Пуриша Ђорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Младомир Пуриша Ђорђевић
Датум рођења(1924-05-06)6. мај 1924.(96 год.)
Место рођењаЧачак
  Краљевина СХС

Младомир Пуриша Ђорђевић (Чачак, 6. мај 1924) је српски филмски режисер и сценариста.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је на Ђурђевдан 1924. године.[1] Пре Другог светског рата био је члан СКОЈ-а. На почетку устанка у Србији ступио је у партизане. Заробљен је и упућен у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Као младић је 1946. играо за чачански Борац.[1] Као новинар почео је рад у „Политици“ 1946. године.[2] Од 1947. је радио на Филмским новостима као уредник, а касније као режисер документарних филмова. Снимио је око 50 кратких и 20 дугометражних филмова. Аутор је десет романа. Као глумац је наступао у филму Југ југоисток (2005).

Оженио се 1960. године Миленом Дравић, oд којe се касније развео. Из другог брака има ћерку Лидију, удату за Рашу Андрића.[3]

Признања[уреди | уреди извор]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филмови које је режирао Пуриша Ђорђевић
Год. Назив Жанр Награда
1953. Општинско дете
1955. Два зрна грожђа
1961. Први грађанин мале вароши
1961. Лето је криво за све
1964. Јова Мијатовић
1965. Девојка
1966. Сан
1967. Јутро Златна арена за режију
1968. Подне
1969. Крос контри
1970. Бициклисти
1971. Недостаје ми Соња Хени
1972. Киша
1975. Павле Павловић
1978. Тренер
1980. Осам кила среће
1982. Јабука (кратки филм)
1994. Скерцо
1997. Танго је тужна мисао која се плеше Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи
2007. Два

Романи[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Младимир у земљи стараца”. Политика. 30. 4. 2009. Приступљено 3. 2. 2012. 
  2. ^ Мој почетак у „Политици“ („Политика“, 14. фебруар 2013), Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Највећа принцеза мојих филмова била је Милена Дравић („Политика“, 13. септембар 2015)
  4. ^ Парада“ најбољи филм”. Радио-телевизија Републике Српске. 2. 2. 2012. Приступљено 3. 2. 2012. 
  5. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 571. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]