Маитхили (језик)
| маитхили | |
|---|---|
| मैथिली - 𑒧𑒻𑒟𑒱𑒪𑒲 | |
| Изговор | /ˈmaɪtɨli/ |
| Говори се у | Индија и Непал |
Број говорника | 33,9 милиона (2016) |
| Деванагари | |
| Званични статус | |
Службени језик у | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-2 | mai |
| ISO 639-3 | mai |
Маитхили језик (मैथिली, 𑒧𑒻𑒟𑒱𑒪𑒲) је један од индоаријевских језика, индоиранске гране, и углавном се говори у источно индијској држави Бихар, у њеном северном делу, као и у Непалу. У Индији има око 30 милиона говорника, а у Непалу око 2,8 милиона.
Овај језик је близак хиндију и бенгалском језику, и сматран је њиховим дијалектоим. Године 2003, језик маитхили је стекао статус посебног језика у Индији.
Маитхили језик је првобитно записиван сопственим писмом, касније бенгалским, а данас деванагаријем.
Литература
[уреди | уреди извор]Литература на маитхили језику постоји већ око 800 година. Најзначајнији књижевник, који је стварао на маитхили језику, је песник Виђапати, који је живео на крају 14. и почетком 15. века. Његове песме се и данас певају на свим прославама у Бихару.