Макензи
Макензи (Mackenzie ) | |
---|---|
![]() Залеђена река Макензи | |
Слив реке Макензи | |
Опште информације | |
Дужина | 1.738 km без притока са притокама 4.241 km |
Басен | 1.805.200 km2 |
Пр. проток | 9.700 m3⁄s |
Водоток | |
Извор | Велико Ропско језеро |
В. извора | 156 m |
Ушће | Арктички океан |
Географске карактеристике | |
Држава/е | ![]() |
Притоке | Kakisa River, Redknife River, Trout River, Liard River, North Nahanni River, Root River, Redstone River, Keele River, Carcajou River, Mountain River, Arctic Red River, Peel River, Horn River, Willowlake River, Blackwater River, Great Bear River, Mountain River, Jean Marie River |
Река на Викимедијиној остави |
Макензи (енгл. Mackenzie, франц. fleuve Mackenzie) је најдужа река у Канади и други речни систем по величини у Северној Америци (после Мисисипи-Мисури). Макензи је дугачак 4.241 km [1]., а површина слива 1.760.000 km².
Макензи истиче из Великог ропског језера. Изнад језера она носи назив Ропска река и настаје спајањем река Пис Ривер и Атабаска. Река Макензи се преко делте улива преко Залива Макензи у Бофорово море. Терен око ушћа је станиште за многе водене птице, између осталих за снежну гуску и лабуда.
Главне притоке:
- Лајард (Liard)
- Пил (Peel)
- Велика Медвеђа река
У речном басену налазе се: Атабаска, Велико ропско језеро и Велико Медвеђе језеро.
Река је пловна преко 3.200 km у периоду од маја до септембра, док је зими покривена дебелим слојем леда.
Макензи протиче кроз провинцију Алберта и Северозападну Територију
Река је име добила по истраживачу сер Александру Макензију (1764—1820) који ју је открио 1789.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мала енциклопедија Просвета из 1959 наводи 4.045 km
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета - Општа енциклопедија (М-Ш). Београд: Издавачко предузеће „Просвета“. 1959.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Макензи на Викимедијиној остави. |