Лијешће (Брод)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лијешће
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Брод
Становништво
Становништво
 — (2013) Пад 1.643
Географске карактеристике
Координате 45°05′44″ СГШ; 18°04′28″ ИГД / 45.0955397° СГШ; 18.0744646° ИГД / 45.0955397; 18.0744646Координате: 45°05′44″ СГШ; 18°04′28″ ИГД / 45.0955397° СГШ; 18.0744646° ИГД / 45.0955397; 18.0744646
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина 24,98 км2
Лијешће на мапи Босне и Херцеговине
Лијешће
Лијешће
Остали подаци
Поштански број 74450
Позивни број 053

Лијешће је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Брод, које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 2013, у насељу је живјело 1.643 становника.

Географија[уреди]

Историја[уреди]

Сматрало се да је у Лијешћу отворена прва сеоска основна школа у Босни. Још 1867. године донели су одлуку мештани да подигну школу. Месна Српска православна црквена скупштина под председништвом Божа Станковића, решила је да се у исто време гради школа и црква у том малом месту. Већ 1869. године завршена је православна црква и извршене су припреме за градњу школске зграде. Дозволу за отварање школе дао је дервентски кадија Идруз Имамовић. Школа је започела свој рад 1870. године[1], а први учитељ је током следећих пет година био Петар Баркић. Учитељ је добијао 180 ф. годишње плате, стан и огрев. Занимљиво је да су ђаци у прво време (неколико година!) седели на земљаном патосу, док нису набављене скамије. Баркића је наследио нови учитељ Васо Дамјановић, који је остао упамћен као добар певач. Школа није радила између 1896. и 1903. године. Од поновног отварања 1903. године школска зграда је била дигнута на још један спрат и проширена. Постала је од тада четвороразредна српска основна школа.

У међуратном времену у Лијешћу је радила Српска земљорадничка задруга, а активно је деловала Соколска чета са својим секцијама.

Насељу од 1985. године припада и бивше насеље Полој које је укинуто као самостално насеље.

Становништво[уреди]

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971.
Срби 1.889 (92,96%) 1.929 (94,74%) 1.793 (99,06%)
Хрвати 14 (0,68%) 16 (0,78%) 10 (0,55%)
Муслимани [a] 3 (0,14%) 1 (0,04%) 0
Југословени 109 (5,36%) 85 (4,17%) 5 (0,27%)
остали и непознато 17 (0,83%) 5 (0,24%) 2 (0,11%)
Укупно 1.643 2.032 2.036 1.810
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.105
1953. 3.136
1961. 3.037
1971. 2.383
1981. 2.140
1991. 2.032
2013. 1.643

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Политика", Београд 21. јун 1939.
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извор[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.