Драган Максимовић
| Драган Максимовић | |
|---|---|
 Драган Максимовић као Лазар у филму „Време чуда" (1989) | |
| Датум рођења | 7. фебруар 1949. |
| Место рођења | Подујево ФНР Југославија |
| Датум смрти | 4. фебруар 2001. (51 год.) |
| Место смрти | Београд СР Југославија |
| Активни период | 1971—2000. |
| Занимање | Филмски глумац |
| Битна улога | Отписани − Симке Време чуда − Лазар Последњи круг у Монци − Црни Лепа села лепо горе − професор Петар |
| Веза до IMDb-а | |
Драган Максимовић (Подујево, 7. фебруар 1949 — Београд, 4. фебруар 2001) био је српски глумац.
Драган Максимовић је остварио више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији. Дебитовао је у Народном позоришту у Београду улогом Војника у представи "Мајка Храброст и њена деца", 1971. године. За три деценије на сценама овог театра остварио је запажене улоге у представама "Сарајевски атентат" (Недељко Чабриновић), "Мандрагола" (Фра Бепо), "Британик" (Нерон), "Лењин, Стаљин, Троцки" (Генрих Григоријевич Јагода), "Косовска хроника" (Авдула), "Рибарске свађе" (Бепо), "Последња потера за златом" (Цагер), "Крај партије" (Хам), "Месец дана на селу" (Игњатије Илич Спигељски), "Суђење госпођи Бовари" (Сенар), "Дуго путовање у ноћ" (Едмунд Тајрон), "Максим Црнојевић" (Дужде од Млетака)...
Преминуо је након напада наци скинхедса, повезаних са групама Крв и част и навијачком United force, који су га претукли јер је био тамнијег тена.[1]
На Зеленом венцу у Београду, на месту где је Максимовић брутално на смрт претучен, на иницијативу редитеља Горана Марковића, 18. новембра 2006. године, постављена је спомен плоча, коју је открио тадашњи градоначелник Београда Ненад Богдановић. У београдском насељу Вишњичка бања једна улица носи његово име. Починиоци овог убиства до данас нису приведени правди.
Улоге[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Glas javnosti: Glumca premlatili skinhedsi
- ^ Имдб: „Meetings with Remarkable Men“, приступ 7. април 2013
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Драган Максимовић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Осам кила среће („Политика”, 4. фебруар 2014)