Канада (језик)

С Википедије, слободне енциклопедије
канада
ಕನ್ನಡтр. Kannada
Говори се уИндија
Број говорника
43 милиона[1][2]
други језик: 130 милиона[1] (2011)
деванагари и канада писмо
Званични статус
Службени језик у
Индија Карнатака
РегулишеРазличите академије и влада државе Карнатака[4]
Језички кодови
ISO 639-1kn
ISO 639-2kan
ISO 639-3kan
Распрострањеност канада језика[5]
  Већински језик
  Мањински језик

Канада (ಕನ್ನಡ – тр. Kannada)[6][7][8][9] је јужноиндијски језик, који се углавном користи у савезној држави Карнатака. Припада породици дравидских језика. Са око 43 милиона говорника један је од 4 највећа језика јужне Индије.[10] Ако се урачунају и они којима канада није први језик, број говорника достиже 57 милиона.[11] Канада је један од 23 званично призната језика Индије.[12] Канада је један од најстаријих дравидских језика, и има дугу литерарну традицију. Пороцењује се да је као посебан језик настао пре 2500 година. Први запис на језику канада је „Брамагири указ“ цара Ашоке из 230. године п. н. е. Пре нове ере, а и у првим вековима нове, језик канада је био у блиском контакту са грчким и римским територијама на западу. У неким старим грчким драмама, наилази се на канада речи и фразе.

Језик канада има богату флексију, са 3 рода (мушки, женски, неутрални) и два броја (једнина, множина). Језик је фонетски и има 49 фонема и графема (симбола у алфабету). Писани симболи су слични другим индијским писмима, т. ј. потиче од брами писма. Као и многи језици индијског потконтинента, канада језик је позајмио бројне речи из санскрита. Савремени речник садржи много позајмљеница из енглеског језика.

Канадски језик је написан помоћу канадског писма, које је настало из кадамбског писма из 5. века. Канада је епиграфски посведочена током око једног и по миленијума, а староканадска књижевност је процветала у династији Ганга у 6. веку[13] и током династије Раштракута у 9. веку.[14][15] Канада има непрекидну књижевну историју дугу више од хиљаду година.[16] Канадска књижевност добила је 8 Џнанпитових награда, највише за било који дравидски језик и на другом је месту међу индијским језицима.[17][18][19]

На основу препорука Комитета лингвистичких стручњака, који је именовало Министарство културе, индијска влада је канаду прогласила класичним језиком Индије.[20][21] У јулу 2011. године, у оквиру Централног института за индијске језике у Мајсору, основан је центар за проучавање класичне канаде ради олакшавања истраживања везаних за језик.[22]

Путоказ исписан на језику канада

Развој[уреди | уреди извор]

Канада је јужни дравидски језик и према научнику Санфорду Б. Стиверу, његова историја се може конвенционално поделити у три фазе: староканадски (Халеганнада) од 450–1200 године, средњеканадски (Надуганада) од 1200–1700 и модерни канада језик од 1700. до данас.[23] На канаду је у великој мери утицао санскрит. Утицаји других језика, попут пракрита и палија, такође се могу наћи у канадском. Научник Ираватам Махадеван указао је на то да је канада већ била језик богате говорне традиције пре 3. века п. н. е. и да је на основу изворних канадских речи пронађених у натписима на пракриту тог периода, канаду морало говорити широко и стабилно становништво.[24][25][26][27][28][29][30][31] Научник К. В. Наравана тврди да би многи племенски језици који су сада означени као канадски дијалекти могли бити ближи ранијој форми језика, са мањим утицајем других језика.[24]

Пример текста[уреди | уреди извор]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

ಸ್ವತಂತ್ರರಾಗಿಯೇ ಜನಿಸಿದ್ದಾರೆ. ಹಾಗೂ ಘನತೆ ಮತ್ತು ಹಕ್ಕು ಗಳಲ್ಲಿ ಸಮಾನರಾಗಿದ್ದರೆ. 
ವಿವೇಕ ಮತ್ತು ಅಂತಃಕರಣ ಗಳನ್ನು ಪಡೆದವರಾದ್ದರಿಂದ ಅವರು ಪರಸ್ಪರ ಸಹೋದರ ಭಾವದಿಂದ ವರ್ತಿಸಬೇಕು.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Канада (језик) at Ethnologue (22nd ed., 2019)
  2. ^ „Statement 1: Abstract of speakers' strength of languages and mother”.  tongues – 2011|publisher=Office of the Registrar General & Census Commissioner, India|website=www.censusindia.gov.in|access-date=7 July 2018}}
  3. ^ Zvelebil (fig. 36) and Krishnamurthy (fig. 37) in Shapiro and Schiffman (1981), pp. 95–96
  4. ^ The Karnataka official language act, 1963 – Karnataka Gazette (Extraordinary) Part IV-2A. Government of Karnataka. 1963. стр. 33. 
  5. ^ Schwartzberg, Joseph E. (1978). „Currency of Selected Languages and Scripts”. A Historical Atlas of South Asia. University of Chicago Press. стр. 102. ISBN 978-0195068696. 
  6. ^ „Kannada”. Merriam-Webster Dictionary. 
  7. ^ „Kannada”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  8. ^ „Kanarese | Definition of Kanarese by Lexico”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2019. г. Приступљено 05. 10. 2021. 
  9. ^ „Definition of KANARESE”. www.merriam-webster.com. 
  10. ^ „Census 2011: Languages by state” (PDF). censusindia.gov.in. Приступљено 5. 5. 2019. 
  11. ^ „Indiaspeak: English is our 2nd language”. The Times of India. 
  12. ^ „The Karnataka Official Language Act” (PDF). Official website of Department of Parliamentary Affairs and Legislation. Government of Karnataka. Приступљено 29. 6. 2007. 
  13. ^ „Gangas of Talakad”. Official website of the Central Institute of Indian Languages, India. classicalkannada.org. Архивирано из оригинала 25. 7. 2011. г. Приступљено 12. 5. 2008. 
  14. ^ „Rastrakutas”. Official website of the Central Institute of Indian Languages. Архивирано из оригинала 10. 1. 2011. г. Приступљено 12. 5. 2008. 
  15. ^ Zvelebil 1973, стр. 7 (Introductory, chart)
  16. ^ Garg 1992, стр. 67
  17. ^ „Jnanpeeth Awardees from Karnataka | Jnanapeeta Awardees | Jnanpith Award”. www.karnatakavision.com. Архивирано из оригинала 11. 02. 2021. г. Приступљено 05. 10. 2021. 
  18. ^ „Jnanpith Award: Eight Kannada authors who have won 'Jnanpith Award'. 5. 9. 2017. Архивирано из оригинала 22. 12. 2020. г. Приступљено 05. 10. 2021. 
  19. ^ „Jnanpith Awards Winners Full List”. 27. 7. 2016. 
  20. ^ Kuiper 2011, стр. 74
  21. ^ R Zydenbos in Cushman S, Cavanagh C, Ramazani J, Rouzer P, The Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics: Fourth Edition, p. 767, Princeton University Press, 2012, ISBN 978-0-691-15491-6
  22. ^ „IBNLive – CIIL to head Centre for classical Kannada study”. ibnlive.in.com. 23. 7. 2011. Архивирано из оригинала 11. 1. 2012. г. Приступљено 12. 2. 2013. 
  23. ^ Steever, S. B. (1998), p. 129
  24. ^ а б „Classical Kannada, Antiquity of Kannada”. Centre for classical Kannada. Central Institute for Indian Languages. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 28. 8. 2011. 
  25. ^ Iravatham Mahadevan (2003). Early Tamil Epigraphy from the Earliest Times to the Sixth Century AD. Harvard University Press. ISBN 9780674012271. Приступљено 12. 4. 2007. 
  26. ^ K R, Subramanian (2002). Origin of Saivism and Its History in the Tamil Land. Asian Educational Services. стр. 11. ISBN 9788120601444. 
  27. ^ Kamath 2001, стр. 5–6
  28. ^ Wilks in Rice, B.L. (1897), p490
  29. ^ Shashidhar, Melkunde (2016). A HISTORY OF FREEDOM AND UNIFICATION MOVEMENT IN KARNATAKA. United States: Lulu publication. стр. 7. ISBN 978-1-329-82501-7. 
  30. ^ Pai and Narasimhachar in Bhat (1993), p103
  31. ^ Sen, Sailendra Nath (1999). Ancient Indian History and Civilization. India: New Age International. стр. 360. ISBN 9788122411980. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]