Пређи на садржај

Маја Пишчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Маја Пишчевић
Лични подаци
Датум рођења(1960-07-06)6. јул 1960.(64 год.)
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Веза до IMDb-а

Маја Пишчевић (рођ. Лалевић) (Београд, 6. јул 1960) српска је глумица, адвокат и тренутни извршни директор у Институту Исток-Запад.[1]

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Београду 6. јула 1960. године, а њен отац Предраг Лалевић је био лични лекар Јосипа Броза Тита.[2][3]

Глумачка каријера и образовање

[уреди | уреди извор]

Маја је играла у четири домаћа филма, и у сваком од њих оставила свој упечатљив траг. Публици је најпознатија по улози Сенке у филму Национална класа из 1979. године. Улогу у филму Национална класа је сасвим случајно добила, јер се у време снимања филма забављала са неким чланом екипе, па ју је неком приликом видео редитељ тог филма Горан Марковић који јој је предложио да проба сцену са Драганом Николићем.[2][3]

Убрзо након филма је уписала Академију драмске уметности у Београду због чега се посвађала са оцем који је желео да заврши раније започети Правни факултет у Београду. На крају је завршила и Правни факултет и Академију драмске уметности.[2][3] Уговор о њеном ангажману је потписала њена мајка, јер је у време снимања тог филма била још увек малолетна.[2]

Након дипломирања, неко време је глумила у позоришту, а неке од њених улога су биле на представама „Венецијанка” и „Коштана, сан, крик”.[2][3]

Године 1980. године је играла Јеђупку у филму Осам кила среће Пурише Ђорђевића заједно са Драганом Максимовићем са којим са тада забављала.[2][3]

Играла је у још два филма: Шест дана јуна из 1985. године и Лијепе жене пролазе кроз град из 1986. године

Адвокатска и менаџерска каријера

[уреди | уреди извор]

Деведесетих година је почела да ради као адвокат у Србији, али је до 1999. године схватила да је судство било превише корумпирано.[4] Због тога је после петооктобарских промена добила посао у америчкој амбасади у Београду где је водила неколико пројеката институционалних реформи за време мандата Вилијама Монтгомерија, Мајкла Поулта и Камерона Мантера.

Основала је иницијативу Самит 100 бизнис лидера југоисточне Европе (енгл. SUMMIT 100 Business Leaders of Southeast Europe) 2010. године.[1] Тренутно је у Управном одбору те иницијативе.[5]

Дипломирала је 2012. године на Стенфорд универзитету (Програм „Развој, демократија и владавина права” којим је председавао Френсис Фукујама).[1]

Тренутно живи и ради у Њујорку на позицији Извршне потпредседнице на Институту Исток-Запад задужена за глобалне комуникације[6] Пре тога је радила као извршна директорка Српске асоцијације менаџера,[2] и извршна директорка Америчке привредне коморе у Србији.[1]

Колумниста је и Недељника.[7]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Има две кћерке - Лизу (рођену 1990. године) и Хану (рођену 1996. године)[2].

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1979. Национална класа Сенка
1980. Осам кила среће Јеђупка
1985. Шест дана јуна
1986. Лијепе жене пролазе кроз град

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж „Maja Piscevic”. www.eastwest.ngo (на језику: енглески). EastWest Institute. Приступљено 5. 8. 2018. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Maja Piščević, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera - Senka izabrala teži put”. www.ekapija.com. ekapija. Приступљено 5. 8. 2018. 
  3. ^ а б в г д „Senka uspešna advokatica”. Press Online (на језику: српски). Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 5. 8. 2018. 
  4. ^ а б „Senka u Američkoj komori”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 10. 12. 2014. Приступљено 5. 8. 2018. 
  5. ^ „Архивирана копија”. summit100.org. Архивирано из оригинала 04. 05. 2021. г. Приступљено 5. 8. 2018. 
  6. ^ Piščević, Maja. „Njujork - grad prevarenih očekivanja (1. deo) - Život”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 5. 8. 2018. 
  7. ^ „Maja Piščević - Kolumnista”. Nedeljnik. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 5. 8. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]