 1969. Године 1976. је Лина објавила своје мемоаре Leben mit einem Kriegsverbrecher (Life with a War Criminal).[4] Разговарала је са неколико аутора, писала исправна писма многим новинама и бранила репутацију свог првог мужа до своје смрти, 14. августа 1985.[1]

Дело[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Williams, Max (2001). Reinhard Heydrich: The Biography, Volume 1—Road To War. Church Stretton: Ulric Publishing. ISBN 978-0-9537577-5-6.
  2. ^ Klee, Ernst (2007). Das Kulturlexikon zum Dritten Reich. Wer war was vor und nach 1945 [The Cultural Excyclopedia of the Third Reich. Who was What before and after 1945] (in German). Frankfurt am Main: S. Fischer. ISBN 978-3-10-039326-5.
  3. ^ Williams, Max (2001). Reinhard Heydrich: The Biography, Volume 1—Road To War. Church Stretton: Ulric Publishing. ISBN 978-0-9537577-5-6.
  4. ^ а б в г д ђ е Gerwarth, Robert (2011). Hitler's Hangman: The Life of Heydrich. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11575-8.
  5. ^ Calic, Edouard (1985). Reinhard Heydrich : the chilling story of the man who masterminded the Nazi death camps (на језику: engger). Internet Archive. New York : Morrow. ISBN 978-0-688-00481-1. 
  6. ^ а б в Nacisté Reinhard a Lina Heydrichovi – Jejich honosné sídlo v Panenských Břežanech obcházela smrt | Krvavá léta | Stream (на језику: чешки), Приступљено 2021-06-09 
  7. ^ Robert Gerwarth: Reinhard Heydrich. Biographie. Siedler, München 2011, S. 349.
  8. ^ Lehrer, Steven (2000). Wannsee House and the Holocaust. Jefferson, NC: McFarland.

Литература[уреди | уреди извор]