Пређи на садржај

Милан Глигић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Глигић
Лични подаци
НадимакМилош
Датум рођења(1942-04-27)27. април 1942.
Место рођењаМаринковци, Краљевина Југославија (дејуре)
НДХ (дефакто)
Датум смрти8. март 1994.(1994-03-08) (51 год.)
Место смртиХобарт, Индијана, САД
ЗанимањеПевач
Музички рад
ЖанрНародна музика
Инструментхармоника

Милан Глигић (Маринковци, 27. април 1942Хобарт, 8. март 1994) био је српски певач хармоникаш познат по опевавању четника из Другог светског рата.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 27. априла 1942. године од оца Слободана и мајке Милеве. Остао је без своје мајке Милеве у својој трећој години старости.[1] Његов деда Стеван водио је бригу око свога унука. Још у почетку своје ране младости волео је гусле и старе епске песме о јунацима, што му је дало повода и воље да касније буде хармоникаш и певач српских народних, а нарочито четничких песама.[2] Миланов отац, Слободан, четнички првоборац из Маринковачке чете, довео је свога сина код себе у политичку емиграцију у САД 1957. године. У Америци, Милан се оженио са Српкињом Душанком, која му је изродила кћерку Милеву и синове Слободана и Душана. Његов син Слободан је, под чудним околностима, изгубио живот 23. августа 1979. године.

Преминуо је 8. марта 1994. године.[3] Сахрањен је на гробљу „Калумет парк” у Меривилу.

Дискографија

[уреди | уреди извор]

1963.

  • 1. На Динарске цуке двије
  • 2. Свака чета има командира
  • 3. Шта се оно на Динари сјаји
  • 4. Српска Лика

1964.

  • 1. Ој Динаро, планино зелена
  • 2. Дух се буди Принципа Гаврила
  • 3. Снег је пао побелиле стране
  • 4. На Пађанма некад давно

1965.

  • 1. Маринковци
  • 2. То је било деветога јула (Душанка Глигић)
  • 3. На Мањачи
  • 4. Бела вила кликче с Требавића

1965.

  • 1. Ветар дува
  • 2. Сећате се сестре (Душанка Глигић)
  • 3. Снијег паде
  • 4. Песма Косурића Рајка

1975. - Српске четничке пјесме А

  • 1. Дух се буди (Гаврила Принципа)
  • 2. Кад бих Врбас (о војводи Дреновићу)
  • 3. Дође нама из Србије веза (о Николи Бабићу)
  • 4. Мој Гламочу
  • 5. Четрнестог беше маја (о војводи Ђуришићу)

Б

  • 1. Ој Србијо (славном Дражи)
  • 2. Ој Грахово
  • 3. Лијевче поље (о Милораду Поповићу)
  • 4. Једно јутро (о војводи Мани Роквићу)
  • 5. Личке горе (о Мићи Лукићу)

1983. - Чика Дражо легендо највећа А

  • 1. Са Рудника и Авале (песма славном Чика Дражи)
  • 2. Маринковци, Обљај, Лука (о Босанском Грахову)
  • 3. Мало мајки родише јунака (о Пери Рајаку)
  • 4. Једне ноћи тога тешког мрака (о Паји Поповићу)
  • 5. Ој котари српске Далмације (о Милораду Стегњаићу)

Б

  • 1. Хармонико моја засвирај ми мило (о војводи Ђујићу)
  • 2. Са Динаре клице бела вила (о војводи Ђујићу)
  • 3. Кличе вила у свитању дана (о Душану Илићу)
  • 4. Мој Шаторе (о Стевану Чормазу)
  • 5. Од извора Динаре планине (српској Врлики)
  • 6. Војводино коло

1990. - Србин гради цркву на Врачару А

  • 1. Србин гради цркву на Врачару
  • 2. Ој пресвети Манастире Крко
  • 3. То је било деветога јула
  • 4. Још се сећам то је давно било (песма о мајци)
  • 5. Свако јутро кад зора заруди

Б

  • 1. Није Босна Туђманова
  • 2. Обилићу Косово те зове
  • 3. Испод Романије
  • 4. Маринковци родно село моје
  • 5. На врх наше горе Малована

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ emigracija089.wordpress.com, "Четнички хармоникаш Милан Глигић", објављено 25. јуна 2008., приступљено 2. септембра 2014.[непоуздан извор?]
  2. ^ grahovo.net Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2014), "Милан Глигић песме", објављено 22. јуна 2009., приступљено 2. септембра 2014.
  3. ^ Milan Gligic Obituary

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]