Пређи на садржај

Марија Ана Савојска

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Ана Савојска
Марија Ана Савојска
Лични подаци
Пуно имеМарија Ана Каролина Пија Савојска
Датум рођења(1803-09-19)19. септембар 1803.
Место рођењаРим, Папска држава
Датум смрти4. мај 1884.(1884-05-04) (80 год.)
Место смртиПраг, Аустроугарска
ГробЦарска крипта
Породица
СупружникФердинанд I
Потомство—
РодитељиВиторио Емануеле I
Марија Тереза
ДинастијаСавојци
аустријска царица
чешка и угарска краљица
Краљица Ломбардије и Венеције
савојска принцеза
Период12. фебруар 1830 — 2. децембар 1848.
ПретходникКаролина Августа Баварска
НаследникЕлизабета Баварска

Марија Ана Каролина Пија Савојска (итал. Maria Anna Ricciarda Carolina Margherita Pia di Savoia) или Марија Ана Савојска (нем. Maria Anna von Savoyen) (19. септембар 1803 — 4. мај 1884) је била аустријска царица, чешка и угарска краљица, Краљица Ломбардије и Венеције и савојска принцеза.[1] Рођена као принцеза од Савоја, била је претпоследње дете и ћерка краља Виториа Емануела I од Сардиније и његове супруге Марије Терезије од Аустрије-Есте.

Статуа Марије Ане Савојске, познате и као Марија Ана од Сардиније, у вили Мелзи (Белађо), на језеру Комо, Италија
Фердинанд I и Ана Марија

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 19. септембра 1803, у Риму, као ћерка Виториа Емануела I и његове супруге, надвојвоткиње Марије Терезе од Аустрије-Есте. Имала је сестру близнакињу Марију Терезу. Њихови кумови су били њихови деда и бака по мајци, надвојвода Фердинанд од Аустрије-Есте и његова супруга Марија Беатрис Рикарда д'Есте. У Музеју Рима може се видети слика крштења.[2]

Добро се образовала, једини њен проблем је онда била удаја. Међутим, као добар младожења се показао Фердинанд I Аустријски, за кога се прокуром удала 12. фебруара 1831, у Торину. Дана 27. фебруара, пар се лично венчао у Бечу у капели Хофбург од стране кардинала надбискупа Олмица. Марија Ана је изабрана да се уда за будућег цара са 27 година, што је било веома касно у то време. Међутим, њене године су виђене као знак да ће бити сталоженија, религиознија и послушнија.[3] Марија Ана и Фердинанд нису имали деце. Њих двоје су 7. септембра 1836, у Прагу, крунисани као владари Чешке. Године 1838, је у Милану, крунисана за краљицу Ломбардије и Венеције.

Марија Ана никада није научила да говори немачки током свог царевања, али је више волела да говори француски. Уживала је извесну популарност као царица, а на њен имендан, 26. јула сваке године, славио се фестивал.[4] За разлику од своје снаје, Принцезе Софије од Баварске, Марија Ана није имала никакав утицај на политику. Подржавала је цара Фердинанда, који због здравља није могао да управља државним пословима и поштована је због своје привржености. Марија Ана је себе називала његовом „медицинском сестром“ наглашавајући њену брижну улогу у његовом животу.[5] Министар Метерних је управљао Владом током владавине њеног супружника.

Фердинанд је 2. децембра 1848. абдицирао. Након абдикације 1848, су супружници отишли у Праг, где су провели угодан остатак живота. Након супругове смрти 1875, повукла се у себе. Умрла је 4. маја 1884, на Прашком храду. Погреб се одиграо у дворцу Хофбург. Њени телесни остаци су смештени у Царској крипти у Бечу.


Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Виторио Амедео II од Сардиније
 
 
 
 
 
 
 
8. Карло Емануел III од Сардиније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ана Марија Орлеанска
 
 
 
 
 
 
 
4. Виторио Амедео III од Сардиније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ernest Leopold, Landgrave of Hesse-Rotenburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Polyxena of Hesse-Rotenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Eleonore of Löwenstein-Wertheim
 
 
 
 
 
 
 
2. Виторио Емануеле I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Луј (Велики Дофен)
 
 
 
 
 
 
 
10. Филип V од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
5. Maria Antonietta of Spain
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Одоардо Фарнесе од Парме
 
 
 
 
 
 
 
11. Изабела Фарнсес од Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Доротеја Софија Нојбуршка
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија Ана Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Леополд I од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
12. Франц I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Елизабета Шарлота Орлеанска
 
 
 
 
 
 
 
6. Ferdinand, Duke of Breisgau
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Карло VI, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Терезија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елизабета Кристина од Брауншвајг-Волфенбитела
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Тереза од Сардиније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Francesco III d'Este, Duke of Modena
 
 
 
 
 
 
 
14. Ерколо III од Есте, Duke of Modena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Charlotte Aglaé d'Orléans
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria Beatrice d'Este
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Alderano I Cybo-Malaspina, Duke of Massa
 
 
 
 
 
 
 
15. Maria Teresa Cybo-Malaspina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ricciarda Gonzaga
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Фердинанд I
19. април 1793. 29. јун 1875.

Почасти

[уреди | уреди извор]
  • Аустроугарска: Дама Ордена Звезданог крста[6]
  • Шпанија: Дама Ордена краљице Марије Луизе

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ferdinand (I) | Biography, Reign, & Facts”. 
  2. ^ „Maria Anna of Austria (c. 1634–1696) | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2024-06-12. 
  3. ^ Martin Mutschlechner: Ferdinand: Ein „Betriebsunfall“ im Hause Habsburg
  4. ^ Maria Anna, In: Brigitte Hamann (Hrsg.): Die Habsburger, 1988
  5. ^ Martin Mutschlechner: Ferdinand: Ein „Betriebsunfall“ im Hause Habsburg
  6. ^ Hof- und Staats-Handbuch des Kaiserthumes Österreich (1868), p 110, Sternkreuz-Orden

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Марија Ана Савојска на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Ана_Савојска&oldid=29587839”