Корча

Корча Korçë
Грб
Административни подаци
Држава	Албанија
Становништво
— (2001)	55.130
Географске карактеристике
Координате	40° 37′ 01″ С; 20° 46′ 12″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	850 m
Корча Корча на мапи Албаније
Остали подаци
Поштански број	7001—7004
Позивни број	082
Регистарска ознака	KO

Корча или Горица (алб. Korçë, Korça, грч. Κορυτσά, тур. Görice, мкд. Горица, цинц. Curceaua) је град на југоистоку Албаније у истоименој области. По процени из 2005. имао је 86.176 становника.

Град је удаљен око 30 километара од грчке границе. Налази се у планинама северног Епира, на плодној висоравни висине око 850 m.

Поред албанске већине у граду живи много Цинцара, Грка и Срба. Многи Албанци су православне вероисповести. Године 1913. у Корчи је живело 16.000 људи, од тога 11.000 Грка и 4000 Албанаца.

Прошлост

Корча 1916. године

Корча је припала Албанији тек 1920. године. Њен ранији српски назив је био Горица, и према том градићу претензије је показивала Грчка. Али за време Првог светског рата, трупе генерала Сараја су наредиле евакуацију Грка. Корча је добила известан аутономни статус, са својим бираним Саветом и новом администрацијом. Од средњовековног села, захваљујући емигрантима у Америци, (који су помагали) градић је просперирао. То је тридесетих година 20. века врло жива трговачка, по европски удешена модерна варош на важном трговачком путу. Место 1932. године красе: електрично осветљење, водовод, два парка са кафаном, француски Лицеј, два биоскопа, библиотека, разни спортски клубови (тенис, фудбал), певачко друштво "Лира", корзо и чак 12 лекара и слично. Омладина се спремала да подигне заслужном националном борцу Темистоклу Герменију споменик. Пошто је већина становника православне вере, доминирају православне цркве Св. Ђорђа и Св. Спаса. Земљотрес који је 1931. године погодио Корчу знатно их је оштетио. Французи су допринели развоју места, ту се среће развијена текстилна индустрија; производе се свилене кошуље, дамски шешири, фина обућа.

Подигнут је од стране државе у Корчи 1932. године споменик борцима палим за слободу Албаније. Аутор споменика био је млади албански вајар Паскалиј од Хиза.

Срби у Корчи

Две трећине становника су пре Другог светског рата били православци. Одувек је ту била заједница Срба "који говоре јужносрбијанским наречјем". Гостовало је 1926. године битољско Певачко друштво "Мокрањац" у Корчи. Извели су два концерта и певали у тамошњој православној цркви са хоровођом поп Мирком Павловићем. Марија Ђорђевић модисткиња радила је у тамошњој албанској фабрици дамских шешира 1932. године. Ту се у Корчи налази и лепо уређено српско војничко гробље, са посмртним остацима 37 српских војника погинулих у рату. О гробљу је прво водио рачуна један чувар, да би бригу преузео конзулат Краљевине СХС. Српски конзулат је ту отворен у лето 1916. године, а за првог конзула је постављен Богдан Раденковић. Конзул у Корчи био је 1930. године Славко Којић, а након погибије - утапања његове супруге на Охридском језеру, заменио га је Александар Анић.

У Корчи је у другој половини 19. века живео и радио књижар Андрија П. Детић. Он се јавља јула 1895. године као један од приложника за српску школу "Дом науке" у Солуну. У тој српској књижарници се 1899-1904. године могао узети српски календар "Голуб", који је излазио у Цариграду.-->

За време Првог светског рата 1916. године српска војна команда је послала у Корчу, као агента Богдана Раденковића. Један од главних организатора српске комитске организације је добио задатак да у Корчи и околини, створи систем обавештајаца, који ће у непријатељској позадини стварати услове за брже ослобођење српске државе. Деловао је прикривено као српски конзул у Корчи.

Становништво

Популација (ист.): Корча

Година
Становништво

Партнерски градови

• Јањина
• Солун
• Клуж-Напока
• Косовска Митровица
• Верона
• Los Alcázares
• Шепартон

Спољашње везе

• Званични веб-сајт