Гуџарати (језик)

Са Википедије, слободне енциклопедије
гуџарати
ગુજરાતી - Gujarātī
"Гуџарати", написано гуџарати писмом
Изговор/ɡudʒ(ə)ˈɾat̪i/
Говори се уИндија
Број говорника
49 милиона (2007)
Гуџарати алфабет
Званични статус
Службени језик у
Индија Гуџарат
Индија Даман и Дију
Индија Дадра и Нагар Хавели
Језички кодови
ISO 639-1gu
ISO 639-2guj
ISO 639-3guj
Распрострањеност гуџарати језика
  Већински језик
  Мањински језик

Гуџарати језик (ગુજરાતી, gujarātī, језик Гуџарата)[1] припада групи индоаријевској грани индоевропских језика. Услед географске близине муслиманских и персијских области, гуџарати језик је примио велики број арапских и персијских термина. Један број речи је дошао из језика европских колонизатора, португалског и енглеског.

У Индији је то један од 22 званична језика Уније. Такође је службени језик у држави Гуџарат, као и службени језик на територији уније Дадра и Нагар Хавели и Даман и Диу. Од 2011. године, гуџаратски је 6. најраширенији језик у Индији по броју изворних говорника, који говори 55,5 милиона говорника, што износи око 4,5% укупне индијске популације.[2] То је 26. најраспрострањенији језик у свету по броју изворних говорника према подацима из 2007. године.[3]

Изван Гуџарата, гуџаратски говоре мигранти у многим другим деловима Јужне Азије, посебно у Мумбају и Пакистану (углавном у Карачију).[4] Гуџаратска дијаспора такође широко говори овај језик у многим земљама ван Јужне Азије. У Северној Америци, гуџаратски је један од најбрже растућих и најраспрострањенијих индијских језика у Сједињеним Државама и Канади.[5][6] У Европи, гуџаратски говорници чине другу по величини говорну заједницу Британске јужне Азије, и гуџарати је четврти језик који се најчешће говори у главном граду Велике Британије, Лондону.[7] Гуџарати се такође говори у југоисточној Африци, посебно у Кенији, Танзанији, Уганди, Замбији и Јужној Африци.[8][9] На другим местима, гуџаратски језик се у мањој мери говори у Хонгконгу, Сингапуру, Аустралији и блискоисточним земљама као што су Бахреин и Уједињени Арапски Емирати.[10][11]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Мухамед Али Џина и Махатма Ганди су били матерњи говорници гуџаратија,[12][13] али се први залагао за употребу урдуa.
Трг Индије, или Мали Гуџарат, у Бомбају, Џерси Ситију, Њу Џерси, недалеко од Њујорка

Гуџаратијем, као матерњим језиком, говори најмање 45 милиона људи (2002), највише у индијској држави Гуџарат, територији Даман и Дију, граду Бомбај, док су остали у Пакистану (100.000), Танзанији (250.000), Уганди (150.000), Саудијској Арабији, УАЕ, Уједињеном Краљевству, САД итд.[14] Гуџарати је један од 23 званична језика Индије. Гуџарати је био матерњи језик Махатме Гандија.

Многи говорници гуџаратија у Пакистану прелазе на урду. Међутим, лидери гуџаратских заједница у Пакистану тврде да у Карачију има 3 милиона говорника гуџаратија..[15] Другде у Пакистану, гуџарати се такође говори у Доњем Панџабу.[16] Пакистански гуџарати је вероватно дијалект гамадија.[16]

Махатма Ганди је користио гуџарати као медиј књижевног изражавања. Он је помогао је да се инспирише обнова његове литературе,[17] и 1936. је увео тренутну конвенцију о правопису на 12. састанку Гуџаратског књижевног друштва.[18][19]

Део становника Маурицијуса и многи становници острва Реинион су гуџаратског порекла, и неки од њих још увек говоре гуџарати.[20]

Неки гуџуратџки родитељи у дијаспори нису задовољни могућношћу да њихова деца неће течно говорити језик.[21] У једној студији, 80% малајалских родитеља сматрало је да би „деци било боље са енглеским језиком“, у поређењу са 36% родитеља с канада пореклом и само 19% гуџаратских родитеља.[21]

Осим што га говори Гуџаратски народ, многи негуџаратски становници Гуџарата такође се служе њиме, међу њима су Кучи (као књижевни језик),[17] Парси (усвојен као матерњи језик) и хинду Синди избеглице из Пакистана.[22]

Службени статус[уреди | уреди извор]

Гуџарати је један од двадесет два званична језика и четрнаест регионалних језика Индије, и један од језика мањина у суседном Пакистану.[23] Званично је признат у држави Гуџарат и на територији уније Дадра и Нагар Хавели и Даман и Диу.

Гуџарати је признат и учи се као мањински језик у државама Раџастан, Мадја Прадеш, Махараштра и Тамил Наду и на синдикалној територији Делхија.[24]

Писмо[уреди | уреди извор]

За писање језика гуџарати користи се посебно писмо, у основи слично деванагари писму, али без линије на врху која повезује слова.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh.
  2. ^ „Scheduled Languages in descending order of speaker's strength – 2011” (PDF). Registrar General and Census Commissioner of India. 
  3. ^ Mikael Parkvall, "Världens 100 största språk 2007" (The World's 100 Largest Languages in 2007), in Nationalencyklopedin. Asterisks mark the 2010 estimates for the top dozen languages.
  4. ^ Parekh, Rauf (20. 1. 2017). „Situationer: The future of Gujarati language in Pakistan”. Dawn. 
  5. ^ Chitnis, Deepak (14. 8. 2013). „Hindi and Gujarati fastest growing Indian languages in the US”. The American Bazaar. 
  6. ^ Bhattacharyya, Anirudh (3. 8. 2017). „Punjabi among top three immigrant languages in Canada”. Hindustan Times. 
  7. ^ Edwards, Viv. „Gujarati today”. BBC. „Gujaratis form the second largest of the British South Asian speech communities, with important settlements in Leicester and Coventry in the Midlands, in the northern textile towns and in Greater London.” 
  8. ^ Barlas, Robert; Yong, Jui Lin (2010). UgandaНеопходна слободна регистрација. Marshall Cavendish. стр. 96. ISBN 9780761448594. „Of the non-Ugandan languages, Hindi and Gujarati are commonly spoken among members of the Asian Hindu community that migrated to Uganda during the early part of the 20th century.” 
  9. ^ „Indian South Africans”. South African History Online. „English is spoken as a first language by most Indian South Africans, although a minority of the Indian South African population, especially the elders, still speak some Indian languages. These languages include Hindi, Tamil, Telugu, Urdu, Punjabi, and Gujarati.” 
  10. ^ „Gujarati Community in Hong Kong organizes grand reception in the honour of Gujarat CM”. Official Portal of Gujarat Government. „Addressing the community in Gujarati” 
  11. ^ „Indians make up over 1 per cent of Australia's population”. The Indian Express. 27. 6. 2014. 
  12. ^ Benson, Eugene (30. 11. 2004). Encyclopedia of Post-Colonial Literatures in English. Routledge. стр. 563. ISBN 9781134468485. „Gandhi's seminal work, 'Hind Swaraj' ('Indian Home Role'), appeared in the columns of Indian Opinion in 1909. Originally written in his mother tongue, Gujarati, it was translated into English by Gandhi and published as Hind Swaraj or Indian Home Role in 1910.” 
  13. ^ Timeline: Personalities, Story of Pakistan. „Muhammad Ali Jinnah (1876–1948)”. Приступљено 12. 5. 2007. 
  14. ^ „Constitution of the Republic of South Africa, 1996 – Chapter 1: Founding Provisions”. gov.za. Приступљено 6. 12. 2014. 
  15. ^ Rehman, Zia Ur (18. 8. 2015). „With a handful of subbers, two newspapers barely keeping Gujarati alive in Karachi”. The News International. Приступљено 14. 1. 2017. „In Pakistan, the majority of Gujarati-speaking communities are in Karachi including Dawoodi Bohras, Ismaili Khojas, Memons, Kathiawaris, Katchhis, Parsis (Zoroastrians) and Hindus, said Gul Hasan Kalmati, a researcher who authored "Karachi, Sindh Jee Marvi", a book discussing the city and its indigenous communities. Although there are no official statistics available, community leaders claim that there are three million Gujarati-speakers in Karachi – roughly around 15 percent of the city's entire population.” 
  16. ^ а б William Frawley (мај 2003). International Encyclopedia of Linguistics: 4-Volume Set. Oxford University Press, USA. стр. 292—. ISBN 978-0-19-513977-8. 
  17. ^ а б Dalby (1998), стр. 237.
  18. ^ Mistry (1997), стр. 654.
  19. ^ „Jinnah didn't know Urdu, was fluent in Gujarati”. The Times of India. 30. 8. 2009. Приступљено 18. 2. 2018. 
  20. ^ „French island La Reunion is home to several Gujaratis”. The Times of India. Приступљено 11. 2. 2022. 
  21. ^ а б Kachru, Braj B.; Kachru, Yamuna; Sridhar, S. N. (2008). Language in South Asia. Cambridge University Press. стр. 531. ISBN 9781139465502. 
  22. ^ The geographical distribution can be found in 'Linguistic Survey of India' by George A. Grierson.
  23. ^ „Gujarati”. 
  24. ^ „51st REPORT OF THE COMMISSIONER FOR LINGUISTIC MINORITIES IN INDIA” (PDF). nclm.nic.in. Ministry of Minority Affairs. 15. 7. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 2. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Belsare, M.B. (1904) An etymological Gujarati-English Dictionary.
  • Deshpande, P.G. & Parnwell, E.C. (1977) Oxford Picture Dictionary. English-Gujarati. Oxford University Press.
  • Mehta, B.N. & Mehta, B.B. (1925) The Modern Gujarati-English Dictionary.
  • Suthar, B. (2003) Gujarati-English Learner's Dictionary (1 Mb)
  • Waghmar, Burzine (2009). Gujarati. In Keith Brown and Sarah Ogilvie (eds.), Concise Encyclopedia of the Languages of the World. Oxford: Elsevier, pp. 468–469.
  • Turner, Ralph Lilley (1966), A Comparative Dictionary of the Indo-Aryan Languages, London: Oxford University Press .
  • Cardona, George (1965), A Gujarati Reference Grammar, University of Pennsylvania Press .
  • Tisdall, W.S. (1892), A Simplified Grammar of the Gujarati Language .
  • Gajendragadkar, S.N. (1972), Parsi Gujarati, Bombay: University of Bombay .
  • Masica, Colin (1991), The Indo-Aryan Languages, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-29944-2 .
  • Mistry, P.J. (1996), „Gujarati Writing”, Ур.: Daniels; Bright, The World's Writing Systems, Oxford University Press .
  • Mistry, P.J. (1997), „Gujarati Phonology”, Ур.: Kaye, A.S, Phonologies of Asia and Africa, Winona Lake: Eisenbrauns .
  • Mistry, P.J. (2001), „Gujarati”, Ур.: Garry, Jane; Rubino, Carl, An encyclopedia of the world's major languages, past and present, New England Publishing Associates .
  • Mistry, P.J. (2003), „Gujarati”, Ур.: Frawley, William, International Encyclopedia of Linguistics, 2 (2nd изд.), Oxford: Oxford University Press .
  • Platts, John T. (John Thompson) (1884), A dictionary of Urdu, classical Hindi, and English, London: W.H. Allen & Co. 
  • Bender, E. (1992) The Salibhadra-Dhanna-Carita: A Work in Old Gujarati Critically Edited and Translated, with a Grammatical Analysis and Glossary. American Oriental Society: New Haven, Conn. ISBN 0-940490-73-0
  • Brown, W.N. (1938), „An Old Gujarati Text of the Kalaka Story”, Journal of the American Oriental Society, 58 (1): 5—29, JSTOR 594192, doi:10.2307/594192 .
  • Dave, T.N. (1935) A Study of the Gujarati Language in the XVth Century. The Royal Asiatic Society. ISBN 0-947593-30-6
  • Tessitori, L.P. (1914–1916) "Notes on the Grammar of Old Western Rajasthani." Indian Antiquary. 43–45.
  • Cardona, George and Suthar, Babu. 2003. Gujarati. In Cardona, George and Jain, Dhanesh (eds.), The Indo-Aryan Languages, 659-697. London: Routledge.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Гуџарати (језик) на Википедији.
Гуџарати на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гуџарати_(језик)&oldid=25879608”