Марија Ана Савојска
Марија Ана Савојска | |
---|---|
![]() Марија Ана Савојска | |
Лични подаци | |
Пуно име | Марија Ана Каролина Пија Савојска |
Датум рођења | 19. септембар 1803. |
Место рођења | Рим, Папска држава |
Датум смрти | 4. мај 1884.80 год.) ( |
Место смрти | Праг, Аустроугарска |
Гроб | Царска крипта |
Породица | |
Супружник | Фердинанд I |
Потомство | — |
Родитељи | Виторио Емануеле I Марија Тереза |
Династија | Савојци |
аустријска царица чешка и угарска краљица Краљица Ломбардије и Венеције савојска принцеза | |
Период | 12. фебруар 1830 — 2. децембар 1848. |
Претходник | Каролина Августа Баварска |
Наследник | Елизабета Баварска |
Марија Ана Каролина Пија Савојска (итал. Maria Anna Ricciarda Carolina Margherita Pia di Savoia) или Марија Ана Савојска (нем. Maria Anna von Savoyen) (19. септембар 1803 — 4. мај 1884) је била аустријска царица, чешка и угарска краљица, Краљица Ломбардије и Венеције и савојска принцеза.[1] Рођена као принцеза од Савоја, била је претпоследње дете и ћерка краља Виториа Емануела I од Сардиније и његове супруге Марије Терезије од Аустрије-Есте.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 19. септембра 1803, у Риму, као ћерка Виториа Емануела I и његове супруге, надвојвоткиње Марије Терезе од Аустрије-Есте. Имала је сестру близнакињу Марију Терезу. Њихови кумови су били њихови деда и бака по мајци, надвојвода Фердинанд од Аустрије-Есте и његова супруга Марија Беатрис Рикарда д'Есте. У Музеју Рима може се видети слика крштења.[2]
Добро се образовала, једини њен проблем је онда била удаја. Међутим, као добар младожења се показао Фердинанд I Аустријски, за кога се прокуром удала 12. фебруара 1831, у Торину. Дана 27. фебруара, пар се лично венчао у Бечу у капели Хофбург од стране кардинала надбискупа Олмица. Марија Ана је изабрана да се уда за будућег цара са 27 година, што је било веома касно у то време. Међутим, њене године су виђене као знак да ће бити сталоженија, религиознија и послушнија.[3] Марија Ана и Фердинанд нису имали деце. Њих двоје су 7. септембра 1836, у Прагу, крунисани као владари Чешке. Године 1838, је у Милану, крунисана за краљицу Ломбардије и Венеције.
Марија Ана никада није научила да говори немачки током свог царевања, али је више волела да говори француски. Уживала је извесну популарност као царица, а на њен имендан, 26. јула сваке године, славио се фестивал.[4] За разлику од своје снаје, Принцезе Софије од Баварске, Марија Ана није имала никакав утицај на политику. Подржавала је цара Фердинанда, који због здравља није могао да управља државним пословима и поштована је због своје привржености. Марија Ана је себе називала његовом „медицинском сестром“ наглашавајући њену брижну улогу у његовом животу.[5] Министар Метерних је управљао Владом током владавине њеног супружника.
Фердинанд је 2. децембра 1848. абдицирао. Након абдикације 1848, су супружници отишли у Праг, где су провели угодан остатак живота. Након супругове смрти 1875, повукла се у себе. Умрла је 4. маја 1884, на Прашком храду. Погреб се одиграо у дворцу Хофбург. Њени телесни остаци су смештени у Царској крипти у Бечу.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Фердинанд I | ![]() |
19. април 1793. | 29. јун 1875. |
Почасти
[уреди | уреди извор]- Аустроугарска: Дама Ордена Звезданог крста[6]
- Шпанија: Дама Ордена краљице Марије Луизе
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Ferdinand (I) | Biography, Reign, & Facts”.
- ^ „Maria Anna of Austria (c. 1634–1696) | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2024-06-12.
- ^ Martin Mutschlechner: Ferdinand: Ein „Betriebsunfall“ im Hause Habsburg
- ^ Maria Anna, In: Brigitte Hamann (Hrsg.): Die Habsburger, 1988
- ^ Martin Mutschlechner: Ferdinand: Ein „Betriebsunfall“ im Hause Habsburg
- ^ Hof- und Staats-Handbuch des Kaiserthumes Österreich (1868), p 110, Sternkreuz-Orden
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]