Корча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Корча
Korçë
KorçaVonOben.JPG
Административни подаци
Држава  Албанија
Регион Корча
Област Корча
Становништво
Становништво
 — (2001) 55.130
Географске карактеристике
Координате 40°37′01″ СГШ; 20°46′12″ ИГД / 40.617° СГШ; 20.77° ИГД / 40.617; 20.77Координате: 40°37′01″ СГШ; 20°46′12″ ИГД / 40.617° СГШ; 20.77° ИГД / 40.617; 20.77
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 850 м
Корча на мапи Албаније
Корча
Корча
Остали подаци
Поштански број 7001—7004
Позивни број 082
Регистарска ознака KO

Корча или Горица(алб. Korçë, Korça, грч. Κορυτσά, тур. Görice, мкд. Горица, цинц. Curceaua) је град на југоистоку Албаније у истоименој области. По процени из 2005. имао је 86.176 становника.

Град је удаљен око 30 километара од грчке границе. Налази се у планинама северног Епира, на плодној висоравни висине око 850 m.

Поред албанске већине у граду живи много Цинцара, Грка и Македонаца. Многи Албанци су православне вероисповести. Године 1913. у Корчи је живело 16.000 људи, од тога 11.000 Грка и 4000 Албанаца.

Прошлост[уреди]

Корча 1916. године

Корча је припала Албанији тек 1920. године. Њен ранији словенски назив је био Горица, и према том градићу претензије је показивала Грчка. Али за време Првог светског рата, трупе генерала Сараја су наредиле евакуацију Грка. Корча је добила известан аутономни статус, са својим бираним Саветом и новом администрацијом. Од средњевековног села, захваљујући емигрантима у Америци, (који су помагали) градић је просперирао. То је тридесетих година 20. века врло жива трговачка, по европски удешена модерна варош на важном трговачком путу. Место 1932. године красе: електрично осветљење, водовод, два парка са кафаном, француски Лицеј, два боскопа, библиотека, разни спортски клубови (тенис, фудбал), певачко друштво "Лира", корзо и чак 12 лекара и слично. Омладина се спремала да подигне заслужном националном борцу Темистоклу Герменију споменик. Пошто је већина становника православне вере, доминирају православне цркве Св. Ђорђа и Св. Спаса. Земљотрес који је 1931. године погодио Корчу знатно их је оштетио. Французи су допринели развоју места, ту се среће развијена текстилна индустрија; производе се свилене кошуље, дамски шешири, фина обућа.

Подигнут је од стране државе у Корчи 1932. године споменик борцима палим за слободу Албаније. Аутор споменика био је млади албански вајар Паскалиј од Хиза.[1]

Срби у Корчи[уреди]

Две трећине становника су пре Другог светског рата били православци. Одувек је ту била заједница Срба "који говоре јужносрбијанским наречјем". Гостовало је 1926. године битољско Певачко друштво "Мокрањац" у Корчи. Извели су два концерта и певали у тамошњој православној цркви са хоровођом поп Мирком Павловићем.[2] Марија Ђорђевић модисткиња радила је у тамошњој албанској фабрици дамских шешира 1932. године. Ту се у Корчи налази и лепо уређено српско војничко гробље, са посмртним остацима 37 српских војника[3] погинулих у рату. О гробљу је прво водио рачуна један чувар, да би бригу преузео конзулат Краљевине СХС. Српски конзулат је ту отворен у лето 1916. године, а за првог конзула је постављен Богдан Раденковић.[4] Конзул у Корчи био је 1930. године Славко Којић, а након погибије - утапања његове супруге на Охридском језеру, заменио га је Александар Анић.

У Корчи је у другој половини 19. века живео и радио књижар Андрија П. Детић. Он се јавља јула 1895. године као један од приложника за српску школу "Дом науке" у Солуну.[5] У тој српској књижарници се 1899-1904. године[6] могао узети српски календар "Голуб", који је излазио у Цариграду.[7]-->

Становништво[уреди]

Популација (ист.)
Год.Поп.± %

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Правда", Београд 1932. године
  2. ^ "Време", Београд 1926. године
  3. ^ "Време", Београд 1932. године
  4. ^ "Велика Србија", Солун 1916. године
  5. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1895. године
  6. ^ "Нова искра", Београд 1904. године
  7. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године

Спољашње везе[уреди]