Унија јужноамеричких нација
| Јужноамеричка унија | |
|---|---|
| шп. Unión de Naciones Suramericanas порт. União de Nações Sul-Americanas хол. Unie van Zuid-Amerikaanse Naties | |
 Лого Јужноамеричке уније | |
 Застава Јужноамеричке уније | |
.svg) | |
| Скраћеница | UNASUR • UNASUL • UZAN • USAN |
| Датум оснивања | 8. децембра 2004. (Декларација из Куска) 23. маја 2008. (Оснивачки споразум) 11. марта 2011. (Споразум на снази) |
| Тип | континентална унија |
| Седиште | Кито Еквадор(секретаријат) Кочабамба  Боливија(парламент) |
| Чланови | Боливија, Еквадор, Гвајана, Суринам, Уругвај, Венецуела Посматрачи:  Мексико, Панама |
| Службени језици | португалски, шпански, енглески и холандски |
| Председник | Ево Моралес Боливија[1] |
| Веб-сајт | www |
Унасур Унија нација Јужне Америке (шп. Unión de Naciones Suramericanas, порт. União de Nações Sul-Americanas, хол. Unie van Zuid-Amerikaanse Naties, скраћено Унасур или Унасул) наднационална је и међувладина унија која обједињује две постојеће организације слободне трговине — Меркосур и Андску заједницу — као део текућег процеса интеграције Јужне Америке. Организација је настала по узору на Европску унију.
Споразум о оснивању Јужноамеричке уније је потписан 23. маја 2008. на Трећем самиту шефова држава у Бразилији.[2] Према овом споразуму, седиште Уније ће бити у Киту. Јужноамерички парламент ће се налазити у Кочабамби, док ће се њена банка Банка Југа (хол. Bank van het Zuiden, порт. Banco do Sul), налазити у Каракасу.[3]
У априлу 2018. године шест земаља - Аргентина, Бразил, Чиле, Колумбија, Парагвај и Перу[4][5] - прекинуло је чланство, а у августу исте године Колумбија је најавила иступање из ове организације.[6] У марту 2019. године, председник Бразила Жаир Болсонаро најавио је намеру своје земље да се повуче из организације.[7] Еквадор је 13. марта 2019. објавио да ће се повући из организације. Председник земље Лењин Морено такође је затражио од блока да врати зграду седишта организације са седиштем у Киту.[8]
У јануару 2019, усред све веће забринутости због венецуеланског Николаса Мадура, нова група, PROSUR, напредовала је како би се супротставила утицају онога што земље у региону називају диктатуром у Венецуели.[9] Чилеански самит за организацију PROSUR одржан је 22. марта 2019. године и искључио је Венецуелу. Аргентина, Бразил, Боливија, Колумбија, Чиле, Еквадор, Уругвај, Парагвај, Перу, Гвајана и Суринам позвани су да се придруже новом регионалном блоку.[10] Уругвај је 10. марта 2020. званично најавио повлачење из организације.[11]
Чланице[уреди | уреди извор]
Посматрачи[уреди | уреди извор]
Структура[уреди | уреди извор]
.jpg)
Председници сваке земље чланице имали су годишње састанке, што је био највиши политички мандат. Први састанак одржан је у Бразилији 29. и 30. септембра 2005. Други састанак је одржан у Кочабамби, Боливија, 8. и 9. децембра 2006. Трећи састанак је одржан у Бразилији - овај састанак је требало да се одржи у Картагени (Колумбија), али је одгођен због напетости између Еквадора, Колумбије и Венецуеле. На овом састанку је формализован UNASUR и потписан је Конститутивни уговор организације.[12]
Министри иностраних послова сваке земље састајали су се једном сваких шест месеци. Они су давали конкретне предлоге за акције и извршне одлуке. Одбор сталног представника председника Меркосура и директора одељења Меркосур, генерални секретар Андске заједнице, генерални секретар ALADI-ја и стални секретари било које институције за регионалну сарадњу и интеграцију, Организација Уговора о сарадњи Амазона, између осталих, такође су присуствовали овим састанцима.[13]
Дана 9. децембра 2005. основана је Комисија за стратешко разматрање процеса интеграције Јужне Америке. Она се састојала од 12 чланова, чија је функција била израда предлога који ће помоћи у процесу интеграције јужноамеричких нација. Ови предлози су требало да биду изнети на 2. састанку UNASUR-а (2006).[14]
Јужноамерички парламент се налазио у Кочабамби у Боливији, док је седиште Банке Југа било лоцирано у Каракасу у Венецуели.[15]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Guardia (24. 11. 2016). „El secretario general de la Unasur lanza la campaña "Soy del Sur"”.
- ^ South America nations found union BBC, accessed on May 23 2008.
- ^ South American Presidents Agree to Form Unasur Bloc, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ „Six South American nations suspend membership of anti-U.S. bloc”. Reuters. 20. 4. 2018. Приступљено 4. 10. 2018.
- ^ „Colombia y cinco países más dejarán de participar en Unasur” [Colombia and five more countries will stop participating in Unasur]. El Tiempo (на језику: шпански). 21. 4. 2018. Приступљено 21. 4. 2018.
- ^ „Colombia y cinco países más dejarán de participar en Unasur” [Colombia will cease its membership in the Unasur]. CNN en Español (на језику: шпански). 8. 8. 2018. Приступљено 8. 8. 2018.
- ^ „Governo Bolsonaro enterra Unasul criada por Lula e adere a novo organismo regional” [Bolsonaro's Government buries Unasul created by Lula and joins the new regional organization]. O Globo (на језику: португалски). 7. 3. 2019. Приступљено 8. 3. 2019.
- ^ España, Sara (14. 3. 2019). „Ecuador se retira de Unasur y abre la puerta a nuevas iniciativas de integración” [Ecuador withdraws from Unasur and opens the door to new integration initiatives]. El País (на језику: шпански). Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „South America creating regional bloc to counter Venezuela: Colombia”. Reuters. 14. 1. 2019. Приступљено 18. 2. 2019.
- ^ „Chile confirma cumbre de presidentes para crear foro sudamericano sin Venezuela”. El Comercia (на језику: шпански). 19. 2. 2019. Приступљено 19. 2. 2019.
- ^ „Gobierno anunció retiro de Uruguay de la Unasur” [Govt announced Uruguay's withdrawal from Unasur]. El País (на језику: шпански). 10. 3. 2020. Приступљено 24. 3. 2020.
- ^ Entrada em vigor do Tratado Constitutivo da UNASUL Архивирано 1 фебруар 2012 на сајту Wayback Machine. Ministério das Relações Exteriores do Brasil. Accessed on 14 February 2014.
- ^ „Reunião Extraordinária do Conselho de Ministras e Ministros das Relações Exteriores da UNASUL”. Ministério das Relações Exteriores do Brasil. 12. 3. 2014. Архивирано из оригинала на датум 09. 12. 2014. Приступљено 5. 12. 2014.
- ^ „Brasil e Chile reafirmam aposta na integração sul-americana”. UOL. 30. 5. 2006. Приступљено 5. 12. 2014.
- ^ Goodman, Joshua (23. 5. 2008). „South American Presidents Agree to Form Unasur Bloc (Update3)”. Bloomberg. Приступљено 25. 2. 2011.
Литература[уреди | уреди извор]
- Rivera, Salvador. 'Latin American Unification: A History of Political and Economic Integration Efforts. North Carolina: McFarland Press, 2014.
- Rivera, Salvador. "Jacob K. Javits and Latin American Economic Integration". Cuaderno de Negocios Internacionales e Integración 13. No. 64/65. July–December 2007.
- José Antonio Sanahuja. "Post-liberal regionalism in South America: the case of Unasur", European University Institute, Robert Schuman Centre for Advanced Studies (EUI-RSCAS) 2012/05. Pdf version downloadable in „Working papers” (PDF). cadmus.eui.eu.
- José Briceño. "From the South American Free Trade Area to the Union of South American Nations: The Transformations of a Rising Regional Process". Latin American Policy, Volume 1, Issue 2, pages 208–229, December 2010
- Anne Marie Hoffmann: "South America's Neoliberal Turnaround: The End for Regional Social Policy", GIGA Focus Afrika No. 06/2016
- Gilderhus, Mark T. (1986). Pan-American Visions: Woodrow Wilson in the Western Hemisphere, 1913–1921
. Tucson, Ariz.: University of Arizona Press. ISBN 0-8165-0936-0. - Roosevelt, Franklin D., "Executive Order 8840 Establishing the Office of Coordinator of Inter-American Affairs", July 30, 1941. Online by Gerhard Peters and John T. Woolley, The American Presidency Project, University of California, Santa Barbara
- Aguilar, Alonzo. "Pan-Americanism from Monroe to the Present," Monthly Review Press, New York." (1968).
- Aken, Mark J. van. Pan-Hispanism: Its Origin and Development to 1866. Berkeley and Los Angeles: University of California Press 1959.
- Bryne, A. (2019). "The Potential of Flight: U.S. Aviation and Pan-Americanism During the Early Twentieth Century." The Journal of the Gilded Age and Progressive Era.
- Harrison, Lawrence E. (1998). The Pan-American Dream. Westview P. ISBN 0-8133-3470-5.
- Whitaker, Arthur P. (1954). The Western Hemisphere Idea: Its Rise and Decline. Ithaca. A study of Pan-Americanism as an idea and of how time has destroyed much of the buttressing hemispheric relations.
- Miranda, Francisco de. "Proyectos constitucionales de Miranda" in Rudolfo Cortés, Santos (ed.) (1960). Antología documental de Venezuela, 1492-1900: Materiales para la enseñanza de la historia de Venezuela. Caracas, 163. OCLC 569544
- Bushnell, David (1970). The Santander Regime in Gran Colombia. Westport: Greenwood Press, 325-335. ISBN 0-8371-2981-8
- Bolívar to Antonio José de Sucre (1826) in Bolívar, Simon, Vicente Lecuna and Harold A. Bierck (1951). Selected Writings of Bolívar. New York: Colonial Press, 590-592, 633-634. OCLC 8633466
- Kornegay, Francis A.; Bohler-Muller, Narnia (2013). Laying the BRICS of a New Global Order: From Yekaterinburg 2009 to eThekwini 2013. Africa Institute of South Africa. стр. 324. ISBN 978-0798304030.
- Scoffield, Heather (23. 5. 2013). „Harper says it's 'too early' to decide whether to join Pacific Alliance”. The Canadian Press. Bell Media. Приступљено 8. 10. 2013.
- Deutschmann, Emanuel; Minkus, Lara (2018). „Swinging Leftward: Public Opinion on Economic and Political Integration in Latin America, 1997–2010”. Latin American Research Review (на језику: енглески). 53 (1): 38. ISSN 1542-4278. doi:10.25222/larr.250
.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Унија јужноамеричких нација на Викимедијиној остави. |
- „Bolivia Formalizes Request for Full Mercosur Membership”.
- „Bolivia will hold double membership of Mercosur and the Andean Community”. MercoPress. 24. 6. 2013. Приступљено 25. 8. 2014.
- Clark, Campbell (20. 5. 2013). „Canada called 'a natural fit' for Pacific Alliance”. The Globe and Mail. Приступљено 8. 10. 2013.
