Мадлин Милер

С Википедије, слободне енциклопедије
Мадлин Милер
Мадлин Милер 2013. године
Лични подаци
Датум рођења(1978-07-24)24. јул 1978. (45 год.)[1]
Место рођењаБостон, Масачусетс, САД
Књижевни рад
Најважнија делаАхилова песма
Кирка
Званични веб-сајт
www.madelinemiller.com

  Мадлин Милер (енгл. Madeline Miller, Бостон, Масачусетс, 24. јул 1978) је америчка књижевница, ауторка The Song of Achilles (Ахилове песме) (2011) и Circe (Кирке) (2018). Милер је провела десет година пишући Ахилову песму док је радила као учитељица латинског и грчког. Роман говори о љубави између митолошких ликова Ахила и Патрокла; освојио је Женску награду за белетристику, чиме је Милер била четврти дебитантски романописац који је освојио ову награду. Добитница је Алексових награда 2019.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милер је рођена 24. јула 1978. у Бостону, а одрасла је у Њујорку и Филаделфији. [2][3] Милер је похађала Универзитет Браун, завршивши основне и и мастер студије из класичних наука (2000. и 2001). Почела је да пише свој први роман, Ахилова песма након што је режирала продукцију Troilus and Cressida. Рекла је да је сцена у представи која приказује Патроклову смрт изазвала њено интересовање да исприча њихову причу и подстакла је да почне да пише.[4] Пре овог тренутка, већ је имала дубоко интересовање за грчку митологију и класику. Њена мајка, библиотекарка, почела је да јој чита Илијаду са пет година, а латински је почела да учи са 11.[4]

Након што је дипломирала, Милер је наставила да предаје латински, грчки и Шекспира средњошколцима. [2][3][5] Док је радила као учитељица, Милер је наставила рад на свом роману.[4]

Касније је годину дана студирала на Комитету за друштвену мисао Универзитета у Чикагу радећи на докторским студијама и од 2009. до 2010. године на Школи драме Јејла за магистериј из драматургије и драмске критике.[6]

Она је разговарала о томе колико дуго је КОВИД утицао на њен живот од инфекције КОВИД-19 у фебруару 2020. У тексту у The Washington Post у августу 2023. рекла је да је након три године боловања од те болести повратила способност писања, али се њен умор погоршао. [7]

Новеле[уреди | уреди извор]

Песма о Ахилеју[уреди | уреди извор]

Ахилова песма, Милеров дебитантски роман, објављен је у септембру 2011. [3][8]За писање књиге требало јој је десет година. [2][3]Смештен у Грчку, роман прича причу из Патрокловог угла и везе која је расла између њега и Ахила. [5]Роман је освојио 17. годишњу Женску награду за белетристику.[9]

Кирка[уреди | уреди извор]

Кирка, други Милеров роман, објављен је 10. априла 2018.[10] Књига је модерно реинтерпретирана и испричана из перспективе Кирке, чаробнице у грчкој митологији која је представљена у Хомеровој Одисеји. Paste је Кирку рангирао као другу највећу књигу 2010-их.[11] Tutor House је Кирку уврстио у своје најбоље књиге за студенте класике 2021. Адаптација књиге од 8 делова мини серије добила је зелено светло за HBO Max.[12] Рик Јафа и Аманда Силвер би требало да напишу и продуцирају адаптацију. [13]

Галатеа[уреди | уреди извор]

Кратка прича првобитно објављена као е-књига 2013. [14] Касније је објављен у тврдом повезу у марту 2022. [15] Роман је препричавање грчког мита о Пигмалиону из перспективе вајара кипа. [14]

Хераклов лук[уреди | уреди извор]

Кратка прича садржана у оквиру Ахилове песме, објављене 7. августа 2012. Сагледава из Филоктетове перспективе како је претрпео ујед змије и како су га његови сапутници напустили. Велики део приче одвија се као дијалог између Филоктета и имагинарног Херакла, мада се у њој појављују и други ликови из Ахилове песме.

Персефона[уреди | уреди извор]

У децембру 2021, Милер је објавила путем Инстаграм поста да ради на свом новом роману, о богињи Персефони. [16]

Жанр, стил и утицаји[уреди | уреди извор]

Милер је позната по писању митолошког реализма. [17] Милерови романи поново замишљају приче из грчке митологије, док се фокусирају на теме које она сматра ванвременским, попут дисфункционалних породица и носталгије.[18] [19] Рекла је да сматра релевантним за препричавање Одисеје јер се односи на „универзална људска искуства“.[19] У једном интервјуу, Милер је рекла да жанр види као „пропустљив и променљив“ [20], али је рекла да се њене књиге могу окарактерисати као „или литерарна адаптација или митолошки реализам. Или само обична стара фикција!“. [20] Милер је ипак рекла да је њен приступ оригиналном материјалу био сасвим другачији за њена два романа. У Ахиловој песми она је узела постојећу причу „већ скривену у материјалу“, а за Кирку је оспорила класичне текстове тако што је избацила Одисејев глас и заменила га Киркиним, [21] више „субверзивним препричавањем“. [22]

Милер је рекла новинару The Guardian да су њене инспирације Дејвид Мичел, Лори Мур, Ен Карсон и Вергилије.[23] Милер је изразила "мржњу" и "висцерално гађење" према књизи Ајн Ренд The Fountainhead (Величанствени извор). Како је и сама назначила, мрзи „идеје иза тога“. Уместо тога, више воли књиге Џејмса Хериота и Чинуа Ачебеа.[24]

Награде[уреди | уреди извор]

Књига Награда Резултат Реф.
Ахилова песма (2011) Chautauqua Prize Финалиста [25]
Gaylactic Spectrum Awards Освојено [26]
Женска награда за белетристику Освојено [9]
Stonewall Book Award Почасна књига [27]
Кирка (2018) Athenaeum Literary Award Освојено [28]
Goodreads Choice Award (фантазија) Освојено [29]
The Kitschies (Red Tentacle) Освојено [30]
Mythopoeic Fantasy Award Финалиста [31]
Женска награда за белетристику Ужи избор [32]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • The Song of Achilles (Ахилова песма (), 2011.
  • Circe: A Novel (Кирка: Роман), 2018.[33][34][35]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Leonard, Sue (24. 9. 2011). „Beginner's Pluck”. Irish Examiner. Приступљено 13. 6. 2012. 
  2. ^ а б в Alter, Alexandra (24. 2. 2012). „Rewriting the Story of Achilles”. The Wall Street Journal. Приступљено 30. 5. 2012. 
  3. ^ а б в г Brown, Mark (30. 5. 2012). „Orange prize for fiction 2012 goes to Madeline Miller”. The Guardian. Приступљено 30. 5. 2012. 
  4. ^ а б в Cochrane, Kira (2012-06-01). „The Saturday interview: Madeline Miller, Orange prize winner”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-06-17. 
  5. ^ а б Marsden, Sam (30. 5. 2012). „Orange Prize for Fiction goes to Madeline Miller's story of a love affair overshadowed by the Trojan War”. The Daily Telegraph. Приступљено 30. 5. 2012. 
  6. ^ „About Madeline”. madelinemiller.com. Приступљено 30. 5. 2012. 
  7. ^ Miller, Madeline (2023-08-09). „Opinion | Long covid has derailed my life. Make no mistake: It could yours, too.”. Washington Post (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-10. 
  8. ^ Ana (21. 12. 2011). „Book Review: The Song of Achilles by Madeline Miller”. The Book Smugglers. Приступљено 30. 5. 2012. 
  9. ^ а б Kellogg, Carolyn (30. 5. 2012). „First-time author Madeline Miller wins last-ever Orange Prize”. Los Angeles Times. Приступљено 30. 5. 2012. 
  10. ^ „News - Madeline Miller”. madelinemiller.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2018. 
  11. ^ „The 40 Best Novels of the 2010s”. pastemagazine.com (на језику: енглески). 14. 10. 2019. Приступљено 9. 11. 2019. 
  12. ^ Andreeva, Nellie (30. 7. 2019). „'Circe' Fantasy Drama From Rick Jaffa & Amanda Silver Based On Novel Gets HBO Max Series Order”. Deadline Hollywood. 
  13. ^ Otterson, Joe (30. 7. 2019). „HBO Max Orders Greek Mythology Drama 'Circe' From Amanda Silver, Rick Jaffa”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 15. 2. 2021. 
  14. ^ а б Chai, Barbara (14. 8. 2013). „Read an Excerpt of Madeline Miller's 'Galatea'”. Приступљено 13. 3. 2022. 
  15. ^ Brown, Francesca (1. 3. 2022). „March 2022's best new books, including memoirs, thrillers, essays, poetry and more”. Stylist. Приступљено 13. 3. 2022. 
  16. ^ Madeline Miller (20. 12. 2021). „Madeline Miller on Instagram: "Some news about my current novel-in-progress. I know I said I was working on the Tempest. Turns out the Tempest is going to have to wait. She grabbed me with both hands. #persephone"”. Приступљено 25. 10. 2022. 
  17. ^ VanRy, Nikki (2018-04-19). „Writing Of Gods And Mortals: A Madeline Miller Interview”. BOOK RIOT (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-17. 
  18. ^ „One Read 2019 - An Interview with Madeline Miller”. thelibrary.org. Приступљено 2023-06-16. 
  19. ^ а б Klein, Ezra (2020-04-24). „Madeline Miller on myth, nostalgia, and how power corrupts”. Vox (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-17. 
  20. ^ а б Ping, Trisha (2018-03-16). „Interview with Madeline Miller about 'Circe'”. BookPage (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-16. 
  21. ^ Wiener, James Blake. „Interview: Circe by Madeline Miller”. World History Encyclopedia (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-17. 
  22. ^ Alter, Alexandra (2018-04-06). „Circe, a Vilified Witch From Classical Mythology, Gets Her Own Epic”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-17. 
  23. ^ „Paperback Q&A: Madeline Miller on The Song of Achilles”. The Guardian. 1. 5. 2012. Приступљено 30. 5. 2012. 
  24. ^ Miller, Madeline (11. 3. 2022). „Reading Ayn Rand was like being dipped in slime”. The Guardian. Приступљено 11. 3. 2022. 
  25. ^ Ron Charles (15. 5. 2013). „Timothy Egan wins Chautauqua Prize for "Short Nights of the Shadow Catcher"”. Washington Post. Приступљено 26. 9. 2013. 
  26. ^ „Gaylactic Spectrum Awards 2013”. Science Fiction Awards Database. Locus Science Fiction Foundation. Приступљено 13. 8. 2021. 
  27. ^ „Stonewall Book Awards List – 2013”. American Library Association. 9. 9. 2009. Приступљено 27. 2. 2021. 
  28. ^ „Literary Award”. The Athenaeum of Philadelphia. Приступљено 7. 6. 2021. 
  29. ^ Jarema, Kerri (4. 12. 2018). „The 2018 Goodreads Choice Awards Winners Are Here & 'The Hate U Give' Won In A BIG Way”. Bustle (на језику: енглески). Приступљено 7. 6. 2021. 
  30. ^ Chandler, Mark (16. 4. 2019). „Miller's Circe picks up Red Tentacle at Kitschies | The Bookseller”. The Bookseller. Приступљено 7. 6. 2021. 
  31. ^ Emerson, David (5. 6. 2019). „The Mythopoeic Society: 2019 Mythopoeic Awards finalists announced”. Mythopoeic Society. Приступљено 7. 6. 2021. 
  32. ^ Jean-Philippe, McKenzie (2019-04-29). „An Oprah's Book Club Pick Just Made the Women's Prize for Fiction Shortlist”. Oprah Daily. Приступљено 7. 6. 2021. 
  33. ^ Charles, Ron (9. 4. 2018). „Review | The original nasty woman is a goddess for our times”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 15. 4. 2018. 
  34. ^ Alter, Alexandra (6. 4. 2018). „Circe, a Vilified Witch From Classical Mythology, Gets Her Own Epic”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 15. 4. 2018. 
  35. ^ Preston, Alex (8. 4. 2018). „Circe by Madeline Miller review – Greek classic thrums with contemporary relevance”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 15. 4. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мадлин_Милер&oldid=26652307”